Od pakla do raja|Prvi Deo|✅

Ljubav

- Izvini, ali ona je takva kučka. Zajebe toliko tim naivnim izgledom. Ne bi me čudilo da zna da upravlja tenkom.

-Hahaah, daj ne preteruj.
-Znaš kako me je gurnula, a jadna. Mislila je da ćemo je pustiti. Pa Tadijica je tek počeo da te voli, gde bre žuriš lepotice.- Lazare kada budem bolje razbiću ti nos. Ležim na krevetu i pravim se da spavam dok slušam tuđ razgovor.
-Gde je Tadija?
-Gde bi bio? Jebe.- nadam se da ovaj Lazar priča gluposti. Možda je i istina, stvarno je kao životinja.
-Pu...sti me.- jedva sam izgovorila, ne znam zašto mi je toliko teško da izgovorim dve reči. Mislila sam da imam dovoljno snage.
-O budna si? Kako si?- otvorila sam oči i primetila sam je bar njih 15 oko mene. Nakašljala sam se.
- Za tebe spavam. Odveži me, odmah.
-Odvezaćemo te, ali da oladiš malo. Nismo ti mi krivi.- klimnula sam glavom, jer nemam snage da govorim. Polako je odvezao kanape.
-Hvala.
-Tako, nema na čemu snajka. Družićemo se dugo, nema potrebe da se mrzimo. - ćutaću za sada.
- Glava me boli.- uhvatila sam se za istu.
-Ajde, imaš tamo vode. Jedva govoriš. Možeš li sama?-polako sam krenula da ustajem i shvatila da smo u nekakvoj maloj sobi.
-Mogu.- krenula sam da ustanem, ali odmah sam sela na stolicu. Šta je bre ovo? Nemam snage ni za šta.
-Znam, ajde dodji.- opustila sam se, a Lazar me je uzeo u naručje i odneo u kancelariju. Legla sam na krevet.

-Gde je on? Iskreno.- podigla sam se malo i naslonila na stranicu od kreveta.
-Iskreno jebe kurve. Eto. Sama si tražila.
-Hvala. Možeš da izadješ sada.- ustao je izašao. Napokon. Polako sam ustala i uzela vodu, odmah mi je bilo bolje. Izvadila sam veliku knjigu i uzela pištolj, otišla do zavese i pokupila onaj nož.

Polako sam otvotila vrata i izašla. Naravno da su svi gledali u mene, pa malopre sam glumila da ne mogu reč da kažem, a sada sam na nogama sa osmehom.
-Šta je sada?
-Pozovite Tadiju.- iskulirao me je.
-Idi sama kod njega, vidi na kamerama u kojoj je sobi.- kamere? Kako se ranije nisam setila. Brzo sam potrčala i upalila ih, proverila sam svaku sobu i zgadila se.
-Fujčina, nema ga ni u jednoj. Mislim jedna ne radi.- govorila sam prilično glasno.
-U toj je. Srećno. Idi sama. - dobacio je Lazar.
-Hvala.- vidimo se kasnije. Potrčala sam i izašla, na prvom spratu kod vrata za izlaz je bio Danijel. Ne boj se, ne odlazim.

Krenula sam uz stepenice i došla do trećeg sprata. Kao da sam u drugom klubu, čuvari su me samo pogledali i pustili da udjem.

Devojke koje su igrale nisu imale ništa na sebi. Bile su skroz gole. Konobarice su imale providnu uniformu. Gde sam ja ovo došla?
-Mala, šta ćeš ti ovde obučena? - stariji čovek sa po kojom sedom, dok je sedeo u crnoj kožnoj fotelji mi je dobacio.
- U prolazu sam, pardon.- zaobišla sam ga i krenula ka sobama.

Soba broj tri je bila odvojena od drugih, a pored toga ta kamera ne radi. Otvorila sam vrata i na krevetu je ležala pokrivena devojka.
-Pardon, ja tražim....
-Gazda je izašao malopre, ko si bre ti?- ustala je i prišla mi.
-Ma ja sam....ne znam ni šta sam. Htela sam samo da proverim gde je on.-pokušavala sam da ne gledam u njeno golo telo. Mislim da je san svakog muškarca, nije ni čudo što je Tadija malopre bio ovde sa njom.
-Bio je ovde, došao je jako besan. Jebao je kao lud, haha. Treba tu snagu potrošiti. Blago tebi, ali ne deluješ mi kao neko ko može da ga zadovolji.-kao da ti išta znaš.
-Mii..-stavila je svoj prst na moje usne.
-Doći će i to brzo, a ti treba da budeš spremna. Dodji.- uvela me je u sobu i obukla se. Žmurila sam dok se oblačila.
-Jesi ti nevina?- prestala je sa oblačenjem. Bar je imala donji veš i to je nešto.
-Nisam.
- Super onda, ajmo da počnemo.- uhvatila me je za ruku i privukla krevetu.
- Šta bre da počnemo, jesi li ti normalna?- krenula sam da izlazim, ali ona me je zaustavila.
-Mala, opusti se, samo ću da ti pričam. Ti ako zeliš poslušaj.
-Ne dozvoli da te jebe ljut, nikada. Moraš da ga smiriš. Prelepa si i gledaj ga stalno u oči. Šta god da radiš. Veruj u sebe. Pauza je za minut, kamere se isključe na 5 minuta. Imaš vremena da uradiš šta želiš. Izaberi šta ćeš. Samo ne prilazi vratima, čuvari su naoružani i ne čekaju objašnjenja. - napokon je završila sa svojim govorom.
-Želim da idem.- ustala sam.
-Ne možeš sa sprata, dok su kamere isključene.- ponovo me je podsetila.
-Briga me za kamere, želim da idem odavde. Skloni se.- gurnula sam je i izašla.

Na vratima je bilo 5 čuvara.
-Zabranjen je izlaz. Skloni se.- odgurnuo me je i ispao mi je nož. Pogledala sam u njega, zatim u čuvare. Uhvatili su me za ruke i vodili nazad u skladište. Tamo je bio Tadija, kao lud je šetao u krug.

-Napokon.- krenuo je da mi prilazi, ali čuvari su stali izmedju nas.
-Imala je nož kod sebe, odvešćemo je u crnu sobu.- počeli su da me vuku.
-Sklanjaj se bre.- privukao me je sebi i stavio ruke na moja ledja, polako ih je spuštao dole, znala sam šta traži.
-Mi smo još uvek ovde.- javio se Lazar.
-Znam.- tada je Tadija izvadio pištolj iz mog džepa i pružio ga Lazaru.
-Ljubav.- samo samo to rekla.