On,lik iz srednje

Večera

Kao šala. Ispred mene sede Andrija i Andrej kao da smo se dogovorili. Ja ne mogu ovog dečka. Posle onog što mi je Andrijana rekla dodje mi da ga udarim i izbijem mu sve zube.
Jako me nervira.
Andrija: Oo zar i dame gledaju horore?
Ja:Haha umirem od smeha.
Andrija:Vidim.
Ja:Prostak.-tiho šapnem da me ne čuje
Andrej:Andrijana dodji sedi samnom.-ne,ona nigde ne ide!
Andrijana:Važi,Andrija ti predji i sedi do Kristine.-ne uspem ništa da kažem ona već ustaje. Jel mene ovde neko zajebava?
Andrijana ode u red ispred i sedne do Andreja a Andrija sedne do mene.
Andrija:Ako se uplašiš ja sam tu,ne brini.
Ja: Aj ne smaraj udariću te.
Film počinje i priča prestaje.
--------------
Za sada je sve u redu iako Andrija sedi do mene.Ne smara i to je najvažnije. Samoj sebi se nasmejem.
Andrija:Nešto je smešno?
Ja:Ne,ovaj glumac je mi je lep pa sam se nasmejala na tu pomisao...
Andrija: Znam da se ne smeješ zbog toga,nemoj da me farbaš.
Ja:Andrija!
Andrija:Kristina!
X:Tiše malo neko gleda film.-čujem glas iza sebe i ućutim
Andrija:Ne brini,pričaćemo mi posle filma.-kaže i stavi ruku na moje koleno a ja ga udarim po ruci
Ja:Ajde skloni tu ruku bolesniče.-samo se nasmejao. Ooo prazno mesto. Pomerim se na mesto koje je prazno a Andrija me samo pogleda i sedne na mesto gde sam sedela malopre tako da opet sedi pored mene.
Andrija:Ne možeš da pobegneš od mene.
Ja:Dobro ćuti sada.
-----------------------
Film mi se jako svideo samo što je Andrija mnogo dosadan. Sve vreme je nešto komentarisao. Došlo mi je da ga udarim preko usta da ućuti.
Andrijana: Idemo kod mene?
Ja: E ne mogu. Moji dolaze večeras pa hoću da budem kod kuće kad dodju.
Andrijana: Aaa lepo. Pozdravi ih. Doći ću sutra da ih vidim. Anastasija mi mnogo nedostaje.-Anastasija je moja mama
Ja:Važi,hoću.
Andrijana:Aj onda vidimo se.-pozdravimo se i krenem kući.Malo se plašim da idem sama ali nije mi prvi put. Hodam pustom ulicom i jako je jezivo to što se čuju samo moji koraci. Pored koraka čujem i neko lupkanje. Kao da neko baca kamenčiće po putu. Ubrzam korak. Divno,sad čujem i korake. Možda se tripujem?
Ipak ne. Koraci su sve bliži. Kindapovaće me kao u krimi filmovima,silovati i ubiti. Bože,zar sa 15 godina da umrem?
Ubrzam korak ali se zaledim u mestu kada osetim nečiju hladnu ruku na svom zglobu. Niko mi još nije stavio maramicu na nos. Okrećem se i šok! Andrija. Bože. Srce mi je zastalo na par sekundi. Mislila sam da ću da umrem i da ću biti kindapovana i silovana kad ono iza mene debil Andrija. Neverovatno. Lupim mu takvu šamarčinu da mu se glava okrenula.
Andrija:Zaslužio sam.
Ja:Naravno da jesi morončino! Mislila sam da ću da umrem kretenu.-udarim ga još jednom po glavi a on počne da se smeje. Smeh mu je tako zarazan pa počnem i sama da se smejem. Odjednom se uzobiljim i lupim mu još jedan šamar posle kog se i on uozbilji.
Andrija:Izvini.Nisam znao da ćeš se toliko uplašiti. Žao mi je.
Ja: Debilu. Pre pola sata sam gledala horor,naravno da ću se plašiti. O čemu si razmisljao kad si išao iza mene retarde? Znao si da ću se uplašiti.
Andrija:Razmišljao sam o tome da imaš dobro dupe.
Ja: Odvratan si. Ja idem,moram da požurim. Roditelji mi dolaze uskoro pa hoću da budem kući,dugo nisu bili tu.
Andrija:Važi,vidimo se sutra.
Ja: Ćao.
Nakon par minuta stignem kući i otključam vrata. Odem u kuhinju i uzmem flašicu vode. Popnem se u sobu i uzmem stvari da se presvučem.
-----------------
Ležim na krevetu i čujem da se ulazna vrata otvaraju i sigurna sam da su to moji roditelji. Sidjem i kada ih vidim kod vrata strčim niz stepenice i zagrlim ih.
Mama:Nedostajala si mi!
Ja:I ti meni mama.
Tata: A ja?
Ja: I ti tata.
Odemo u dnevnu. Mama i tata sednu na dvosed a ja se uvalim u fotelju preko puta njih.
Mama:Kako je u školi? Upoznala si nekoga?
Tata:Siguran sam da si se snašla.
Ja:Snašla sam se i sve je super. Upoznala sam mnogo njih i većina je oke.-neću im reći za nastavnika matematike
Tata:Super. Sutra posle škole idemo na večeru kod naših dobrih prijatelja,a mi sada idemo u sobu jer smo izmoreni.
Ja:Oke.
--------------------
Vratila sam se kući iz škole i spremila se za tu večeru. U školi se ništa specijalno nije desilo...i hvala Bogu nisam imala matematiku. U osnovnoj školi sam mrzela matematiku,sada je mrzim još više.
Čujem da me mama viče i silazim.
Mama:Izgledaš prelepo.
Ja:Hvala mama.
Mama:Ako si spremna možemo da krenemo.
Ja:Jesam.
Tata:Idemo.
Ulazimo u auto i krećemo na tu večeru.
Mama mi je rekla da imaju slatkog sina,ali me nije baš zanimala ta informacija. Auto se zaustavlja i izlazimo.
Vrata nam otvara žena smedje kose u srednjim godinama u crnoj haljini. Iza nje stoji čovek koji mi je jako poznat. Iza njih je i dečko koji je odprilike mojih godina ali ne mogu da ga vidim od ovog čoveka.
Žena:Kristina,draga,kako si porasla.-pridje mi i zagrli me
Čovek:Prava lepotica.-pruži mi ruku
Čovek se pomeri i uspem da vidim i njihovog sina.
Jebem ti svoju sudbinu. Zato mi je čovek bio poznat. To je Andrija i došli smo kod njegovih roditelja na večeru. Super,stvarno super.