Tifani je ušla u sobu , dobila je ključ od Keri. Samo se srušila na krevet. Vrata je zaključala. U sobi je imala krevet , sto i orman. Sa ključem je od Keri dobila i oko koje će morati da nosi svuda sa sobom. Tifani je otvorila orman , a onda.
Keri je pomoću očiju koje nose štićenici oko vrata mogla da gleda , ne znajući učenici za to. Izvadila je iz fioke ogledalo u obliku oka i zamislila Tifani. Onda je kristalno čisto videla u šta oko gleda.
Tifani je preturala po ormanu. Čim ga je otvorila našla je džinovsko oko, a potom par mrtvačkih lobanja i jednu sveću u obliku mrtvačke lobanje. Kao i knjigu koja je bila ispisana na latinskom. Kada je sklonila knjigu videla je nekoliko crnih kristala , zatvorila je orman i uzela knjigu , ušuškala se u krevet i počela da čita. U knjizi je bila opisana istorija mesta kao i istorija upravnika. Sa zadovoljstvom je čitala o tom mestu i ljudima koji su ga štitili. Po prvi put je bila iskreno srećna što što je učila latinski u školi. Onda kada je stigla do poglavlja o Keri, san je počeo da je hvata. Ostavila je knjigu na sto. Ugasila sveće koje su stajale na stolu. San joj je doneo strah. Našla se usred puste šume, okružena maglom i bezbroj glasova koji je pozivaju i zapovedaju joj da beži odatle. Onda oseća iz zemlje ruku koja je hvata za nogu i vuče u zemlju . Vrišti , ali uzalud to je pesma za njene uši. Vikala je i vikala , a onda su glasovi prestali.
Trgla se iz sna sveće su bile upaljene , a haljina prljava od zemlje.
