Tifani je probudilo udaranje u vrata , brzo je ustala , spremila se i izašla, ispred vrata je čekao Argon.
"Dobro jutro" reče
"Dobro jutro"
"Želiš li u šetnju ?" upita Argon
"Da , želim"
Izašli su napolje , bilo je mračno kao i uvek u tom delu šume sa jako gustom maglom.
"Želim večeras do grada" reče Argon
"Stvarno ?"
"Da"
Kratku šetnju su prekinuli i seli ispod drveta , Tifani je oslonila glavu na Argonovo rame.
"Zlo nikada ne spava" ili barem tako kažu. Keri je ustala posle kratke dremke. Koja joj je dodatno pojačala osećaj gorčine. Osećala je otrov koji je unela misleći da je lek. Keri je bila poput ugašene sveće , od nje je ostao samo dim. Iz dana u dan se i poslednja iskra života gasila u njoj.
Ustala je i otišla do prozora i pogledala kroz njega. Videla je Tifani i Argona kako pričaju, poprilično su izgledali zaljubljeno. Tifani je pre bila usamljena baš kao i ona. Sada dobija priliku da dobije ljubav , ono što Keri nikada nije imala , a želela je. Opet je zamislila Tifani i videla kroz ogrlicu oka na njenom vratu.
"U koliko ćemo krenuti večeras ?" upita Argon
"Posle večeri" odgovori mu Tifani
"Argon je trebao da umre večeras" pomisli Keri telepatski je pozvala svih devetoro učenika. Pre njihovog dolaska Keri se spremila i dočekala ih u punom sjaju. Nosila je crnu haljinu sa crnim čipkastitim okovratnikom i crnim rukavicama.
"Imamo problem" reče
"Koji ?" upita Majkl
"Tifani i Argon večeras idu u grad, što znači da će Argon biti u gradu i nećemo moći da ga ubijemo."
"Kako planirate to da rešimo ?"
"Posle večere ću ja zadržati Tifani , a vi idite u šumu i trudite se da iz nje ne izađe."
Bilo je malo pre 10 , a Tifani i Argon su još uvek bili napolju . Argon joj je pričao o svom životu pre Akademije , a Tifani mu je zaspala na ramenu i utonula u san bez košmara. Nikada nije ni sanjala da će imati prijatelja . Bila je dosta usamljena. Često je konzumirale lekove za spavanje, koji su je držali van ljudi , van problema , van svega. Skrivala se od svetla i izbegavala ljude , nadala se da će joj svaki naredni dan biti poslednji , a sada je bila na Akademiji i njen život se promenio. Večeras će Argonu pokazati kolibu u kojoj je usamljena plakala.
Konačno je na mestu gde su ljudi poput nje , usamljeni , tužni i odbačeni.
Sanjala je , ali bez snova , bila je u svetu bez ljudi , u svetu u kom je još uvek želela da ostane.
