On,lik iz srednje

Pao je sa motora

Kosta je presladak i stvarno sam ga zgotivila. Od našeg prvog susreta prošlo je već nedelju dana. Za tih nedelju dana on i ja smo se veoma zblizili. Andrej i Andrijana se ne razdvajaju. Ukrao mi je drugaricu,ali su preslatki zajedno tako da se ne bunim. Zvoni mi telefon i kada vidim ime na ekranu široko se nasmejem.

Ja:Kosta?
Kosta:Večeras si napolju?
Ja:Naravno,samo jos 2 dana imamo raspust,sigurno neću da učim.
Kosta:Hahaha pa ti i ovako ništa ne učiš.
Ja:Izgleda da nisam trebala da ti spominjem ocene.
Kosta:Ma šalim se bre.
Ja:Opušteno.
Kosta:Aj onda vidimo se oko 8.
Ja:Vazi

Zovem Andrijanu da dodje kod mene i odem da se obučem.
Nakon sto sidjem u kuhinju čujem zvono.
Andrijana,Andrej i Andrija su ispred vrata.Otkud Andrija ovde? Nisam ga videla od one noći u školskom kada sam upoznala Kostu.
Nakon sto se pozdravimo zatvorim vrata i odemo u dnevni boravak.

Andrijana:Idemo večeras napolje jel?
Ja:Da,zvao me je Kosta.
Andrija:Koji Kosta?-šta njega boli uvo?
Andrej:Kristinin budući dečko.-nasmeje se i namigne Andriji. Hahaha Bože,Kosta mi sigurno neće biti dečko...Mislim nije da bih se bunila jer je lik stvarno dobar i prelep ali nisam sigurna da bi on bio samnom.
Andrija:To ćemo još videti.-pogledam ga upitno a on skrene pogled.Već me nervira.
-------------------
Nakon dva sata odlucili smo da odemo u školsko i da se nadjemo sa Kostom. Ulazimo i idemo ka tribinama gde sedi Kosta sa nekim dečkom.Ima lepu kosu. Poljubim Kostu u obraz i pruzim ruku dečku koji sedi do njega.
Ja:Kristina.-kažem i ne skidam osmeh sa lica
X:Jovan.-i njemu je osmeh na licu
Ja:Drago mi je.
Jovan:Meni je draže.-nasmeje se i ja sednem ali ne propustim Andrijin pogled
Kosta:I šta ima mala?
Ja:Mala?
Kosta:Da,slatko ti stoji taj nadimak.
Ja:Hahaha ti si lud.Nema ništa,kod tebe?
Kosta:Ništa.
-------------------
Sedimo,pričamo,zezamo se,jedemo sladoled i ovde smo vec dugo.Pola jedan je i sada se plašim da se vratim kući sama a i postaje hladno.
Jovan:Jel si oke?
Ja:Da opušteno,samo mi je hladno.-nakon što to kažem on krene da skine duks
Jovan:Izvoli.Nemoj da se smrzavaš.
Ja:Hvala.-uzmem bez razmisljanja jer je stvarno hladno a nakon sto obučem njegov duks osetim njegov parfem koji predobro miriše.
Andrijana i Andrej su otišli pre pola sata,a Andrija je bukvalno 20 minuta nakon što smo došli otišao.Retard.

Ja:Kosta ja idem.
Kosta:Što? Sedi još malo.
Ja:Hladno mi je a i ovako je kasno i iskreno plašim se da se vratim sama kući.
Jovan:Ja i Kosta ćemo te ispratiti.
Ja:To bi bilo super.
------------------------
Pozdravim se sa Kostom i Jovanom,udjem u kuću i odem u sobu. Tuširam se i legnem u krevet. Prekosutra krećem u školu i nisam baš uzbudjena...mrzim školu i nikad nisam bila dobar učenik pritom sam pravila i probleme.
Prolazila sam uglavnom dobra ali mi se roditelji nikada preterano nisu bunili ili me kažnjavali zbog toga i jako sam im zahvalna jer da su me kažnjavali za sve što sam uradila do sad bih bila u ludnici sto posto.Negde pred zoru zaspim.
-----------------------
Budin se i pogledam na sat. Pet sati? Bravo Kiko,svaka ti čast,opet si prespavala ceo dan.
Ustajem i odem da se umijem i operem zube.
----------
Izlazim i idem ka kafiću gde ću se naći sa Andrijanom pa ćemo ići da kupimo neke gluposti za školu.Zvoni mi telefon i dok ga izvadim iz torbice u kojoj stvarno nema puno toga on već prestane da zvoni.
Kosta me je zvao.Pozovem ga i nakon par sekundi javi se i mogu da čujem da je jako uznemiren po njegovom glasu.

Kosta:Gde si?
Ja:U gradu što?
Kosta:Moraš da mi pomogneš!
Ja:Kosta šta je bilo??
Kosta:Jovan...pao je sa motora.Ne mogu sam da ga odvedem u bolnicu.
Ja:Gde si?
Kosta:Kod one crvene zgrade gde je onaj restoran.
Ja:Blizu mi je.Stižem za 5 minuta.

Nadam se da će Jovan biti dobro.Moram da požurim jer mu treba pomoć.