Газећи лишће и гурајући којекакво растиње, без икаквог оријентира и пута, праћен јутарњим цвркутом разбуђених птица, проучавао сам крошњу до крошње са непрекидном стрепњом да ће одатле неки монструм пасти, као звијезда падалица, и силовито ме сравнити са земљом.
Алиса је синоћ сплела једноставан, али и непредвидљив план.
Након што смо се сви охладили од оног узбуђења са дјечаком, те вечери се одржало окупљање у старичином дому, великој двоспратници у којој живе она и њена кћерка јединица, како бисмо, дабоме, одредили на који начин ћемо побиједити снажнијег непријатеља. Алиса је водила главну ријеч. За почетак је изјавила - у свом ноншалантном, директном стилу - да су људи охоли себичњаци који би, попут мачака, рађе појели рођено младунче него показали лојалност свом газди. На то настадоше узбуђени шапати намгрођених жена, али, прије него је та љутња ескалирала, Алиса је, не оклијевајући, продужила са својом метафором. Мачке су, значи, себичне и брину само о свом дупету, што се види по мачкама које неријетко напуштају газде ако их не хране довољно и не пружају им добре услове за живот. Проницљиве су, свјесне тога шта желе и једино воле себе. А пси? Сушта супротност. И ту метафора прелази у стварност: монструми, као пси, имају исконску потребу за праћењем вође чопора по сваку цијену. И код најмањих села у њиховој цивилизацији, мора бити главни, један и једини, у кога се беспоговорно вјерује. И није то однос као, рецимо, однос владајуће класе и народа код људи - лабав, из интереса, подложан побунама - него је у питању нешто што надалеко превазилази нас. Наиме, поред тога што се наређења вође сматрају светињом, чије би кршење било кажњено смрћу, структура њихових друштава је много чвршћа; мрежа улога и положаја, у највећем броју случајева, остаје иста из генерације у генерацију, што важи и за мјесто вође, који се заслужује у поштеном такмичењу пуких снага, а не насљедством, гласањем и другим видовима "корупције". Самим тим настаје култ личности, појединац око којег су централизовани и власт, и моћ, и љубав, и срце, и разум народа; примјер за то је Господарица, највиша и најпоштованија у монструмској цивилизацији, вољена као што мајка воли дијете - безусловно и вјечно - изузимајући Црну Алису, пету Господарицу. Углавном, ако се тај центар изгуби, изгубиће се и круг који је одржавао равнотежу читаве расе; другим ријечима, распршиће се попут соли кад је ставиш у воду.
На мени је задатак да уђем у њихово село како бих пронашао вођу харпија. Онда ћу покушати да га убиједим да више не малтретира сељане. Ако се повуче, проћи ће мирно, али, ако нареди својима да ме ликвидирају, нећу бити сам, јер ћу дати знак женама које ће се скривати у близини, спремне као запети лук за најгоре. Иако су монструмице физички јаче, на нашој страни биће не само фактор изненађења, него и чињеница да ћу им ја угрозити њиховог вођу. И нико неће бити у стању да му прискочи у помоћ, јер ће успаничене харпије бити заузете мојим саборцима. Дакле, исход мисије зависи од мог окршаја.
