Moj Polubrat JB

Diana

Do zore sam pročitala pola knjige.
Čitati kakvom je verbalnom zlostavljanju Jeremy izlagao Justina bilo je izuzetno bolno. Kao dječak, Justin se sakrivao u svoju sobu i predavao se knjigama ne bi li utekao od stvarnosti. Jeremy bi ga ponekad kažnjavao bez ikakvog razloga i oduzimao mu knjige.

U jednoj od tih prilika Justin je počeo pisati priču i otkrio da je pisanje čak djelotvorniji bijeg od stvarnosti. Mogao je uticati na sudbine svojih likova, a nad sopstvenim životom, koji je bio prisiljen da vodi u Jeremyevoj kući, nije imao kontrolu.

Kao dijete nikad nije saznao pravi razlog za Jeremyevu mržnju. Patricija je štitila Jeremya, što je bilo neprihvatljivo i iz stranice u stranicu sam imala želju da je zadavim. Jedino dobro što je ikad uradila bilo je to što se usprotivila Jeremyy i Justinu kupila psa. Laki je postao njegova utjeha i najbolji drug.

Justin je takođe opisao vreme kad je saznao za Jeremyevo nevkernost. Pregledao je očev računar i otkrio da na internet ima tajnu vezu s mojom majkom. Justin je osjećao grižu savjesti jer je upravo on vijest o tome saopštio Patriciji. Jeremy se ubrzo potom
odselio.

Patricijin naredni nervni slom bio je uvod u čitav novi niz izazova. Oslanjala se na Justina isto onako kao što se uvijek oslanjala
na Jeremya. To, uz činjenicu da je Justin saznao istinu o Patriciji, a zatim i Lakijeva smrt bili su uzrok velike tuge.

Počeo je da puši i pije ne bi li se izborio sa stresom, postao zavisan od tetovaža kao oblika samoizražavanja. Nevinost je izgubio u petnaestoj podavši se ženi koja radi tetovaže nakon što ju je ubjedio da mu je osamnaest godina.

Zaista mi je bilo teško da pročitam određene dijelove, ali njegova surova iskrenost zasluživala je divljenje. Čitala sam neprekidno sve dok nisam stigla do mjesta gdje sam se morala zaustaviti prije no što nastavim. Bilo je to poglavlje o meni.

Petnaesto poglavlje: Diana

Osveta.
To je bilo jedino što će me održati dok budem morao da provodim veći dio naredne godine s Jeremyem i njegovom novom porodicom dok je mama "na putu".
Jedina utjeha bilo je zadovoljstvo koje ću osetiti zagorčavajući im život.

On će platiti što je moju majku strpao u ludnicu i što je ostavio mene da brinem o svemu. Već sam odlučio da je mrzim kćerku. Nikad je nisam vidio, ali sam očekivao najgore samo na osnovu njenog imena.
Smatrao sam da je to ružno ime.
Bio sam spreman da se opkladim da joj je takvo i lice.

Kad smo se parkirali pred kućom, nisam htio da izađem, ali bilo je toliko hladno da su mi se muda smrzla, pa sam najzad popustio i odvukao se u kuću.

Moja polusestra stajala je u dnevnoj sobi čekajući me sa širokim osmjehom na licu. Pogled mi je smjesta pao na njen vrat.
Jebote. Sjećate se kako sam bio spreman da se opkladim da joj je i lice ružno kao i ime? E pa tu opkladu sam izgubio od svog kurca.

Nije bila ružna... nimalo.
Ovo je predstavljalo manju smetnju mom planu, ali sam riješio da me to ne osujeti.
Podsjetio sam sebe da zadržim ozbiljan izraz lica. Njena duga kosa bila je vezana u konjski rep koji se njihao tamo-amo dok mi je prilazila.

"Ja sam Diana. Drago mi je", rekla je.
Mirisala je da je pojedeš. U mislima sam se ispravio: da je pojedeš i ISPLJUNEŠ. Ne zaboravi osnovni cilj.

I dalje je držala ispruženu ruku čekajući da je prihvatim. Nisam želio da je dodirnem.
To bi me poremetilo još više. Na kraju sam
prihvatio njenu ruku i stegnuo je prejako. Nisam, dođavola, očekivao da bude toliko meka i nnežna poput nožice kakve ptice. Blago sam zadrhtao.