Igra ogledala

4. -Odluka

MEGI

Sve se desilo previše brzo... Nisam stigla da reagujem... Nisam znala šta da radim. Da li sam uopšte trebala da uradim nešto? Da ga odgurnem ili mu lupim šamar? Pa, svejedno nisam imala snage za to... Ali to je bio savršen poljubac. Toliko savršen da nisam verovala da je stvaran. I zato nisam mogla da gledam u ogledalo. Ceo dan. Plašim ga se. Ljut je. Povređen. Zbog mene. Znam to. A izgleda kao da je spreman na sve.

-"Megice, Megice, vidi šta sam pronašla u kući", čula je glas njene malene sestrice pored kreveta. Polako, trudeći se da sakrije bol, okrenula je glavu ka sestri i mami, koje su upravo ulazile na vrata sa širokim osmehom na licima.

Bela je u ruci držala šareno pisamce, na kome je uzasno necitkim slovima pisalo "Za SAMO MOJU Magdalenu"

-"Gde si ovo našla??", reče Megi i pokuša da ostane vesela.

-"U tvojoj sobi, videla sam ga juče, kad sam krenula po laptop :)"

-"Jesi ga otvarala, nevaljalice?"

-"Neeee, nisam, naravanoo!! Kunem se", a onda se nagla zaverenički ka Meg, "ali je mama gorela od želje da otvorimo. Baš se zabrinula u poslednje vreme za tebe i iskreno verujem da će, čim ti bude malo bolje, krenuti da te ispituje... Srećno :P"

-"Mama, jesi donela bolesniku nešto za jelo?", veliki osmeh na licu i još veća glad u očima.

-"Amm, naravno, imam ovde svašta nešto, mada je ona medicinka rekla da ti ne dajem ništa iz Meka, ali šta ta ćurka zna", nastavila je da priča, manje više sama sa sobom, nastavljajući da vadi i vadi sve više stvari iz torbe. Od mirisa je Megi krenula voda na usta, i tek je tada shvatila koliko je stvarno gladna.

SEM

Obavestio sam je. Rekao sam joj sve u onom pismu. Znam da će shvatiti i uraditi pravu stvar. Ili makar da će slušati srce. Morao sam to da uradim, nisam imao izbora. Moram da znam šta misli ako hoću da oboje preživimo ovu ludnicu. Volim je, više od svega, ali mislim da će ovako njoj biti lakše... Uf, sve se previše zakomplikovalo. Nisam više ni siguran da li radim pravu stvar, ali dovršiću to što sam započeo. Idem do kraja, nebitno šta ću morati da uradim da bih dobio ono što želim. A to je ili Megi, ili smrt.

MEGI

NAPOKON su otišli... Uf, prejela sam se... Ne smem ponovo da se ugojim, kao ono pre par meseci. FUJ!! A ovde samo jedem. Pa i nemam šta drugo da radim. Imam TV u sobi, ali tu uglavnom samo puštaju vesti, nemam ni muziku ni filmove... A nemam ni šta da čitam. Čitanje... AJ, DA!! Imam ono pisamce da proČitam... Ammm, gde sam ga ono stavila... Hahaha, evo mi ga, direktno ispred nosa!! xD

"Draga Meg, moram to ovako da ti kazem, jer mislim da me drugačije nećeš dobro razumeti. Da ćes me prekinuti ili da mi uopšte nećeš dati da započnem ovu temu. Ne želim da ulazim ni u kakvu raspravu, ovo je jednostavno nešto što moram da uradim.

Megi, stvarno te volim. U stvari, ovo prelazi u nekakvo bolesno obožavanje, opsesiju, nalik Egipćanima I njihovim Bogovima, ali ne pišem sad zbog toga. Želim da ti kažem da upravo zbog te ljubavi ovo toliko I boli, I da ne mogu više da izdržim.

Biću kratak I jasan, ne tražim mnogo od tebe. Sve što tražim je da izabereš između mene I njega, ali moram da te upozorim na jednu stvar, onaj kog izabereš ostaće živ.

                                                      Uz obožavanje,

                                                                        Sem."