Od pakla do raja|Prvi Deo|✅

Sin

-Da, to je moj potpis. Sećam se da sam to potpisala, pre par godina sa gospodinom Markovićem i još par ljudi. Ta firma je tek bila u izgradnji.

-Vi ste direktor te firme, gospodin Kobra je preminuo iznenadno, tako da je sve ostalo Vaše. Zbog toga dobijate svakog meseca novac.- ne mogu da verujem da nisam pročitala šta sam potpisala. Zaljubljena, naivna klinka.

-Da li imate adresu?
-Da, izvolite.
-Hvala, dovidjenja.- pozdravila sam se i izašla. Krenula sam ka "svojoj" firmi. Parkirala sam svoj auto i krenula ka vratima. Obezbedjenje me je gledalo.

-Ja se izvinjavam, treba mi ime i prezime vlasnika ove firme.- pogledali su se čudno i odgovorili mi.
-Vi ste, Miona Vasić.-molim? Odakle oni mene poznaju?
-U redu, ko vodi ovu firmu?
-Gospodin Danijel.- zahvalila sam se i ušla u zgradu. Na hodnicima je bilo dosta ljudi.
-Dobar dan, gospodjice Miona. Da li Vam treba pomoć?- okrenula sam se i ugledala ženu za pultom.
-Da, hvala. Želela bih da odem do Danijela.- nasmešila se i pokazala mi da je pratim. Ušli smo u lift.
-Oprosti, kako me svi znate. Prvi put sam ovde.
-Vaša  velika slika stoji u hodniku na prvom spratu, takodje i u Danijelovoj kancelariji i u sali za sastanke. Radnici su morali da znaju ko je direktor, s tim da Vi niste dolazili. To je bio jedini način.- jasno.

-Shvatila sam, hvala.- izašli smo iz lifta i na prvim vratima sa leve strane pisalo je Danijel. Dalje sam sama nastavila.

Pokucala sam i ušla. Za stolim je sedeo on.

-Čekao sam dan kada ćeš doći.- ustao je i zagrlio me. Nedostajao mi je.
-Danijele.- uzvratila sam zagrljaj. Odmakao se korak od mene i pogledao me od glave do pete. Na sebi sam imala bele pantalone, crvene salonke, crvenu svilenu majicu na bratele i beli sako. Usne su mi bile crvene, a kosa sakupljena u niski rep.

-Još lepša si. Izvoli sedi.
-Hvala. Odmah da kažem da ja ništa ne želim od vas.Pogotovo ne od njega. Vratiću vam vaše pare.
-Ne možeš. Žao mi je. Prvi ti ja to neću dozvoliti, a posle mene zaposleni. Tebi su zahvalni na platama i povišicama. Ako ti odeš, firma će se raspasti. Nema drugog vlasnika. Tadija ne može da je vodi zbog budućnosti, za svaki slučaj. Znaš i sama sa čime se bavi. Sve će biti oduzeto, ako ga policija uhvati. Tebi ništa ne znači, ne moraš čak ni dolaziti ovde, a nama znači mnogo. Sa tim imamo sigurnost.
-Sebični ste.- nasmejala sam se.

Ma koliko god se trudila da ih mrzim, ja to ne mogu. Jednostavno mi ne ide od ruke. Volim Tadiju, volim sve što njega čini, ali ako bih mogla da biram, ne bih volela da nastavi da se bavi opasnim poslovima.

-U redu. Sada, pošto ste navikli od mene samo neočekivano. Ostaću mesec dana ovde, videću kakva je atmosfera, ako mi se svidi, možda i ostanem za stalno. Ipak je ovo moje, zar ne?- pogledali smo se i počeli da se smejemo.

-Znao sam da ćeš pomoći.
-Videla sam sve ove papire oko tebe, mogu i misliti koliko si zatrpan sa svime.
Idem sada do Tadije, je l na istom spratu?- klimnuo je glavom i pozdravili smo se. Kada sam izlazila ugledala sam svoju sliku. Bila je ogromna. Nasmejala sam se i izasla.

Dok sam vozila ka kockarnici, sećanja su se vraćala. Parkirala sam na mesto vip gostiju i ka meni je odmah dotrčao neki mladić u odelu.
-Gospodjice, mogu li dobiti Vašu vip karticu?- zakopčavala sam svoju torbu.
-Ne, nemam je. Ja ću do podruma.-
- U redu-sklonio se i prošla sam.

Ukucala sam šifru i ušla. Polako sam prilazila staklenoj prostoriji.
Ja najviše drkam na nju, ona mi je kao boginja, od svih tih glumica.

Pokucala sam na prozor i svi su iznenadjeno pogledali u mene.
Lazar im je dao znak da spuste oružje.

-Ko je?- pitao je.
-Smrt.- otvorio je vrata i zagrlio me.
-Hahah, izvini od kad se mi volimo i grlimo?- nije me puštao iz zagrljaja. Prećutao je odgovor, verovatno ni on ne zna zašto je to uradio.

-Želim da ga iznenadim. Tako da, javi dole momcima da sam ja.
-Važi, snajka. Srećno.- otvorio mi je lift i ušla sam.

Spustila sam se dole i izašla iz lifta. Mahnula sam svima i krenula ka kancelariji. Pokucala sam.
-Napred!- usla sam, a on je gledao u neke papire ispre sebe.
-Ćao.- podigao je glavu i ugledao me. Nasmešila sam se i polako prišla. Zaobišao je sto i stao ispred mene. Uhvatio me je za ruke i pogledao u njih. Polako me je odmerio i zastao na usnama. Pomazio je moje lice i blago utisnuo svoje usne na moje. Zatvorila sam oči i prepustila se. Spuštao je svoju ruku na moj vrat i mazio me. Uzvratila sam mu. Drugom rukom je pobacao sve papire  sa stola i nagnuo me na isti. Polako mi je otkopčao dugme na sakou i skinuo ga. Zatim mi je skinuo pantalone zajedno sa donjim vešom i ostala sam samo u majici i grudnjaku. Ne zadugo.

Dok je skidao svoju belu košulju, ja sam skinula ostatak svoje odeće. Ležala sam na stolu, a on je stojao izmedju mojih nogu. Skinuo je bokserice i polako ušao u mene. Mazio me je svuda. Dva u jedan i nežan i grub u isto vreme.

-Ćao.- nasmejala sam se. Tek sada je dosao sebi.
-Hahaha, nedostajao si.- zatvorila sam oči i uživala. Držala sam se rukama za ivicu stola. Uskoro sam došla do kraja, a posle mene i on.
-Biće valjda sin.- nastavio je da me ljubi.
-Samo se ti nadaj.