You & I / Milos Bikovic

hello...again?

Dok samo izalazio iz stana ponadao sam se da cu moci napokon pronaci tu jebeno ulicu u kojoj zivi.Seo sam u kola i krenuo u akciju.Pogledam poruku jos jednom,u kojoj je pisalo ime,prezime,broj stana i ime ulice.
Nadam se da cu stici ziv i zdrav iz ove guzve.

Kada sam napokon pronasao jebeni stan izasao sam iz kola i zakljucao.
Jos pogledaom trazim njen prozor no ne mogu se orijentisati.Udjem u hol,i odem do njenog stana.Pokucam.

I opet pokucam....

Shavatajuci da nije u stanu,razvalim vrata odlucujuci da cu je sacekati u njenom provaljenom stanu.Kada sam usao miris nije bio poput njenog.Razbacano je sve,onecisceno.
Odamah izadjem iz stana shvatajuci da to nije njen stan nego od neke budale kojoj fali neka dobra zenska za pospremanje ovog brloga.

Pogledam u papiric.Pa lepo pise stan broj 19.Pogledam uokolo.Pogledam u ona provaljena vrata.Pise 19.
Zatim se okrenem i odem desno.
E i tu je 19.Wtf...Pokucam.
Cujem muziku.Odlicnu.Svidja mi se.

"Ko je?"-cujem joj glas.A ja stavin ruku na rupicu kroz koju me gleda.
" Super,jos jedna zalutala budala..."
-mislila je...Ja sam spustio glavu dole sve dok nisam cuo kako se otkljucava.
Zaista?U po bela dana?Okej,nije normalna.Sve bi bilo u redu,sve dok, kad je otvarala imala onaj isti pogled.

Sada kad se uverila da sam ja stajao ispred vrata,nagla se na zid i prekrstila je ruke.Kosa joj je bila uvijena u peskir a ona ogrnjena bade mantilom.Super,bit ce je lakse skinuti.

"Vidim da si spremna..."-usao sam u stan.Odmah me je obasipao njen miris." Na sta konju?"-rekla je.
"Na popodnevnu dremku.."-pogledao sam je zadovoljno a ona je izdahnula.
Sela je naspram mene." Ja se sa tobom necu raspravljati.Sto je bilo-bilo je."-rekla je odlucno a ja sam ispustio onaj osmeh."Vidis to tako ne ide."-rekao sam.Gledala me je u cudu."A kako ide onda?"-upitala je,dok je prekrstala noge.

"Moja si,i to ce tako ostati.Zauvek."-rekao sam joj kao da sam ispustio jedan 'dobra dan'.

Skocila je na noge Usla u kupatilo,uzela je odecu i zakljucaka se u njemu.Izasla je nakon 5 minuta vidno spremna za odlazak.
" Jel neces da izadjes?"-pitala me je
"Ne"-rekao sam misleci da ce ona popustiti.Riskirao sam.Uvek je to upalilo sve dok nisam cula kako izlazi zatvareci vrata.Zvuk zakljucavanja odjekne stanom.Smireno sam ustao,potrezeci nesto za jesti.
Ne pada mi napamet da odem odavde.
Uzmem flasu nekog pica i zavalim se na kauc paleci televizor.Bit ce ova lepa vecer.