On,lik iz srednje

Part 15

Ne mogu da verujem šta sam čula. Direktorka i nastavnik matematike,nastavnik matematike i maloletna učenica. Šta sam ja Bogu zgrešila pa da idem u ovu školu? Svi pričaju da je škola najbolja... zamazane su im oči očigledno.
Mateja: Uf što je dosadno. Ajmo na sladoled,ima tu jedna poslastičarnica kod ove banke tu pored.
Ja:Uu ajmoo.-obožavam sladoled.
Mateja:Jel ideš na drugi čas?
Ja:Pa ne znam...ti?
Mateja:Razmišljao sam da ne odem. Nema šanse,mrzi me. Aj ostani samnom ovde,ja ću ti opravdati.
Ja:Važi tata. Idemo sada na sladoled?
Mateja:Idemo.
Volim ovaj park i često dolazim ovde,izgleda da ću dolaziti još češće...
Mateja:Vidim da ćemo se ti i ja odlično slagati iako se ne poznajemo dugo.
Ja:Daa,-ni ne uspem da završim rečenicu devojka se sudari sa Matejom i sveske koje je držala ispadnu joj iz ruku. Pošto se sagla vidim samo da ima crnu kosu...
Malo mi je poznata iskreno.
Ustane sa sveskama u rukama i kada je vidim iznenadim se. To je Nikolina,bukvalno jedna od mojih najboljih drugarica iz osnovne.
Ja:Ninaa??
Nina:Kiko?
Jako je zagrlim i ne propustim Matejin pogled koji je u fazonu "wtf".
Ja:Kad si se vratila?-bila je u Parizu zbog muzičke škole,komplikovana priča. Uglavnom,vratila se.
Nina:Pre nedelju dana. Idem da se upišem u školu.
Ja:U koju?
Nina:Gimnazija,valjda je tu iza parka.
Ja:Zezaš? I ja idem u tu školu.
Nina:Super,bar neću biti sama. Inače,ja sam Nikolina.
Mateja:Mateja,drago mi je.
Ja:I? Žuriš ili?
Nina:Nee,mogu i sutra da se upišem.
Ja:Ajde onda sa nama,tata me vodi u poslastičarnicu.-Mateja se nasmeje a smeh mu govori "ne blamiraj me".
Nina me zbunjeno pogleda.
-Tata?-kaže i podigne obrvu zbunjeno.
Ja:Pa da,Mateja mi od danas opravdava kad pobegnem.
Mateja:To je moje dete!-uštine me za obraz.
Ja:Idemo sada.
Nina:Ajmo.
://////////////////////////:
Dugo smo sedeli u poslastičarnici i ispričala sam se lepo sa Ninom. Nije da je dugo nisam videla,neka tri meseca. Ali opet,lepo smo se družile,izlazile svaki dan i nedostajala mi je.
Mateja i ona su se sprijateljili,upoznali se.
Dosta sam saznala i o Mateji. Družimo se dva dana a znam toliko toga o njemu...
Živi sam,roditelji su mu često na poslovnim putevima kao moji i on je za to vreme sam. Nema brata ni sestru.  Vrlo smo slični,ne volimo školu,bežimo iz iste i nemamo sjajne ocene. Ima tu još sličnosti verovatno.
Mateja:Ajmo do škole. Koji je sada čas?
Ja:Mislim da je peti. Mogli smo,dosadno je ovde. Nina? Ti ideš sa nama?
Nina:Nee,moram da idem,danas imam neki rodjendan pa idem da se spremam.
Ja:Ko se još sprema ovako rano za rodjendan?-nema još ni dvanaest sati.
Mateja:Realno.-nasmejemo se a sa nama i Nina.
Nina:Pa moram sada,rodjendan je od dva...dok se ja sredim treba mi dosta vremena.
Ja:Oke,vidimo se sutra.
Nina:Vidimo se.-poljubi me u obraz i mahne Mateji.
Mateja:Šta imaš sada?
Ja:Mislim da imam likovno. Ti?
Mateja:Geografiju.
