Od pakla do raja|Prvi Deo|✅

Medvedići

Budna sam, ali ne otvaram oči. Osećam da Tadija leži pored mene. Samo četiri reči mogu da opišu moje trenutno stanje.

Ovo je bila greska.

Definitivno, greška. Nisam smela ovo da dopustim. Otvorila sam jedno oko, znam da ovo izgleda detinjasto, ali ne želim da pričam sa njim o onome što se sinoć desilo. Čula sam vibracuju i shvatila da je to njegov telefon.

-Molim?U redu, dolazim. Nemoj da se neko pomerio, a ti češ mi posebno platiti. Stižem.- brzo je ustao u otišao do ormara, obukao se uobičajeno. Crno odelo i bela kosulja. Nije me ni pogledao, ni poljubio, ništa. Bar mi je olakšao na neki način. Verovatno je njemu ovo običan seks.

Polako sam ustala sa kreveta i krenula da se oblačim. Otvorila sam vrata i ispred njih je bila jedna kesa, uzela sam je i u njoj je bila još jedna trenerka i majica. Presvukla sam se i na izlazu iz sobe ugledala njegove cigarete.

Šta može da krene po zlu? Uzela sam jednu i zapalila je. Bile su dosta jake. Ugasila sam istu i izašla iz sobe. U dnevnoj sobi je sedeo Danijel i gledao utakmicu.

-Hej!-okrenuo se i mahnuo mi.
-Uzmi da jedeš ili šta god već.-klimnula sam glavom i otvorila frižider. Izvadila sam sendvić i pojela ga. Nadam se da ovo nije nečija uzina. Danijel nije bio nešto naročito raspoložen, što je čudno, bar za mene. Do sada je uvek bio raspoložen za priču.

-Hoćeš možda da ti donesem nešto?
-Ne.- kratko i jasno. Pojela sam svoj sendvič i prišla mu. Sela sam do njega.
-Da li se nešto desilo?
-Da.
-Da li možeš da mi kažeš možda?
-Rado bih rekao.
-Pa reci mi onda.
-Ne mogu.
-Dobro.
Nešto se ovde desilo. Nisam htela da budem dosadna, pa sam krenula da se šetam po kuci. Svaka soba je bila otključana. Ulazila sam redom i njuškala. Sve su bile mračne osim jedne.

U toj prostoriji je bilo 5 monitora i prikaz svih kamera. Videla sam svaki kutak ove kuce. Nisam znala da iza ove kuće postoji još jedna mala. Odlučila sam da odem i tamo. Dobro sam pogledala koji put je najkraći i krenula. Izašla sam na zadnja vrata i strazar me je odmah primetio.
-Treba pomoć?
-Da, Danijel je rekao da dodješ gore.
-U redu.- krenuo je brzo uz stepenice. Pretrčala sam do one kućice i ušla u nju. Bio je to neki magacin, prepun kutija koje su uredno poslagane na metalnim policama.

Na sredini je bio crni kameni sto. Koji je bio baš velik, moglo je 20 ljudi da sedne za njega i jede tu. Mozda ovde jedu stražari. Verovatno. Prisla sam kutijama i izvukla jednu. Stavila sam je na sto. I otvorila je. To su bili plišani medvedići. Šta? Podigla sam jednog i bio je dosta težak. Opipala sam ga i shvatila da je nesto u njemu.
-Izvini medo, ali moram.- pocepala sam ga i izvadila crni pištolj. Bio je tako malen. Sve sam uredno vratila i izašla iz te kuće. Bila sam pomalo šokirana, ali nadam se da se to ne primećuje. Nisam htela da udjem na zadnji ulaz, da ne bih bila sumnjiva.

Prošetala sam se kroz dvorište i taman kada sam trebala da skrenem iza kuće, da bih ušla u istu zastala sam jer sam čula Tadijim glas.
-Želim da se skladište skroz premesti, jasno? Izbrojaćete sve i predati mi spisak. To želim uradjeno za 4 sata.-polako sam im prišla i naslonila se na zid od kuće. Tadija me je spazio kao i svi stražari. Klimnuli su glavom ka Tadiji kao znak pozdrava i otišli.

-Tu si.- krenuo je da me poljubi, ali sam se izmakla.
-Tu sam!-ušla sam u kuću i susrela se sa besnim Danijelom.