Proud By Marta D

Part 1

'Ponovo kasnite gospođice Adams' čujem sarkastičan glas stare babetine koja je od početka ovog glupog školovanja bacila oko na mene. Okrenula sam se ujedno prevrtajući očima i ležernim hodom došla do njene katedre. Prvih nekoliko sekundi se pravila da me ne vidi, a nakon toga je polako izvukla stolicu i okrenula glavu ka meni. Siva košulja,crna suknja, naša svakodnevnica. Podigla je svoje crvene naočare sa glave koje su izvukle nekoliko pramenova iz već neuredne sede pundje. Odložila ih je na sto i posvetila pažnju, pretpostavljam ne baš u onolikoj meri kao i studenti u ovoj prostoriji, meni.

'Izgleda..' odgovorila sam joj pomerajući torbu uz rame. Oslonila sam se na jednu nogu dok sam čekala da njen prefinjeni mozak prihvati moj odgovor. Naravno za to treba više vremena. Pošto mi je u ovoj prostoriji sve bilo zanimljivije od nje, gledala sam one studente koji su sedeli tamo ne razmišljajući ni o čemu. Zašto ja ne mogu biti na nečijem mestu trenutno, dopisivala bih se s nekim ili razgovarala sa Emily... Da li je ona uopšte tu? Pogledala sam kod mesta gde sedimo. Tamo sam mogla primetiti plavušu koja pravi neke grimase dok mi je pokušala nešto reći. Nisam je razumela šta je želela da mi kaže ali me njeno objašnjavanje nateralo da se nasmejem. Izgleda da je gopođica, pardon gospođa čula.

'Po koji put ?' izgovorila je oslanjajući se laktom na stolicu. 'Verujte mi gospodjo Smith ne brojim više.' Rekla sam kroz smeh. Ne razumem šta joj smeta to kod mene.

'Trebalo bi da počneš jer neće biti ovako ubuduće....' prekinula sam je 'Ubuduće za ubuduće.' Rekla sam i uputila se do praznog mesta pored Emily. 'Kakvo je to ponašanje, Adams?' govorila je podižući glas. 'Trebali ste da se naviknete na to do sada.'

'Dosta više!' viknula je. Iznenadilo me to ali sam nastavila da hodam i izgledam opušteno, kao i uvek. 'Ma nosi se...' rekla sam tiho, valjda. 'Napolje!' Da li je to ona mene upravo izgacila sa časa? Stala sam i okrenula se. Zašto sam uopšte to uradila, trebala sam nastaviti sa hodanjem i smestiti se pored Emily. 'Molim?' pogledala sam je zbunjeno. 'Nakon časova u ovoj prostoriji. Imaćeš dodatne časove!' Šta ?! Ma daj... Samo što sam pomislila da sam se izvukla sa časa...ma savršeno, nema šanse da odem. Uputila sam se ka njoj, sa osmehom na licu. 'Ne znam zašto bih uopšte dolazila.' Nasmejala sam joj se u facu. ' Na dodatne časove lutko, kada već ovde ometaš decu koja žele da slušaju na posebnim časovima ćeš naučiti osnovne stvari iz mog predmeta.' Samo sam je pogledala i uputila se ka vratima. Koga još zanima tvoj predmet jao ženo živiš u 15. veku. 'Samo sanjajte.' Rekla sam kada sam otvorila vrata.

'Moraćeš dušo, još samo nekoliko neopravdana i odlaziš odavde.' Šta? Fuck! To se definitivno ne bi svidelo mom ocu,možda ni majci mada sumnjam da ona uopšte i brine za mene. Samo sam je pogledala i izašla iz prostorije lupnuvši vratila kako bih izbacila tu nervozu iz sebe. 'Ne lupaj vratima' čula sam sa druge strane. 'Ma nosi se matora babo!' razderala sam se kad sam bacila torbu sa ramena pored radijatora. Ne smem da budem izbačena...samo mi još to fali. Sela sam na stepenice i navalila laktove na noge. Ma ne mogu bre da idem na časove, malo je gledam u toku dana i na redovnim časovima pa ću još i na dodatnim, da da. 'A otac, školovanje?' pojavilo se kao podsetnik. Ma bravo. Onako iznervirana sam ustala sa stepenica ne znajući šta da radim. Mah ići ću sa Emily, ako ne zaboravim. Uzela sam torbu sa poda i ustala. Vreme sam provodila šetajući po hodnicima. Nekoliko minuta pre kraja časa sam otišla do izlaza i odlučila da je tu sačekam. Navalila sam se na zid blizu ulaza i gledajući po mobilnom čekala Emily.

'Kate!' čula sam kako me neko zove. Pogledala sam oko sebe, no u ovom trenutku sam čula samo buku koju su proizvodili studenti koji su jedva čekali da izađu iz ove ustanove. 'Kate!' Jer ja ovo haluciniram ili ..... šta se dešava? Vratila sam telefon u džep i podignuvši glavu videla Emily kako viče moje ime i prilazi mi podignutom rukom.

'Napokon sam te našla..' rekla je otežano disajući.

'Da, napokon.' Prevrnula sam očima. 'Stojim na hodniku jedina kao neka budala..'