Ja:Oke. Hoćeš danas kod mene na film?
Mateja:Može. Oko 4?
Ja:Važi. Poslaću ti adresu u poruci,daj mi broj.
Mateja:Važi,evo ti.-upiše moj broj i cimnem ga da mu ostane moj.
Tu se rastanemo i on ode na drugi sprat škole.
Neko skoči na mene sa ledja. O,to je Andrijana.
Andrijana:Sa kime si bila?
Ja:Sa Matejom. Nina se vratila iz Pariza. Videli smo je danas i bila je sa nama u poslastičarnici.
Andrijana:Nina? Ona tvoja iz osnovne?
Ja:Daa. E Mateja danas dolazi kod mene oko 4. Ako hoćeš dodji i ti.
Andrijana:E da...htela sam da ti kažem nešto.
Ja:Reci. Šta si uopšte čekala do sada?
Andrijana:Pa nisi bila tu.
Ja:Ajde ajde,pričaj.
Andrijana:Andrej...
Ja:Šta sa njim?-ili su zajedno ili je zvao na dejt.
Andrijana:Zvao me je da izadjemo. Na dejt.-šta sam rekla?
Ja:Znala sam.-nasmejemo se i zagrlim je.
Ja:Mala,pazi šta radiš tamo.
Andrijana:Hahaha važi.
Jako mi je drago zbog nje,zaslužuje da bude srećna.
Odem na čas i sednem u zadnju klupu.
Stavim slušalice u uši i pustim muziku da nikoga ne čujem. Tijane danas nema u školi pa sedim sama...
Nisam videla Andriju danas,možda ima nešto na drugom kraju škole,možda nije ni došao.
Kako god,videću ga sigurno sutra,osećam.
Samoj sebi se nasmejem na pomisao da mogu da osetim kada ću videti Andriju.
Svi krenu da ustaju a ja sedim. Aha zvonilo je. Nisam ni skontala jer sam pustila malo jaču muziku.
Ustanem i izadjem poslednja.
Poslednji čas imam fizičko čini mi se.
Odem u svlačionicu u kojoj nema puno devojaka. Više njih je iz mog odeljenja nego iz drugog. Sa svima sam se upoznala ali ni sa jednom se ne družim,više je ćao za ćao.
Sednem na klupu i iz dosade igram neku preglupu igricu. I dalje ne znam zašto je imam.
Nastavnik otvori vrata i ja ostavim telefon sa strane.
Nastavnik:Hajmo devojke,idemo napolje. Ko se nije presvukao neka požuri.
Ja se još nisam presvukla...iskreno mrzi me ali moram.
Devojke izadju i ja ustanem da se na brzinu presvučem.
Skinem majicu i ostanem u belom brusu.
X:Khm khm.-trgnem se i pogledam ka vratima.Sjajno,Andrija.
Ja:Andrija! Presvlačim se debilu.-uzmem majicu sa klupe i prekrijem grudi.
Andrija:Znam,zato sam i svratio.
Ja:Svratio?! Tebi je to smešno,top?
Andrija:Mhm.-kaže i krene da mi prilazi. Ne mogu ni majicu da obučem.
Ja:Ne glumi,i ne prilazi mi molim te.
Andrija:Ne brini,neće boleti.-stoji naspram mene.
Ja:Ali tebe hoće.-kažem sa zlim osmehom i šutnem ga izmedju nogu. Mene je zabolelo...
Andrija:Kristina!!-vikne i padne na pod sa bolnim izrazom lica. Ovo mi je drugi put da ga udaram izmedju nogu...posle ovoga će biti gadno,sigurna sam u to.
Brzo obučem majicu i izletim na teren kao da se ništa nije desilo.
Najebala sam. Sto posto.

//////////////////////

Znam da me dugo nije bilo,izvinite...
Pokušaću da izbacujem delove češće.
Kada bih rekla da imam obaveza slagala bih tako da ću samo reći:Lenja sam! Počnem da pišem i stanem. Obećavam da ću češće izbacivati delove.
Ostavite vote 🌹😊