Igra ogledala

6.- Sve se završilo

Sve se činilo tako nestvarnim. Kao daleki san. Ali to je bilo nešto između jave i sna. Nešto sto ona još nije mogla da razume. Smrt. Nešto što se činilo tako dalekim, a sad mu se našla licem u lice. Pre samo godinu dana smrt je zamišljala kao čoveka sa maskom, sa velikim kopljem ili čime već... A sad je shvatila. To je samo šala. Sav bol, tokom celog života je samo mala šala za ovo što je sad proživljavala. Osećala je kao da joj se telo topilo, pa ponovo stapalo u jedno, samo da bi moglo još da je muči. Nije smela da pogleda svoju ruku, očekujući da vidi onakvu kakvu je njen otac imao. Nije želela ništa slično. Nije još bila spremna da umre. A ipak je želela da se sve samo završi. Nije želela da ikada više čuje glas ili vidi Sema... I to bi bio samo dodatan bol... A i ovako ga je imala i previše. Nije znala šta da radi. Pa, makar se ne pogoršava, pomisli i u tom trenu začu neki glas. Činio joj se tako dalek, a opet ga je čula kao da je pored nje. Sećala se tog glasa. Čiji li je?? Ah, da!! Njenog "dečka"... 

-"Ne, ljubavi, naravno da ne!! Šta bi ionako mogao sad da radim sa njom?? Pobogu, pa ona je skoro mrtva!! O, moj Bože, Lej, stvarno ponekad umeš da budeš i previše paranoična!! Ne mogu da verujem da misliš da te varam sa Megi!! Ahahahahahha, stvarno si smešna. Da, u bolnici sam. Ne, samo je posećujeem!! Ona mi je kao sestra budalo. NE POČINJI OPET!"

Reče on ulazeći u njenu sobu. Gledao ju je, kako se uvija i muči u očajnom pokušaju da preživi. Bila mu je smešna. Nije mu značila apsolutno ništa. Bila je samo jedna od mnogih. Mogla se osećati polaskanom što je uopšte upamtio njeno ime. Uostalom, ona je ta koja je bila dovoljno očajna da se ponovo smuva sa njim, posle svega što joj je uradio. 

-"Ti.... Ti svinjo... Ga... gadiš... mi se... Uh..."

Morala je izdržati. Morala je još jednom da mu vidi lice i da se pokrene kako bi mogla normalno da mu lupi šamar.  Nije smela da dozvoli da se na ovome završi. Nije mogla da dopusti sebi da umre. Ne još.

SEM

Ahahahahahhahahahahhahahahahahahahahhahahahaha, ona je tako jadna. Nisam morao ni da se pomučim da bi se zaljubila. Mislila je da osećam nešto prema njoj. Ahahahahahhahahahah. Hah, pomalo je žalim. Ali ona je samo jedna od mnogih koje ću ubiti. Ništa strašno. Ali bitno da će moj plan uspeti. To je jedino bitno. Ona će umreti, njena sestra poludeti jer je ubila sopstvenu sestru, a njena majka će jednostavno razbiti ogledalo kad joj kažem istinu u lice. Ona njega nikada nije volela. Ahahahahahahahahaha. Uh, kako mi se gadilo kad sam morao da se pretvorim u onog "dobricu". Možda sam malo i preterao. Možda se i zaljubio. Ma, nije me briga. On je samo deo mene, a kao takav, mora da bude makar malo loš. Nije ona njemu ništa značila. Znam to.

MEGI 

Još samo malo. Samo malo moram da izdržim. Evo, čini mi se da bol popušta. Ili se ja možda samo privikavam na njega. Kako god, znam da ja to mogu. Tražiću ga preko celog sveta, ali ću uspeti. Ubiću ga. Nema on pojma u šta se upetljao. Nema veze koliko sam slaba, on će uvek biti jadniji. On je samo mali, jadni bednik. Hahahhahahaha

Dok je ona razmišljala, nije ni shvatila da je već ustala iz kreveta i krenula ka njemu. Nije bio daleko, uopšte. Bio je još u bolnici. U holu, razgovarao je telefonom, sa njom. Upravo kad je Meg stigla, govorio joj je koliko je voli. Smučilo joj se. Onako raščupana, u pidžami, oblivena znojem i i dalje prelepa, kretala se ka njemu. Bila je lepša nego ikad, konačno je znala šta treba da uradi, ni malo zbunjena. Želela je da ubije. Ne samo da ga povredi, želela je da pati koliko je ona patila, nebitno što nije jedini koji joj je to uradio. Nije joj ni bilo bitno. Sve što je htela bilo je da neko bude mrtav.

-"Zdravo, ljubavi. Did you miss me, dear?", rekla mu je i znala da ga je pogodila u pravu tačku, makar za početak. Uvek su pričali na engleskom kada su bili sami i kada je bila skoro sigurna da oseća nešto prema njoj. Sad su oboje znali da nije tako.