On,lik iz srednje

Part 16

Mislim da sam malo preterala,prejako sam ga udarila.
Nakon što sam izašla iz svlačionice napolju su svi radili vežbe pa sam se priključila i ja.
Andrija još nije izašao.
Vežbe se ubrzo završe i ja odem da sednem na tribine.
Pored mene dodju dve devojke. Jedna ima braon kosu sa plavim pramenovima a druga onako crvenkasto-narandzastu boju kose i ima pegice.
X:Ja sam Una.-sa osmehom mi pruži ruku devojka sa braon kosom.
Ja:Kristina.-pružim i ja njoj ruku.
Una:Ovo je Marija.-kaže a devojka sa narandzastom kosom me zagrli.Okej,ovo nisam očekivala.
Ja:Vi idete sa Andrijom u odeljenje?
Una:Da.
Ne,ne,ne. Andrija sada nikako ne sme da me vidi.
Ja:Marija,Una! Molim vas stanite tako da se ja ne vidim. Andrija je tamo.
Marija:Zašto se kriješ?
Ja:Duga priča,samo stanite.
One stanu tako da me Andrija ne vidi.
Pogledam izmedju njih a Andrija gleda po terenu kao da nekoga traži.Mislim da znam i koga... Vrati se nazad u svlačionicu iz meni nepoznatog razloga. Marija i Una sednu do mene.
Marija:Zašto bežiš od Andrije?
Ja:Nebitno skroz...
Una:Svidja ti se?
Ja:Nee,da mi se svidja ne bih bežala,zar ne?
Una:Samo pitam.

Nastavnik vikne da je čas gotov pa nas tri ustanemo i odemo u svlačionicu.

Brzo se presvučem i stvari spakujem u torbu i izletim iz svlačionice a zatim i iz škole. Ne želim svadju sa Andrijom,znam da je neizbežna ali mogu bar malo da je odložim...
Hodam brzo da što pre stignem kući. Ne znam zašto imam osećaj da me neko prati,tripujem se.
Kako god,nakon par minuta stignem kući ranije nego inače i nakon što udjem zaključam vrata za sobom. Ne znam zašto sam to uradila.
Odem u kuhinju i otvorim frižider da uzmem sladoled ali me u tome prekine zvuk kucanja na ulazna vrata. Tek je pola dva,Mateja još ne dolazi. Andrijana ide sa Andrejem negde,Tijana nije sigurno..roditelji imaju ključ a i javili bi mi da dolaze. Odem brzo do vrata i otključam ih pa otvorim da osoba koja je došla ne bi više čekala,glupo je.
Oči mi se rašire kada ispred vrata vidim Andriju.
Andrija:Nećeš me pozvati unutra?-sa ozbiljnim izrazom lica mi to kaže. Izgleda da je ljut.
Ja:Udji.
Andrija udje i ja zatvorim vrata za njim pa zajedno krenemo u dnevnu.
On sedne na dvosed,a ja stojim,ukočena iako sam u svojoj kući jer ne znam šta će se dogoditi.
Andrija:Zašto ne sedneš? Suludo je što te ovo pitam,u tvojoj smo kući.-i dalje mi sve to govori ozbiljnim tonom.
Ja:Ne znam,kada mi je neprijatno stojim iz nekog razloga.-kažem dok se igram sa prstima jer ne želim da pogledam u Andriju koji gleda u mene od kad je seo.
Andrija:Zašto ti je neprijatno?
Ja:Zato što sam te udarila u svlačionici,ali zaslužio si.
Andrija:Zaslužio sam? Zašto?
Ja:Onako,zbog ponašanja.
Andrija:Kako god.
Ja:I? Zašto si došao?
Andrija:Da vidim svoju divnu drugaricu,da joj se izvinim,ponudim da krenemo sve iz početka i budemo dobri prijatelji. Možda čak i sa povlasticama.-ako me šlog ne strefi sada nikada neće.
Ja:Ne dolazi u obzir. Možemo da budemo dobri prijatelji,krenemo od početka i sve to,ali prijatelji sa povlasticama ne dolaze u obzir.
Andrija:Misliš?
Ja:Da.
Andrija:Mogu da te uverim da može doći u obzir.-evo ga opet. Ustane i krene da mi se približava.
Ja:Ni ne pokušavaj,biće još gore.
Andrija:Mhm,važi.-i dalje se približava sporim korakom dok ja idem unazad.
Ja:Andrija..,
Andrija:Reci?-osetim hladan zid iza sebe a Andrija stoji ispred mene odaljen svega par centimetara.
Stavi jednu ruku na zid a drugu na moj struk. Ovo me ne čudi od njega,čudi me to što se ja ne opirem.Mislim da crvenim,neprijatno mi je.
Andrija:Zašto crveniš?
Ja:Andrija,neprijatno mi je.
Andrija:Opusti se,ništa se ne dešava. Zar ne?
Ja:Mhm.-pogledam ga u oči i u njima vidim poseban sjaj. Nešto što do sada nisam videla. Nikada nisam videla oči poput njegovih. Na čas pogledam u njegove usne koje su polu otvorene dok me on gleda u oči. Osećam to.
I kao da me njegove usne nateraju na to,uradim ono što nikada u životu ne bih ni pomislila da mogu da uradim. Stavim ruke oko njegovog vrata i spojim naše usne kao da mi to uopšte nije strano.

