Vampire Girl

3.chapter

Ujutro sam se probudila i spremila za skolu.Cijelu sam nastavu provela razmisljajuci o jucerasnjem posjetu.Pokusavala sam shvatiti Chrisa i Jamesa.Mucilo me pitanje hoce li se stvarno vratiti.Ili su to samo rekli da bi ih pustila da odu..Jeli ovo bio zadnji put da sam ih vidjela?Nadam se da nije. Ta pitanja su me mucila par dana, a onda sam brojila dane do rođendana nadajuci da cu ih vidjeti.

●NAKON 2 MJESECA●

Otvorila sam oci i pogledala na sat.Bilo je 6:30.Jos jedan ipo sat do nastave.Pokraj sata nalazio se kalendar.I tad sam shvatila:

"Ajme 15. jeee!! Rođendan!!"-skocila sam iz kreveta i obukla se(jeans rebe i ruzicastu kosulju).Izisla sam iz sobe i na kuhinjskom stolu spazila umotani dar.

"Sretan 18. rođendan Jennifer!!!"-baka se stvorila iza mene.

"Hvala ti."

"Ajme kako si samo izrasla u veliku curu.Upss, veliku PUNOLJETNU curu."-pocele smo se smijati.

"Majka bi se ponosila tobom Jenn.Znam to."-suze su mi navrle na oci.

"Ajde sve ce biti dobro.."-zagrlila me baka.

"Hvala ti sto si se brinula za mene svo ovo vrijeme."-dala sam joj pusu u obraz.

"Bilo mi je zadovoljstvo.Nego hajde otvori dar."-pruzila mi je dar omotan zlatnim papirom.Otvorila sam.Unutra se nalazila najljepsa haljina koju sam ikad vidjela.Bila je modra sa biserima sa strane i sezale je do malo iznad koljena.

"Bila je majcina."-rekla je baka.

"Hvala ti puno!"-opet sam je zagrlila.

"Jenn, danas je tvoj dan i nedaj da ti ga itko pokvari.Ne puni se 18 svaki dan.Hajde sad se spremi za skolu.Zvala je Anna da ce doci u 7.-rekla je.Otisla sam u sobu i spremila ostatak stvari.Cula sam zvonjenje na vratima.To je bila Anna.

"Jenn, sretan 18. rođendan!! Zelim ti sve najnajbolje, da budes sretna, uvijek ovako lijepa i draga!♥"-pruzila mi je srebrnu vrecicu.Unutra je bio medo koji je drzao narukvicu.Na njoj je bilo srce i u njemu je bilo napisano Jennifer&Anna i ispod toga BFF.

"Anna prekrasno je!Hvala ti puno."-poljubila sam je u obraz i jako je zagrlila.

"Hocemo li u skolu?"-pitala je.

"Da, evo sam sekundu da uzmem torbu."-otisla sam u sobu po torbu i ostavila medu na krevetu.Pomislila sam da ce mi Anna nedostajati odem li danas.Ah, tad sam se sjetila.Chris i James bi danas trebali doci po mene.

"Jenn, pozuri!"-Anna me probudila iz razmisljanja.

"Evo mee!"-krenule smo u skolu.Nastavu sam povrsno pratila.Vise sam gledala oko sebe i nabrajala sto ce mi sve nedostajati."Mozda i ne dođu."-ta misao mi je prosla glavom.

Moje razmisljanje je kao i uvijek prekinulo zvono koje je oznacavalo kraj nastave.Sretna sam izasla iz skole.Prosla sam parkom u nadi da cu tamo mozda vidjeti bracu ali nije ih bilo."Jenn, tek je proslo pola dana.Ima jos vremena."-govorila sam si.Ali imala sam sve veci osjecaj da oni ipak nece doci.

Kad sam dosla kuci tamo me docekao Steve.

"Sretan rođendan Jenn!"-zagrlio me.

"Iznenadio si me hah. Hvala ti."-zahvalila sam mu se.

"Ovo je za tebe."rekao je pruzajuci mi paket.Odmotala sam.To je bio crtez koji smo zajedno nacrtali kad smo bili mali i neka kutijica.

"Mislio sam da taj crtez vrijedi puno vise od neceg drugog.Na onda sam ipak odlucio jos uzeti neku sitnicu."-pruzio mi je kutijicu i otvorio je.Unutra su bile srebrne nausnice u obliku ruze.

"Steve, hvala ti.Nisi trebao stvarno."-rekla sam odusevljeno.

"Pa nije svaki dan 18. rođendan!"-rekao je toplo se nasmijao.

"Ajmo do sobe."-predlozila sam.Odlucila sam mu reci da danas najvjerojatnije odlazim.Mora znati.

Kad smo dosli u sobu zatvorila sam vrata...

"Gledaj Steve, ima nesto sto ti moram reci..."-zapocela sam.

"Reci.Sto je bilo?"-zapitao je zabrinutim izrazom lica.

"Ja danas odlazim iz grada."-rekla sam brzo.

"Cekaj sto?!"-lice mu je poprimilo tuzni i pomalo ljutit izraz lica.Ipak mi je najbolji prijatelj.Mislim da je dobro da zna.A sa Annom se necu pozdravljat.To bi jednostavno bilo pre tesko za nju i za mene.Pogotovo nakon njenog poklona...

"Zao mi je sto ti tek sad kazem ali moras znati.."-ispricala sam mu sve.O susretu s bracom prije 2 mjeseca i o njihovom obecanju.Steve me sve saslusao bez prekidanja.

"I ja sam prva osoba kojoj si to rekla?!"-pitao je nakon svega.

"Da."-rekla sam pomalo sramezljivo.

"Javljaj se i znaj da cu uvijek biti tu za tebe."-rekao je i zaglio me cvrsto.

"Naravno."-pobjegla mi je jedna suza.

"Hej, ovo nije zbogom.Jos cemo se mi vidjeti.Ovo je samo doviđenja."-tjesio me.

"Okej...Onda doviđenja."-rekla sam kad sam se smirila.

"Doviđenja Jenn!"-rekao je.Zagrlio me jos jednom.Otpratila sam ga do vrata, poljubila ga u obraz i pustila ga.Gledala sam ga kako odlazi.Bilo mi ga je zao, ali on je bio jedina osoba kojoj sam ovo s povjerenjem povjerila.

Vratila sam se u sobu i pocela tiho plakati.Kasnije sam se malo smirila i pocela pakirati stvari.Nisam znala ni kako da baki kazem ali valjda ce oni nesto smisliti..

Nakon spremanja sam gledala televiziju.Nervozno sam pogledala na sat, bilo je 20 sati.Vec sam pocela misliti da oni ipak nece doci...