Igra ogledala

Porodica od tri člana: majka i njene ćerke su kupili kuću u kraju koji je bio dosta jeftin, ali u kome su se dogadjale tragične nesreće u kojima je bilo poludelih, teško ranjenih, a i poginulih. Kraj se iz nekog razloga zvao Kraj ogledala, ali priče iz tog kraja nikada niko nije pričao...

Deca su bila veoma uzbudjena, jer im je mama rekla da idu u ogromnu kuću u kojoj će svi imati odvojene sobe, jednu veliku dnevnu i sobu za igranje. Kuća je zaista bila prostrana i deci se dopala, jer su jarke boje u njoj davali utisak vedrine, koji je njihova majka i želela da postigne, da bi deci odagnala misli o njihovim ocu koji je malo pre toga poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Čim su ušli u kuću, starija devojčica se naježila jer je osetila neku hladnoću, kao da joj neko diše za vratom... Medjutim, sebi je objasnila da je to zbog veličine kuće i svega ostalog i krenula da vidi svoju novu sobu.

U sobi je bio njen stari krevet, sto za računar i laptop, koji je delila sa sestrom. Primetila je da su zamenili stari, trošni orman, novim, lepšim i većim ormanom koji je zauzimao čitavu površinu jednog zida i da je ceo obložen ogledalom. Bila je zadivljena izgledom sobe, i odmah se bacila na raspakivanje stvari. Mama ju je nekoliko sekundi zamišljeno gledala a onda izašla da vidi kako se drugoj kćerci svidja soba.

Čim je ostala sama, devojčica je počela da se ogleda u veličanstvenom ogledalu i počinjala sebi da izgleda sve lepse. Odjednom, iza nje se u ogledalu stvorio neki prelep dečko. Ona se iznenadjeno okrenula, ali nikog nije bilo... Kad se opet okrenula... U ogledalu je opet bio isti dečak, gledao je samo u nju i polako se na njegovom licu formirao osmeh. Ona ga je pomno posmatrala i proučavala njegovo savršeno lice. Nikada nije videla tako lepe oči kao njegove... Podsetile su je na bivšeg dečka, koji je ostao u njenom rodnom gradu, ali on nije bio ni nalik ovom savršenstvu!!! Uskoro nije videla ni sebe, ni svoju sobu, ništa sem zamišljenog pogleda u njegovim blistavim očima.. Nikoga nije ni htela da vidi... Krenula je rukom ka staklu, a Savršeni se nije ni pomerio, samo ju je gledao i smešio se. U trenu kad je trebala da dotakne staklo, da dotakne njega u staklu, magija se prekinula sa ulaskom njene mame u sobu, a ona je pala na pod kao da je izašla iz transa...

Mama je potrčala prema njoj i podigla je sa poda, naravno je pitajuci da li je dobro i šta se, pobogu desilo... Ona nije želela da priča ništa o dogadjaju, tako da je mami kratko objasnila da joj je pao secer i mama je u istom trenutku osetila glad, pa su zajedno sa sestrom otisle dole. Sve tri su bile gladne i jedna od devojčica imala je zamišljen izraz lica, jer joj u glavi nije bila hrana već čudna situacija koja joj se desila pre samo nekoliko minuta, a izgledala je tako daleko i nestvarno... Devojčica je i dalje osećala pogled tih divnih očiju u kojima se topila..

Kad su završile sa jelom, ona je predložila da sa mladjom sestrom ode da pogleda komšiluk i provoza se biciklima. Mami se svidela ideja, jer je imala još neke stvari da uradi u kući. Čim su devojke otišle ona je počela da vadi i pere posudje prašnjavo od puta. I ona je bila zamišljena, jer je razmišljala o budućnosti. Bila je veoma srećna što je našla ovako lepu kuću, u predgradju velikog grada, na samo nekoliko kilometara od ogromne i poznate škole, u koju ce njene ćerke krenuti već za par dana. Bila je ponosna na njih. Starija, Megi, isla je u 8. razred i imala je većinom sve petice i uvek je u svemu pomagala majci, dok je mladja, Anabela, bila tek 3. i često umela da joj pravi neugodne situacije, ali je uvek imala tu slatku facu na koju nisi mogao da se naljutiš..

Za to vreme, Megi i Bela su se vozale po kraju i u kućama gde bi videle decu, zastajale bi i upoznavale se. Mnogi ukućani bili su jako nedruštveni i nadmeni, ali one nisu gubile nadu... Megi je i dalje mislila na dečaka iz ogledala kada su prolazili pored najstarije i najtrošnije kuće u kraju. Megi je zastala pokraj nje, da je bolje osmotri. Bela nije ni primetila da joj je sestra zastala. Megi se potpuno izgubila u konstrukciji kuće, toliko da nije ni primetila da su se vrata otvorila i da je iz njih izasao onaj dečko iz ogledala. Nije mogla da poveruje svojim očima kada su im se pogledi susreli a njegove pune usne se razvile u seksi polu-osmeh! Bio je jos savršeniji ovako uživo, ako je to uopšte bilo moguće. Ona je buljila u njega, a on se nasmešio još šire. Krenula je ka njemu, a on ju je samo gledao. Krenula je rukom ka njemu... Ali opet se čarolija završila... Došla je njena sestra i on je ispario... Bila je razočarana i ljuta na sestru, koja nije ni znala šta se dešava, samo je videla da joj nema sestre i zabrinula se. Megi je odlučila da će morati da sačeka do sutra i da će tada otići do te kuće i ući u nju.