You & I / Milos Bikovic

you need to know this...

Petar Maras P.O.V

Nema mi Anastasije vec 2 nedelje.
Zao mi je sto je nisam posecivao.
Zeleo sam ali nisam.Zelim da se ona uveri da ne moze bez mene.Svaki put kad se sretnemo,bude prelepo.
Zelim da ona poludi za mnon,a danas idem da je nadjem.

Zelim da porazgovaramo
Taman kad se nadjem ispred njenog stana, zacujem plac.Brzo ulazim,a ona sedi na kaucu.

"Ana?"-pogledam u nju a ona digne glavu." Petre?"-upita tiho kad naglo zarije svoju glavu u jastuk.

"Ko te je rastuzio?"-prozborim jer mi je muka da gledam kako place."Moramo da razgovaramo."-kaze izmedju jecaje.
Odmah sednem pored nje i pogledam je.Zaglim je a i ona mene.

"Imam toliko da ti pricam..."-gladim joj kosu dok ona pokusava da dodje do vazduha.
" Zasto si dosao?"-prodere se.
"Zasto nisi jednostavno osao iz moga zivota kao sto si i usao!?"-jos jace se prodere a ja se trznem.

" Zasto?Bas nam je lepo skupa.."-prozborim i dotsknem joj lice.
"Petre,nije nam lepo."-skupi obrve.
" Bilo bi lako da si zaboravio na ono.Na sve ono sto se desilo?"-stisa se.
Nista mi nije jasno .

"Bezi od mene Petre.."-pogleda me.

" Ja sam ubojica."-automatski rasirim oci i zacudjeno pogledam.

"Kako?Nisi?"-zamuckivam.
" Koga si ubila!?"-proderem se.
"Ubit cu,Petre."-kaze dok se smirivala.
" Koga Anastasija?"-dosta mi je neizvesnosti,zelim da znam.

"Nasu bebu."

Svet je oko mene stao.Nije mi jasno.
Nista.Odjednom se osmeh pojavi na mom licu.Postat cu tata.
Zagrlim je.Poljubim je u kosu.

"Nemoj da je ubijes..Nije zasluzila.."-kazem dok sam naslanjao moje celo na njeno.Nase malo cudo.Nasa beba.
" Moram Petre.Nece imati oca.A ja sam vec dovoljno slomljena."-govorila je kroz suze.Spojim nase usne.

"Imat ce.Obecajem.Zastit cu je.
Od svega.Zajedno sa tobom.
Nisi ti sposobna za ubojstvo.
Nemoj da ubijes nase cudo..."-drzim joj ruke a ona klimne glavom.

Nasa beba..Nase cudo...