Dok listam kanale, prst mi se zaustavlja tamo gde ne želi.
Zašto se sudbina ili Bog ovako poigravaju sa nama? Zašto se deca rađaju tamo gde nema nikakvih uslova za život?
Zašto se rađa po njih desetoro u jednoj porodici i žive u najvećoj bedi?
Zašto ih dobijaju oni koji ih ne žele?
Muka mi je on onih rijaliti programa gde roditelji sa mnogo dece traže milostinju da bi ih odgajili. Duša me boli kad ugledam onaj čopor jadne i bedne dece koji su neuhranjeni, prljavi, nezdravi, rođeni sa fizičkim nedostacima . . . Zar ti ljudi nisu čuli za kondome? Čime razmišljaju? Zašto stvaraju bedu? Kako majka može roditi malenu dušu koja će se mučiti kroz život i koja će patiti . . .
Možda sam loša osoba, možda previše kritikujem ili sam previše ljubomorna ali kad ugledam ovako nešto na televiziji ili uživo dođe mi da kastriram tog oca i toj majci izvadim matericu. Kako mogu biti toliko neodgovorni? Jedan tanjir više nije dovoljan. Detetu je potrebna finansijska stabilnost. Zdravstvena nega, hrana, odeća i škola se neće sami od sebe platiti. Ako mu ne pružiš ništa od toga u životu šta možeš očekivati od njega? Oduzimaš mu budućnost, šansu da napravi od sebe nešto a namećeš mu stalnu borbu za egzistenciju.
Promenim kanal jer ne mogu da gledam onu jadnu decu.
- Hej – Bojan me ljubi.
- Kako je bilo na poslu?
- Dobro – sakupio je obrve i znam da nešto krije.
- Ispljuni.
- Šta?
- Znam da je nešto.
Mrzim kad me gleda kao da sam napušteno štene jer znam da će mi reći nešto što će me povrediti.
- Goran mi je rekao da je Sandra trudna.
- Zaista? – osmehom prekrijem grč u stomaku.
- Da.
- To je lepo, neka im je sa srećom.
- Neno . . .
- Idem da postavim večeru – ustanem i krenem ka kuhinji.
Diši Neno, samo diši. To što su svi trudni osim tebe je samo . . . samo . . .
Mrzim je. Sandra je divna osoba, moja prijateljica, uvek je tu da me uteši a ja je trenutno mrzim najviše na svetu. Mrzim je zato što je trudna, dobiće dete a čak joj nije bilo ni u planu. Ona ne radi a Goran otplaćuje neki kredit, nemaju rešeno stambeno pitanje i znam da nije želela dete, nije. Zašto je onda trudna? Zašto ja ne mogu da ostanem trudna kad to poželim? Zašto ne mogu da iznesem trudnoću? Zašto Bog daje decu onakvim ljudima koji . . . koji . . . . Sklopim oči u bol me ponese.
Zašto ne ja? Šta sam to učinila u prethodnom životu da sam u ovom ovako kažnjena?
- Jesi li dobro? – čujem Bojanov glas.
- Da – slažem po milioniti put i otvorim frižider.
Nisam dobro i neću biti.
YOU ARE READING
Majke
Short StoryDa li si ti ona žena koja je napustila svoje dete? Ili si ona koja je previše puta ostala bez njega? Da li je bol toliko snažna da se graniči sa ludilom? Ili si pak samo kukavica? Neki ljudi su svedoci najbolnijih priča, dozvoljavaju sudbini da im...