Can I handle myself 2: Wallflower✔

"Tear"

,,Ona nije vrijedne tvoje pažnje!"

,,Nije vrijedna tvojih suza!"

,,Hyung, samo je pusti!"

,,Naći ćeš puno bolju osobu!"

,,Ona je samo obična, razmažena kučka!"

Po glavi su mi se vrtili scenariji šta bi mu momci mogli govoriti kada saznaju. Bilo mi je teško. Teže no što sam mogla zamisliti, ali, kako god okrenem, ovako je najbolje. Biće mu lakše kada... Kada me ne bude...

Goodbyes open up to me
Without knowing, blood comes into my eyes
Things I can’t say flow through
Lingering feelings crawl on top of my face
At one point, you were my dear
But now, it’s just bitter

Bilo je slatko... Sada je gorko... Zašto mi se ovo dešava? Zašto ne mogu živjeti normalan život?

Bože, sačuvaj ga čemera! Neka me što prije zaboravi! Bože, ovo nije njegova greška - samo moja! Ali neka... Bolje  neka pati kratko, nego do kraja života...

,,Dušo, jesi li uhvatila voz?"

,,Jesam, mama."

,,Šta želiš za ručak?"

,,Ništa."

,,Kako ništa? Hajde, molim te!"

,,Ne znam. Ne mogu da jedem."

,,Boli te?"

,,Boli..."

,,Lijepo mače moje... Žao mi je..."

,,Nemojmo sad o tome mama..."

,,I meni je teško, ljubavi... Kako bi tebi bilo da ti je jedino dijete u istom stanju...", osjetila sam u glasu da se rasplakala.

,,Saranghae, eomma."

,,Saranghae, jagi."

Prekinula sam vezu i pokušala zaspati. Uspjela sam... Nažalost... Opet sam imala san... Opet sam imala san koji me samo još više umori...

Čistina... Ništavilo... Kao i svaki put... Da li je normalno bijati se vlastitih snova, znajući da su lucidni i da uvijek imaju značenje.

Djevojački plač je odjeknuo. Okretala sam se oko sebe i spazila nekoga kako plače.

Čučnula sam do osobe i stavila ruku na rame:,,Jesi li dobro?"

,,Makni se!", osoba je zvučala užasno poznato...

,,Ko si ti?"

Djevojka se okrenula i pogledala me oči. Iste sekunde je vrisnula i unatraške odpuzila od mene.

,,T-t-t-ti...", mucala je, ,,T-ti s-si ja..."

Duga kosa, blistave oči, cvijetna haljina... To sam ja prije početka svog poremećaja.

,,Jesam. Zašto plačeš?"

,,Hoču li promijeniti budućnist ako ti kažem?"

,,Ne. Ne vjerujem."

,,Zar ne bi trebala već da znaš?"

,,Wow, zar sam bila ovako naporna prije?"

,,Greta je poginula."

Opet me presjeklo. Brunina sestra...

,,Znam... Sada se sjećam..."

,,Hoće li Bruno preboljeti?"

Mala ja... Kako je čudno... Tada još nisam bila tako bliska sa Brunom.

,,Hoće. Ima tebe."

,,Mene?", zacrvenila se i pogledala u pod.

,,Tako je."

,,A-ali on je stariji. Ja mu nisam zanimljiva."

,,Ooh, budi sigurna na jesi. Ludo je zaljubljen u tebe."

Svaka riječ me parala. Ljubi moja, kada bi samo znala šta te čeka...

,,Da li to znači da ćemo biti zajedno do kraja?"

,,Malo teška rečenica za tako mali mozak."

,,Reci miii!"

Blago sam se nasmijala... Ovo je postalo i smiješno...

,,Ne znam. To sama otkrij."

,,Bruno ja i ćemo zauvijek istati zajedno."

,,Ne požuruj se. Biće tu jedan... Aigoo, nebitno!"

,,A što ti izgledaš bolesno?"

,,Oppp! Mislim da moram ići!"

,,Hej! Ostani još malo!", zagrlila me.

,,Ustraj ljubi! Ne plači, molim te!"

,,Zašto bih plakala!",

Poljubila sam je u tjeme i tada se probudila. Pogledala sam kroz prozor. Bila sam na stanici. Tu su bili mama, tata i teta Lodovica.

Izgrila sam se sa njima i psihički se spremala za pakao.

Bruno's P.O.V.

,,Holaaaa! Ovdje smooo!", mama se proderala kada je ušla.

,,Hola, mama."

,,Vidi koga smo doveli."

,,Mama, rekao sam da nećemo o tome. Ne zanima me."

,,Jesi siguran da je ne želiš vidjeti?"

,,Naporna si!", podignuo sam pogled sa telefona i pogledao djevojku koja je ušla. Wow... Okej... Vrijedilo je pogledati...

Ustao sam i prišao o joj.

,,A ti si?", pitao sam je.

,,Azra", tiho je rekla i pognula pogled.

,,Jesi mi zbilja toliko značila?"

,,Očito nisam."

,,Arogancija..."

,,Prostrujiću ti šaku kroz obraz!", zaderala se. Počeo sam da se smijem. Ne znam zašto... Smijalo mi se...

,,Ono što struji to ti je i čisto", odgovorio sam.

U tom momentu su joj oči zasuzile. Nekontrolisano su tekle.

,,Oii, oiii! Mi dispiaceee!", uzeo sam je za ramena.

Dvije ruke su se omotale oko mog struka, a njena glava mi je ležala prsima. Ne znam zašto... Ali... I ja sam krenuo da plačem...

You’re my tear
You’re my you’re my tear
What more can I say?
You’re my tear