leto

15

stefan i lena sedeli su sa markom i sofijom u malom kafiću u baru, sa pogledom na more.

lena je prekrstila preplanule noge u kratkom šortsu od teksasa, naginjući se ka stefanu. jednom rukom se naslonila na njegovu stolicu i sa osmehom je posmatrala marka i sofiju ispred njih.

marko i sofija su im upravo saopštili da se venčavaju.

"hteli smo da nam vi budete kumovi", rekla je sofija, zabacujući dugu kosu sa ramena.

"mi?"

lena još nijednom nije čula da se o njoj i stefanu govori kao o 'njima'. uvek je bio samo stefan i samo lena.

"vrlo rado", odgovorio je stefan sa smeškom privlačeći lenu sebi.

sada se i ona smešila. kosu je pokupila u neurednu pletenicu koja je još bila vlažna od neplaniranog kupanja (stefan ju je naterao da hoda po dasci).

posmatrao je i ljubav ga je prosto pogodila. bio je ganut toliko da je samo sagnuo glavu i poljubio joj golo, preplanulo rame.

i ona je spustila glavu ka njemu i nosem prošla kroz njegovu kosu.

"volim te."

"volim te."

sofija i marko nisu čuli ništa.

lena je podigla glavu i obrazi su joj se blago zarumeneli kada je pogledala buduće mladence.

sofija je pomislila kako lena nikad nije izgledala lepše.

to je zato što je voljena i voli, razmišljala je.
i ja sam voljena i volim, ali kod nas je to drugačije... oni su otkrili nešto dublje, smisao ljubavi, ako ljubav ima smisao.

×××

"leno, hajde da se venčamo."

pogledala ga je i podigla obrvu.

"mislim da je najbolje da sačekamo da tvoj brod krene da tone. onda onaj šašavi portugalac koji ti je zamenik može da nas venča kao u piratima sa kariba."

stefan joj se približio i obgrlio je rukama.

"nemoj da doneseš nesreću na brod."

"rekao si da sam jedina žena koja ti neće doneti nesreću na brodu."

"da, zato što te volim, mornaru."

"i ja tebe volim, kapetane."

×××

"onda, leno, ostaješ sa stefanom u baru?", pitao je marko mućkajući svoj đus u čaši.

"ne baš sa stefanom, ali ostajem."

"kako to?"

"radiću na brodiću za letnju sezonu kao što je ste ti i on nekad radili, a u zimskoj sezoni ću da mu se umuvam na kruzer. probaću i tu da dobijem neki posao. pričam tri jezika", rekla je ponosno.

"a beograd?", pitala je sofija, naslanjajući se laktovima na sto.

"nemam ništa tamo. stan u kome sam živela ću da prepišem na majku. samo nju i imam. razume me."

"a gde ćeš ovde da živiš?"

lena je pogledala stefana i oboje su se nasmejali.

"kako gde? pa na moru, ljudi."

"misliš, sa mnom?"

ona je bezbrižno slegnula ramenima i stefan je znao šta to znači.

×××

marko ih je odvezao do plaže gde su se prvi put sreli.

"uhvatićemo autobus do bara, hvala ti", mahala mu je lena.

stefan ju je uhvatio za ruku kad se markov auto izgubio sa vidika.

"stvarno pričaš tri jezika?"

"aha. engleski, nemački i španski."

"zanimljiva si."

"a umem i da pevam."

"prava sirena."

lena mu je otpevala sopstvenu adaptaciju iz sunđer boba.

"lepi mornaru,
u brodu tom,
zamišljen dok ploviš pučinom,
lepi mornaru,
u brodu tom,
daću ti ljubav,
daću ti dom.
leti, dok sanjaš najviši čin
i taj san ganjaš po pučini."

"pa to je kao lignjoslav."

"smislila sam tu adaptaciju za pet sekundi, šta očekuješ?"

seli su na kameni dok i lena je pažljivo izula sandale i stavila ih između njih. oboje su potopili noge u vodu na čiju su se temperaturu odmah privikli.

"čini se da je sa nama sve moguće", rekla je naslanjajući se na njega.

"da, dok god leto traje."

"a kad se leto završi?"

"jurićemo ga. seti se da sam ti rekao da ću te odvesti preko bare. a preko bare je uvek leto, mala."

lena se nasmejala i stavila ruku na njegovu čvrstu butinu. gledali su kako se mlad mesec pojavljuje na nebu.

"zašto si me danas onako poljubio pred sofijom i markom?"

"shvatio sam da te volim."

"opet? mislila sam da to znaš."

"znam. ali me ti ponekad podsetiš, ne znam kako, i onda ponovo imam osećaj kao prvi put."

lena ga je zagrlila i stefan je nju zagrlio, odjednom svestan svega: boje neba, tople vode, mladog meseca koji ih je zaslepio sjajem, leninog tela koje je bilo tako krhko pored njega, njenih očiju punih svetlosti.

"volim te, stefane."

"volim te, leno."

KRAJ