P R I L O G
"NE MOGUVIŠE OVAKO." izustila sam "Ne mogu biti sa tobom kad te nikad ne vidjam. Preteško je."
"Nemoj završavaj nas sada. Bili smo kroz toliko toga da bismo dobustil da nas ovo razdvoji." Jonah je rekao, oči su mu bile pune tuge.
"Jednostavno ne mogu ovako. Ne mogu da živim svoj život znajući da te zadržavam nazad. Ova veza na daljinu te sprečava da budeš sa nekim koga zapravo možeš da voliš." odgovorila sam. Toliko me boli da kažem ovo. "Prošlo je dvije godine koledža. Previše nas je povredjivalo."
Zurio je u mene "Predpostavljam da si u pravu. Ali uvjek ću te voljeti."
"I ja tebe. Ali znam da polako blijedi." rekla sa i odšetala. Suze su mi se slivale niz lice. Bio je preteško uraditi to. Ali nisam mogla da mu kažem istinu. Nisam mogla da mu kažem šta se zapravo desilo. Previše bi ga povrijedilo, a već sam ga povrijedila više nego što sam trebala.
Nisam se okrenula dok sam odlazila i sigurno nisam čula da je rekao, "Znam šta si uradila. I ja sam uradio istu stvar."
U tom trenutku, oboje smo se izvinili ovom drugom znajući da nas ne mogu čuti. Neke stvari je bolje ostaviti tajnama, predpostavljam.
Ayy! Nemojte da me mrzite, ni meni nije lako da pišem ovo! Dobili ste neke odgovore nadam se.
Q: Planirate li da me spalite?
Tija❤❤
YOU ARE READING
Elevator➵J.M. - Prevod na srpski ● ON HOLD
FanfictionAmber Thompson i Jonah Marais ukrsete puteve u slučajnom liftu, u slučajnom gradu, u slučajno vrijeme, ali njihov kraj nije tako slučajan. "Love you can't control it. Just blow on the dice and roll it."
