Je li nas sudbina razdvojila samo da bi nas ponovo spojila? Da li je Bog nešto planirao za nas? Da li smo bili daleko jedan od drugog, da shvatimo koliko se zapravo volimo, ili da shvatimo da smo si bili nepotrebni. On se nije promijenio... Ostao je...
Počeo sam da plačem. Nek' ide sve u vraga vražjeg! Volim je najviše na svijetu! Volim je više nego sebe i svoj život!
,,Hyung, jesi dobro?", Jimin se zabrinuo.
,,Nisam... Nisam dobro... Ja sam smeće...", jecao sam.
,,Ne govori tako, hyung, sve će biti dobro."
,,Neće! Neće biti!"
,,Hoće... Misli pozitivno! Fighting!"
,,Ona uskoro ide, a ja se još nisam izvinio. Nemam hrabrosti - kukavica sam. Obična pi..."
,,Polako! U bolnici smo! Ako te neko čuje, neće biti dobro!", prekinuo me. Sam sam sebi zatvorio usta i pustio suze da oteku koliko mogu.
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
,,De, de junačino! Nije niko umro! Svi smo živi i zdravi!", Jungkook me zagrlio preko ramena i pokušavao da me razvedri. Jok! Nema teorije!
,,Čuo sam šta pričate! Oči su joj mrtve, usne modre, tijelo ispijeno! Čuo sam vas! Zato sam i dobio napad!"
,,Nisi dobio napad radi toga...", Rap Mon se blago zasmijao na mojoj izjavi.
,,Šta je tu smiješno?"
,,Dobio si napad jer ga je i ona dobila. Voliš je... Osječaš njen bol...", objasnio je.
,,Pitanje... Zašto ga je ona dobila?"
,,Jer je bolesna!", Jin je napokon progovorio.
,,Molim???"
,,Nebitno...", ispravio se, ,,Moram u WC!"
Izašao je i zalupio vratima moje sobe.
Azra's P.O.V.
,,Ćao!", Jin je ušao u moju sobu, ,,Nadam se da ne smetam..."
,,Ne smetaš, sjedni", pokazala sam rukom na stlicu pored miga kreveta.
,,Kako si?"
,,Dobro. Bolje."
,,Dobro ili samo bolje?"
,,Ne znam... U tom sam se trenutku osjećala stvarno dobro!"
,,Kojem?"
,,Ha?? Ovaj... Nebitno..."
,,Hajde, reci."
,,Zašto bih? Ko si ti da ti govorim?"
,,Jedina osoba koja pokušava da te sasluša."
,,Zar i ti nisi govorio loše o meni?"
,,Samo sam testirao Yoongija. Pretvara se, jer je previše ponosan."
,,Ne trebaju mi takvi. Ako nije spreman pregaziti ponos za ljubav, onda neka se goni."
,,On pati... Ne mogu ga gledati onakvog... Dijelimo sobu... Svaku noć ga čujem kako jeca, doziva te, doziva majku, oca, onda usni kako ga grliš... Ne može živjeti normalno bez tebe..."
,,A možeš li misliti koliko tek ja patim? Živim sama u stančiću u Daegu-u, nemam prijatelje ni porodice u blizini, nemam muža, djecu... Nemam nikoga. Radim po čitav dan. Mislim na njega svaku sekundu života. Koliko onda tek ja patim od njegovog ispada? I još uz to...", prekinula sam se.
,,Hm? Slušam..."
,,Ne bi razumio."
,,Nećeš znati dok mi ne kažeš."
,,Ovako stvari stoje..."
Suga's P.O.V.
,,Udahnite duboko!", doktor mi je pregredao srce, ,,Odlično! Nikakvih komplikacija nije bilo. Možete ići, ali se ne izlažite stresu."
Ahahaha! Još kad bi to bilo moguće.
,,Hvala. Annyeonghi gaseyo, uisa!", izašao sam iz ordinacije. U hodniku su me čekali ostali. Jin je izgledao kad da su mu sve lađe potonule.
,,Jin, šta je?"
,,Ha?", trznuo se, ,,S-sve je uredu.".
,,Vidim...", izvio sam obrvu, ,,Neko te povrijedio?"
,,Ako ti nisi do sad, neće niko. Hajmo!"
If mysterious footprints are found, follow My shadows are cornered What is hidden behind the light? Only you, who I cannot meet, knows my answer Before it breaks off I wanna know everything
,,Hej! Eno je!", pokazao sam na Azru u hodniku.
,,Pusti je", rekao je Jin.
,,Molim? Zar malo prije nisi rek..."
,,Pusti je, kužiš?!", prekinuo me i naderao se.
,,Sa tobom nešto nije uredu."
,,Sa mnom je sve u savršenom redu, ali izgleda da sa tobom nije!"
Azra's P.O.V.
Ja sam kao Hazel Grace... Kao granata sam. Kad puknem, sve ću oko sebe ubiti ili ostaviti trajne posljedice.
,,Shit! Voz mi je za pola sata!", pogledala sam na sat u bolnici i uhvatila šturu da stignem na stanicu.
Zveka mojih štikli je odjekivala ulicom... Ili barem samo u mojoj glavi. Bilo mi je teško postati žensko, ali moram radi reputacije.
Zašto sam ga morala ponovno vidjeti? Samo mi još teže!
,,Azra!", dozivao me.
Nisam se okretala, iako mi se dušao cijepala.
,,Azra, molim te! Ne ostavljaj me! Molim te!", čula sam jecaje u njegovom glasu.
Stala sam. Kao da sam izgubila mogućnost kretanja. Došao je do mene sa onom uplakanom, crvenom facom i molećivo me gledaju.
,,Yoongi, ja ti nisam potrebna. Imaćeš puno bolji život od mene. Živjet ćeš dugo, dugo."
,,Molim? Kako ću bez tebe?"
,,Kako si do sada?"
,,Jedva. Ne mogu si pomoći da si otišla, a da si mogla ostati."
,,Nije tvoja krivica, vjeruj mi."
,,Onda ostani. Ostani, molim te."
,,Imam svoj život, a ti imaš svoj. Ne možemo biti zajedno."
Skroz mi se približio, usne nam je dijelio samo milimetar.
,,Molimo putnike da odmah uđu!", javljalo se na zvučniku.
Otrčala sam i ušla. Bez pozdrava, bez ičega. Kakva sam ja to osoba? Znam da će patiti, ali će patiti lakše kada... me ne bude... Barem mu tada neću biti bitna i neće ga dotući.
Don’t leave me I believe, I start running No ending, you are my heartbeat Even if I’m struck by rain Even if I’m erased by darkness I will definitely save you You are not alone
