Novogodišnja noć u kafani

ČETVRTO POGLAVLJE

Zlatibor 01.01.2017.oko 20h

Iva...

Počinje repriza Nove godine. Ne vidim svrhu, ali ko mene pita. Važno je da se pune tatini džepovi. Više bih volela da sam sada sa Jocom negde u šetnji nego što nadgledam ponovno postavljanje stolova i reprizu cirkusa od sinoć. Celo veče sam zamišljena. Boli me što sam već drugi dan ovde, a moj otac se ne pojavljuje. Od kada su se razveli, ja sam bila kolateralna šteta. Kao ping-pong loptica, letela sam sa jedne strane na drugu. Kada sam otišla u Ameriku, trudila sam se da budem najbolja u svemu, nebitno da li se radi o fakultetu ili o studentskom poslu u kafiću. Sve sam radila da pokažem da mogu da živim od slikanja, nevezano za Milivojeve milione, koje sigurno neće poneti u grob!

Iako se posle razvoda ženio još šest puta, ja sam mu jedino dete. Hteo je da budem advokatica. Verovatno da bih ga vadila iz govana u koja se uvali svojim nelegalnim radnjama. Kako se ja nisam nalazila u tome i bila uporna da upišem slikarstvo, nije mi olakšao. Profesor mi je pred kraj studija priznao da je platio da me ne prime, ali prosto nisu mogli protiv mog talenta.

Evo me sada, završila sam studije i konobarišem u njegovom hotelu! Baš sam uspešna! Ali neka, proćiće ovih nekoliko dana, a onda počinjem da ispunjavam svoje snove. Slikaću, pa šta mi Bog da. Tako zamišljena se sudarim sa nekim, prekipi mi i ne razmišljajući cepim ga nogom, tačnije špicem čizme u jaja. Tek kada pogledam o kome se radi vidim da je Joca. Bude mi žao u momentu, ali lepo sam ga upozorila sinoć da sledeći put neću biti nežna.

„Bože Ivo, šta ti bi?! Možda ostanemo bez dece zbog ovoga!"

„Tebi mozak ne radi posle 20h? Popili smo jednu kafu i malo ćaskali ti bi već decu da mi praviš?!"

„Hej, hej, ne ljuti se. Malo sam se našalio. Da li ti imaš neki problem, jer vidim da si van sebe."

„Ništa što ne može da se reši." Odbrusim, okrenem leđa i odem.

Veče je mirno, ovi gosti su dosta primereniji od sinoćnih. Ne ulazim u salu jer je sve u redu. Ne želim da gledam Jocu, jer mi izaziva poriv da mu se bacim u naručje, da se isplačem i ispričam mu svoju životnu priču. Plašim se da će pogrešno sve razumeti, jer momak je danas jasno izneo da jedino što ne prašta je laž. A ja sam duboko u tome.

Joca...

Konačno se završila ova repriza. Kopka me šta je to sa Ivom. Nešto je muči, a verovatno neće da mi kaže iz nekog razloga. Spakovali smo svoje instrumente. Još noćas ćemo prespavati ovde, pa se onda vraćamo. Krenem da pronađem Ivu, na nekoliko koraka od hola čujem lomljavu čaša. Sigurno se opet zakucala u nekoga.

„Jao, pa što ne paziš! Pogledaj sada, ovo niko ne može srediti!" Čujem Ivu kako grdi nekoga. Međutim kada je vidim prizor nije ni malo bezazlen. Šampanj čaše koje su nosili iz pomoćne sale su se razbile i hrpa tog tankog stakla našla se u njenim nedrima. Postoji samo jedan način da se to reši.

Priđem joj, bez govora je uzmem za ruku i povedem u sobu. Ovo zahteva privatnost i punu pažnju. Kada se popnemo na sprat ispostavi se da su nam sobe jedna preko puta druge. Odabere svoju sobu. Uđemo unutra.

„Hajde u kupatilo i nad tuš kabinom skini košulju. Ne pipaj staklo koje vidiš na koži, to ću ja polako, imam iskustvo sa tim." Samo lagano pomeri glavu, bez reči.

Pokvasim ruke i lagano počnem da prelazim po njenom dekolteu. Sitni delići stakla se lepe za moje ruke. Nežno prelazim po njenoj bašunastoj koži. Trudim se da je ne posmatram kao seksualni objekat, ali to moj međunožni drugar ne prihvata. Svakim potezom ruke postaje sve čvršći. Onog momenta kada uzdahne, sve moje brane i kočnice popuste. Jedva uspem da se iskontrolišem dok ne povadim zadnji delić stakla.

„Lutko, sva sreća što ne postoji repriza reprize. Sinoć čačkalica, večeras staklo, ko zna šta bi još moglo da te zadesi!" Ne progovara, samo me sanjivo gleda.

Kada povadim sve deliće šampanj čaša, nastavim rukama da lutam po njenom telu. Uzdasi koje ispušta me ohrabre i lagano joj skinem brus. Osetim njene ruke kako raskopčavaju moju košulju. To dodatno rasplamsa strast među nama. Ruke počnu da nam lete i da nas oslobađaju odeće koja je itekako postala višak.

Teturajući dođemo do kreveta gde se oslobodimo poslednjih komada odeće koje predhodno nismo skinuli. Ostanem zatečen belinom njene kože. Moji dugi prsti putuju svuda po njenom telu. Iako sam nestrpljiv da uronim duboko u nju, kontrolišem se i prepuštam se njenim dodirima jer je preuzela inicijativu. Puštam je da vodi igru. Njeni dugi crveni nokti šaraju svuda po mojoj koži i pale neizdrživu vatru.

Ud mi pulsira i preti da eksplodira pre kontakta sa njenim središtem. Da bih sprečio katastrofu, spretno je oborim na krevet i krenem da joj ljubim grudi. Opasnica obmota noge oko mene i pripije me uz svoje telo. Na samom ulazu sam, pokušam da se oslobodim, ali njen glas mi to ne dozvoli:

„Koristim pilule i zdrava sam," je bilo sasvim dovoljno da prodrem u nju i da započnemo strastven seks.

Poslenekog vremena, umorni i mokri samo se sklupčamo i zaspimo blaženim snom.