"Jedan običan dan
pretvorila si u neobičan...
Pamtiću svaki tren sve dok sam živ
ni po čemu sličan...
Došla si, on nas je upoznao,
a ja odmah sam prepoznao
ceo život sam te čekao!
'Ko si ti da život kvariš mi
savršeno...
Rat i mir u meni lome se,
tuđa ženo...
Spavaš s njim,
a mene dozivaš nesmotreno...
Reci mi, al' iskreno
reci 'ko si ti...
Jednu običnu noć
pretvorio si u večeru tajnu,
bez malo stida pred njim
ti si me skidao
k'o zvezdu sjajnu...
Ja, dva minuta kupila,
od njega se izgubila
i već sam te poljubila!
Kraj nje ja sam ceo život,
a kao da sam dva...
Dugo nam, dugo ne ide
a ti kao da znaš...
Kraj njega ja
pola mladosti sam već sahranila,
al' kad sam tebe videla
tad sam oživela..."
*************************
Vraćam se za šank i naglo iskapim ostatak tekućine iz čaše u nadi da me žestica izvuče iz hipnoze.
- Patriče, crni Patriče! Što mi nisi javio da idemo opako, ne bih se ovako iscrpio. - mrmulji mi Laki negdje na pola metra razdaljine, pa još i cokće bez prestanka.
- Da ne ishlapi... - ponudim kao objašnjenje i gurnem praznu čašu po šanku.
- Uf, a što sam ti se ja istrošio, čovjek ne bi vjerovao! - Laki pogledom potraži konobaricu. - Daj mi duplu dozu ovog sranja! Daj i njemu! A i ti popij nešto. Ma daj svima! - zavrti prstom po zraku, a onda se osvrne preko ramena.
- Uuu, što si se isprsio. - namigne mu konobarica.
- Polako, luđače. - smijem se.
- Vidi, šećeru... - Laki pročisti grlo. - Skoro sam dehidrirao.
- Onda popij čašu vode. - prevrnem očima. - I ne hropći, jer zvučiš k'o Lucifer.
- Voda nije dobra ni u koljenu. - odmahne rukom, pa pogleda u konobaricu. - Daj ti meni, simpatijo moja, čašu vode. Najveću koju imaš!
- Vodu? Siguran si da ćeš vodu? - gleda ga ona podignutih obrva, najzad se nasmije i natoči mu punu čašu. - Pazi da ti ne bi pozlilo. Nije se s vodom za zajebavati.
Iskapi Laki na eks i zadovoljno joj namigne.
- Kažeš da voda nije dobra i onda je naručiš. - hihoće konobarica. - Ti si unikat, Laki, života mi!
- To si dobro rekla! - trijumfalno joj se smješka.
I dok ih slušam, pokušavam ne misliti na one zelene oči, ali mi nekako ne ide i jebi ga, pomalo me to živcira. Nije mi žao što je nisam zaustavio ili zadržao duže uz sebe, već me muči taj čudan osjećaj koji je stvorila u meni i želja da je ponovno sretnem.
- Nego, jesi li već dugo zaljubljena u mene? - nalakti se Laki na šank.
- O da, od kad sam te prvi put srela. - zakoluta konobarica očima, stavlja ispred nas čaše s viskijem i okreće nam leđa.
- Vidi ti, Marasoviću, ovu kobru kako me prca. - isteže on vrat ne bi li joj vidio pozadinu. - Ne okreći mi leđa ako hoćeš unikatan seks! - vikne.
Pogleda ga ona preko ramena i prasne u smijeh.
- Tko o čemu, Laki o seksu. - frknem.
- Labude, ne seri! Nije da živiš u celibatu. - isprsi se. - Samo pazi da mi se ne oženiš uskoro!
