Igra ogledala

5.- Brdo lazi

Dok je Megi razbijala glavu da nađe rešenje, Sem veselio zbog naizgled tako lako dobijene bitke, a on se družio sa novom devojkom, Megina mama je već počela da sumnja u sve. Bilo joj je čudno što ne vidi na Megi nikakvo poboljšanje situacije, iako ona govori da je dobro. A i često je vidja kako ili gleda u daljinu, zamišljena, ili je čuje kako priča sama sa sobom. A i uskoro će morati da se vrati u školu, ako želi da zadrži svoj savršen prosek. Majka je zaista bila zabrinuta, jer je sve to ludilo počelo od kad su se uselili u tu novu kuću. Da li je sve to moralo da se desi? Nije znala odgovor, a ni način da ga sazna. Bila je zbunjena, uplašena i besna, jer joj se sve to činilo povezanim, ili već doživljenim. 

Bela se vraćala iz škole i po ko zna koji put, videla mamu kako sedi za stolom, neispavana i u odeći od prošle nedelje, sa polupraznom čašom viskija ispred sebe. Nije znala šta se dešava sa njom. Pred Megi je izgledala tako srećno, tako spokojno, ali čim bi napustile njenu sobu sve je počinjalo ispočetka. Njene emocije su se menjale brzo, dovoljno brzo da već kad stignu kući, može da se izdere na Belu zato što ju je pogledala onako kako se njoj nije svidelo.

Jednom je Bela skupila snage i hrabrosti da je pita da li je u redu. Majka joj je bila tako slomnljena, da je prvi put nije ni čula. Drugi put joj je to ponovila tiše, gotovo šapatom, kao da se plaši njene reakcije. A onda je njena mama jednostavno briznula u plač.  Zagrlila ju je i Bela se zbunila u prvom trenutku, jer je očekivala viku i dreku. Ali već u sledećoj sekundi su bile u čvrstom zagrljaju, majka obraza mokrih od suza, a ćerka zabrinuta i pomalo uplašena za stanje svoje majke. I dalje nije razumela šta se dešava sa njom, ali je sad makar znala da se to ne dešava zbog nje i da na nju nije ljuta. 

Setila se one noći kada su joj rekli da joj je otac poginuo. U prvom trenutku je iskreno mislila da se šale sa njom. Nije mogla da razume. Njen otac je tog jutra, kada je krenuo na posao sa kog se nikada neće vratiti, izgledao tako veselo i živahno, kao da ima 20 godina opet. Bio je srećan, jer je bila godišnjica braka njegovih roditelja. On je uvek pronalazio razloge da bude srećan. A i želeo je da iznenadi svoju ženu, jer je taj dan trebao da dođe ranije sa posla i svi zajedno da odu u luna park, koji je obećavao deci već nedelju dana, od kad je otvoren. To je trebao da bude tako divan i savršen dan, ali sudbina nije tako htela.

A onda se setila i sahrane. Nikada nije videla mamu da toliko plače. A i sestra je bila užasno potresena. A njoj se još sve cinilo kao san, noćna mora koja će se završiti svakog trenutka. I dalje nije razumela. Nije ni plakala. Te noći je očekivala da tata zakuca na vrata i izvini se što je kasnio, da su ga zadržali duže da radi. To se dešavalo sve češće, dok je bio živ, i mama je ponekad ludela zbog toga. Očekivala je da sedne pored nje i priča joj šta je radio tog dana i da je pita kako je njoj tekao, a ona bi mu ispričala da su svi poludeli i napravili neku glupost i da su se opraštali od njega iako je ona jedina bila svesna da je on i dalje živ.

A onda je konačno skapirala. Kada nije došao, te noći, napokon je razumela da nikad i neće doći. Da više nikad neće osetiti njegov pogled na sebi dok radi domaći niti da će ga čuti iz druge sobe kako je hvali. Došlo joj je do mozga da je zaista umro. Da ga više nema. E, tek je tad zabolelo. Kao da joj se nešto steglo oko srca. Neki prsten koji joj je zarobio osećanja i zbog kog se sve vreme osećala tako čudno. Kao da joj se ceo svet odjednom srušio. To veče je plakala, kao nikada do tad. Tu noć uopšte nije spavala, jer je znala da čim bude usnila, da će sanjati njega, a to će previše boleti kad se probudi. Od tad, svake noći plače pred spavanje i seća se svega što je radila sa ocem. Od tad ga sanja svake noći i i dalje se trudi da veruje da će se jedne večeri ipak pojaviti na vratima, misleći da će joj tako biti lakše.

MEGI

Nema ga. Ni jednog od njih dvojice.. Prošlo je već sigurno više od 24 sata da nisam ni jednog videla. Sema još i razumem. On je valjda ljut, šta li... Ali zašto On ne dolazi? Rekao je da će ostati, barem neko vreme. On me ne bi slagao. Ili bi? Možda je samo želeo da me zavara, da mislim da me i dalje voli... Nee, o kakvoj to gluposti razmišljam. Pa samo kad se setim koliko se brinuo o meni i sve... Ne, on mene voli koliko i ja njega. Znam to. Osećam.