Proud By Marta D

Part 9

Dok se polako približavam kovrdžavom dečku, lagano počinjem da mrsim pramenove njegove meke kose, a ujedno i glavim svoje prste. Prislanjam svoje usne na njegove dok osećam kako ispusta dah koji istog trena ulazi u moja usta i koji me tera da automatski zatvorim oči i svoje telo pribijem uz njegova razvijena, topla prsa. Obavio je svoju čvrstu šaku i još više me približio sebi. Od nekud se mogla čuti tiha pesma. Na početku pesme smo se oboje nasmejali, a potom se nastavili ljubiti. Muzika je postajala sve jača. U jednom momentu, kada sam otvorila oči shvatila sam da ljubim običan vazduh i izgledam kao kojekakva riba na suvom koja je željna vode. Na scenu je nastupila crna boja. Okretala sam se oko sebe. Sve je bilo crno, zid, ulica, bandera, klupa, a muzika je sve bila jača i jača. Jesam li ja u horror filmu ili......Polako sam otvorila oči i videla mutni prikaz belog ormara moje sobe. ’ili sam u krevetu.’ Rekla sam promuklim jutarnjim glasom i krenula opipavati tvrdu površinu noćnika kako bih ugasila iritirajuću muziku. Nakon nekoliko pokušaja da ugasim muziku bez većeg napora i vratim se zanimljivom snu, otpisala sam taj pokušaj i uzela komad bele plastine koji je i dalje vibrirao. Nekoliko puta sam otvorila i zatvorila oči kako bi mi se vid razbistrio a ujedno i prikaz ekrana mog telefona. Velikim belim slovima pisalo je ’Tata’. Šta on zove ovako rano? Prešla sam palcem preko zelene slušalice i prislonila telefon na uvo koje nije bilo prilepljeno uz mekani jastuk.

’Halo..’ Rekla sam izgovarajući svako slovo polako kao pokvarena ploča.

’Zar još spavaš, Katherine, dogovorili smo se nešto koliko se ja sećam. Nema više izležavanja, knjigu u šake i zagrej tu stolicu.’ Rekao je strogim tonom koji ja i kada bih htela u ovom trenutku ne bih mogla da izvedem. Hej, još sam pospana ne viči.

’Pa valjda smem da se odmorim malo, ne mogu samo da učim.’ Rekla sam uvređeno i polako se upravila sa poluotvorenim očima.

’Kada sam te poslednji put zatekao sa knjigom?’ Pitao me. Dosadio je sa tom knjigom više, kao i gospođa Natali. Da nije pozvala mog oca ništa se ne bi dogodilo.

’Zašto si zvao?’ Pitala sam ga skrećući sa određene teme.

’Sinoć kada sam došao...’ pretpostavljam kasno ’ želeo sam da te pokrijem pošto si bila otkrivena tvoja desna noga je bila umotana zavojem. Šta se desilo?’ Pitao je zabrinuto. Šta sad da kažem? –Reci mu ovako ’Tata, znaš ona budala koju si zatekao u boksericama u mojoj sobi...E ta budala je danas mene opalila po dupetu i ja njega po prijatelju i za kaznu smo trčali i pala sam i uganula nogu dok sam kao tele buljila u njegove usne!- Da, da veoma zanimljivo. –Pa slaži nešto budalo jedna.- Naravno da hoću.

’Mah pala sam.’ Rekla sam. –Uh pa to nije laž već istina.-

’Hjaoo stvarno si smotana.’ Rekao je moj otac dok se smejao. Dobro je raspoložen u odnosu na malopre. Savršena prilika za izvlačenje.

’Pa zato me sad i boli noga. Tata, ja danas ne mogu u školu, previše me boli noga.’ Rekla sam umiljatim glasom. Neću da posle slušam pripovedanja.

’Ne, Kate ne iskorštavaj moje dobro raspoloženje. Ići ćeš u školu. Kako si mogla sinoć doći kući možeš i u školu ići.’ Ahh, zašto je tako tvrdoglav?! –I ti si, od njega si to nasledila.-

’Ali tata..’ krenula sam se buniti. ’ Nema ali Kate, ići ćeš ili ću ti zabraniti mnogo što-šta!’ Zapretio mi je. Kako uvek zna da mi odgovori?

’Ne možeš mi zabraniti. Imam 18 godina!’ Rekla sam. Uff kako me nervira!

’Ne Katherine ima 17, a tek za nekoliko meseci 18, do tada.....biće kako ja kažem. Ići ćeš u školu. I da požuri, em kasniš, em kiša pada kao iz kabla. Moram da idem zlato, srećno u školi.’ Rekao je i prekinuo mi razgovor. Pogledala sam u ekran telefona i bacila ga na krevet. Kasnim? Pada kiša? Ma daj, uff jebem ti Londonsko vreme više. Zašto uopšte živimo ovde.....