*Mateja*
Ležim na krevetu i gledam u telefon. Jako je dosadno a dva sata je. Kod Kristine idem u četiri. Ta devojka me je totalno osvojila. Ne u smislu da mi se svidja i želim nešto više,nego kao ortak. Imam osećaj da se poznajemo oduvek,bukvalno,a ne znamo se ni nedelju dana.
Udjem na instagram da vidim ko mi je pre manje od minut poslao zahtev.
nina_27_
Devojka sa slike mi je poznata,profil joj je otključan. Lepa devojka,ali toliko mi je poznata.
Listam joj fotografije sa profila i naidjem na jednu gde su na slici dve devojke. Pojačam svetlost na telefonu da bolje vidim i shvatim da je devojka sa slike Kristina a ova druga... i dalje mi ne ide.
Pa da! Kako se nisam setio? Ovo je Nikolina,Kristinina najbolja drugarica koju smo sreli jutros.
Zato mi je poznata...pamćenje mi je jako loše.
Prihvatim zahtev i zapratim je.
Ta devojka mi se stvarno svidela,pametna je,zabavna,zgodna i nije od onih plastičnih devojaka kojima u životu najviše znači da imaju skupu odeću i ne znam ni ja šta. Takve devojke me ne privlače,mrzim to.
Nakon par minuta stigne mi poruka.
nina_27_:Ej.
Odlučim da joj odgovorim i pošaljem joj isto.
Već je pola tri pa izadjem iz sobe i odem da se na brzinu okupam.

*Nina*
Umirem od dosade. Bukvalno jedva čekam da krenem u školu jer mi je kod kuće toliko dosadno... jako mi je drago što sam srela Kristinu jutros. Nismo se videle dugo,u osnovnoj smo izlazile svaki dan. Blejim na instagramu i naidjem na jednu sliku koju je postavio neki lik koji me je pre par dana zapratio pa sam mu uzvratila foll. Na slici su on i Mateja. Kristinin drug kog sam jutros videla sa njom. Tagovan je ispod slike pa udjem na njegov profil. Razmisljam da li da pošaljem zahtev ili ne... ma ipak ću poslati,nemam šta sa izgubim. Nastavim da listam po instagramu jer se dosadjujem. Posle par minuta mi stiže zahtev za prijateljsvo. Od Mateje je. Bravo,to je ono što sam htela. Poslaću mu poruku,neka ide život.
Napisaću ej pa ako odgovori odgovorio je. Ima lepih slika stvarno. Jako je zgodan.

*Andrija*
Nisam očekivao ovo od nje. Ovaj poljubac je njena potvrda da možemo da uspemo. Uspemo da budemo nešto više od prijatelja. Posle ovoga neću odustati,ne puštam je. Jer imam taj osećaj. Osećaj da ćemo nas dvoje uspeti zajedno.
____________________
Znam. Stvarno znam. Predugo me nije bilo i stvarno mi je žao zbog toga. Pišem delove jako sporo,jedan dogadjaj ili jedan dan u priči pišem u tri dela. Pokušaću da pišem što češće mogu,ne želim ništa da obećavam...
Ostavite vote 🌹😊