Troje je gužva

Poglavlje 3.

Magdalena se odavno probudila, puši cigaretu na terasi i posmatra  prolaznike. Pavle se polako budi i oseća miris cigarete. Kreće se ka terasi:

"Oo dobro jutro pijanice!" Sa laganim osmehom dobacuje Magdaleni.

"Dobro jutro Pavle,zvali su iz škole." Nervozno je cupkala nogom.

"Zašto?" Upitao je zabezeknuti Pavle.

"Zbog onoga juče u Ekonomskoj školi." Dodala je Magdalena.

"A do djavola bre,kreći odmah." Povukao je Magdalenu za rukav i krenuo.

Pola sata kasnije, Magdalena se igra hemijskom olovkom u kancelariji pedagoga i psihologa:

"Pavle,osećam se sva na alkohol. Nemam ja snage da ovo napišem."

"Hajde, ja ću ti reći šta da napišeš." Pavle tiho počinje da šapuće Magdaleni tekst.

"Sad je tek neću ostaviti na miru!" Nervozno je odbrusila Magdalena.

"Ne seri,dovoljno smo sjebali stvar. Jesi napisala to, da idemo?" Dodao je Pavle.

"Jesam,hajdemo što pre odavde." Magdalena je krenula ka izlazu kancelarije.

"Dovidjenja!" Visokim tonom Pavle se obraća pedagogu.

"Prijatno, dovidjenja." Uzvraća pedagog.

Magdalena i Pavle odlaze na kafu, gde se dogovaraju oko punolestva. Magdalena kao i svaka devojka smišlja nekoliko odevnih kombinacija, dok je Pavlu samo na umu, šta piti?

"Shvataš li ti da je to sutra veče?" Upitala je Magdalena.

"O da, shvatam. Treba dobro pripremiti jetru." Osmehnuo se Pavle.

Plaćaju račun i odlaze ka stanu. Magdalena je u automobilu ugledala Relju i počela da se smeje na sav glas. Znamo, nije to bilo dostojanstveno, ali njoj je značilo. Mislila je da će pomisliti da je srećna, što naravno nije bilo tako.

Pavle je pokušavao na sve načine da objasni Magdaleni da maksimalno treba da ga ignoriše:

"Nije trebalo da se smeješ tako, previše je bilo providno."

"Znam, ispala sam debil." Magdalena je tužno dodala.

"Joj bre, zar to odavno nismo ustanovili?" Nasmejao se Pavle i potapšao je po ramenu.

"Odoh kući, treba meni dosta odmora i vremena za spremanje garderobe za sutra..." Magdalena je ustala sa kreveta i krenula ka izlazu iz Pavlovog stana.

"Hajde alkosu, osmeh na lice! Vidimo se sutra, nemoj da kasniš." Pavle se sve vreme smeškao Magdaleni, pokušavajući da je nasmeje.

"Znaš me, neću kasniti." Odgovori Magdalena.

"Eh, baš zato se i plašim. Konstantno kasniš." Pavlu je nestao osmeh sa lica.

Udarila ga je nežno po ramenu i izašla iz stana,pripalila cigaretu i krenula kući....