Can I handle myself 2: Wallflower✔

"Seoul"

Azra's P.O.V.

,,Pustite me da izađem!", mahnitavo sam se gurala između ljudi dok nisam izašla iz metroa. Ubrzano sam disala i nisam bila dobro... Stanje mi se pogoršava iz dana u dan! Život mi leti pred očima! A šta ja radim? Ništa!

,,Bože, molim te, samo neka ne boli! Ubij me, reži me, ali samo neka ne boli ovoliko koliko sada boli!", zaplakala sam gužvajući košulju rukama, ,,Ne mogu to podnijeti!"

,,Šta da te ne boli?", Da Bin je došla. Kao i uvijek, tačna je u sekundu.

Zagrlila sam je bez riječi.

Laži! Samo laži! Sada me grli, a onda me proklinje! Samo mu smetam! Nisam u potrebna! On je sasvim uredu bez mene!

,,Šta je bilo, dušo?", Da Bin se preplašila.

,,Boli!"

,,Šta te boli?"

,,Boli me!!!"

,,Šta, za Boga miloga!? Doktor si!"

Šutila sam. Vidi se da ne razumije... On bi razumio... Ma jebeš ga sada! Trebam ga zaboraviti... Ali ne mogu! Ugh, fuck!

,,Ajde ti sjedni lijepo i reci mi šta te boli. Imam Brufen, ako želiš."

,,Moram da odem..."

,,Kuda?"

,,Odavdje! Odmah!"

,,Pa tek si došla!"

,,Reci im da nisam bila dobro! Slaži nešto!"

,,Čekaj, bona, u vraga vražijeg! Je l' ti neko umro?"

,,Umrla je meni svaka želja da gledam ljude trenutno!"

,,Znam da si ljuta, ali ja tebi SAMO POKUŠAVAM POMOĆI!", zaderala se na mene.

,,U ovome ne možeš."

,,A zašto sam ja ovdje doktor? Ti si još i hirurg! Mala boljka te ne bi trebala skršiti!"

,,Ova bol je gora od obične."

,,Azra, znam u čemu je problem... Vjerujem da te zbog toga boli duša i svaki milimetar tijela. Biće dobro... Znam da hoće..."

,,Neće... Kako će biti dobro kada nemam nikoga zbog koga će mi biti dobro. Voljela bih dijete, ali ko će ga čuvati kada mene ne bude. Voljela bih muža, ali ko bi se oženio sa mnom."

,,Kosa ti je blijeda, Azra..."

,,Znam da blijedi! Nemoj me i ti sada zezati!", ciknula sam.

,,Slušaj ovako... Idi se malo prošetaj po Seulu. Malo se opusti i bićeš okej. Ne moraš dolaziti na sastanke."

,,Dobro."

,,Sve će biti dobro! Fightiiing!", zagrlila me još jednom i otišla.

Pa Seulu, hajde da vidimo kakvu to dušu imaš.

This city’s harmony
I’m so used to it
The memories of my young days are dim
And even though buildings and cars are all that it’s full of
Now, this place here is my home

Seoul Seoul
Why are you pronounced similarly to soul
What soul do you have
What is it that keeps me here beside you like this

Moje štikle su kuckale od kišom opran beton, blijeda kosa je imala mind of her own, kaput iz najnovije kolekcije nije imao nikavu svrhu osim estetske... Zašto ja uopšte živim ovako? Trebalo je da ostanem muško! Više volim pogled čuđenja od pogleda kao na komad mesa. Nije lako biti lijep...

,,Halo mama!", javila sam se mami na telefon.

,,Dušo, je li sve uredu. Glas ti je čudan."

,,D-da. Sve je uredu..."

,,Plakala si?"

,,N-ne", slagala sam, ,,Hladno je napolju."

,,Uzela si onaj debeli kaput?"

,,Da. Dobro sam mama. Zašto si zvala?"

,,Zvala sam da ti kažem divne vijesti!"

,,Kakve sad, Bog ti zdravlje dao?"

,,Lodovica je došla."

,,Teta Lodovica? Drago mi je!"

,,I znaš ko još? Povela je Brunu!"

Kada sam čula njegovo ime, grlo mi se zadebljalo i prestala sam da dišem. Telefon mi je ispao iz ruke i otišao u stotinu komadića. Tada je sve postalo crno.