And life goes on

4 0 0
                                    

Konacno stizem do parka.Mislim da ce me Jess zadaviti.Prilazim polahko klupi na kojoj sjedi Jess i nadam se da nije shvatila koliko kasnim.

Ja:Jess,stigla sam.

Jess:Vidim.Sjedi.Kaki si?Zasto ste raskinuli?

Uredu!

Ja:Dobro sam,valjda.A otkud ti znas za nas raskid?

Jess:Pa John me zvao i trazio od mene objasnjenje.

Ja:E pa dobio ga je od mene.

Rekla sam pomalo ljutito.Zove Jess i od nje trazi objasnjenje.Mnogo je pametan,mnogo.

Jess:Hajde pricaj!

I pocela sam joj tako bezvoljno pricati i objasnjavati sta i kako se desilo.Pomno me je slusala.Uvijek je tako bilo.Nikad mi nije rekla da nema vremena za mene,uvijek me saslusa i uvijek je tu za mene.Nisam znala sta vise volim na njoj.Nije ona zaljubljive prirode,tako da mi glavu ne puni momcima kao ja njoj.Ali naci ce ona sebi princa na bijelom konju.

Kad sam zavrsila:

Jess:Mnogo mi je zao.Znala sam da ta veza nece imati nekog uspjeha.Totalna ste suprotnost,ali bukvalno.Ljudi kazu da se suprotnosti privlace ali u po meni to nikad ne moze uspjeti.Jooj,Val,stvarno mi je zao.Zelim da znas da ako zelis da se pomiris s njim pomiri se,znas da imas moju podrsku.A ako ne zelis,sto mislim da je bolje,nemoj,znas da i tad imas moju podrsku.

Ja:Odlucila sam,necu se miriti s njim.Tako je najbolje.Valjda cemo obje nekad naci onog pravog.Onog pravog....kakva ironija.Danas sam Lisi pricali o "onom pravom".

Jess:E bas bih voljela to da cujem.

Osmjehnula sam se.Bila je jedna od rijetkih osoba koje su mene mogle nasmijati.Stvarno je bila posebna.

Dugo smo jos pricale,smijale se,zezale i jos mnogo toga.

Kad sam dosla pred kucu vidjela sam Johna.Ali je uporan.Okrenuo se ledjima od mene tako da sam imala priliku da pobjegnem.Trcala sam kao nikad u zivotu.Nisam zeljela da me vidi.I nije!!Super!!

~PREMOTAVANJE~

Danima ne mogu da izadjem iz kuce kao sav normalan narod.John je veliki smor.I na fax me prati i napada momke po skoli jer su razgovarali samnom.Lisa samo se ruga,ali bila je osoba s kojom sam uvijek mogla izaci na kraj.Jess uvijek ti za mene.Naravno i ja za nju.Trenutno sam u sobi,slusam muziku.Pop je moja stvar.Volim sve pjevace,pjevacice,bendove...Ali jednu stvar nikako nisam podnosila a to je rock.Nista mi nije bilo gore nego kad mi neko puste one grlate stvorove da vriste.Ali bas nista.

Moje razmisaljanje prekida Emet koji bez kucanja ulazi,kao i uvijek.Zasto bi danas bio izuzetak.

Ja:Znas li kucati?

Moglo se primjetiti da je bio nekako umoran.

Emet:Val,sidji dole,moramo da razgovaramo.Porodicni sastanak.

Ja:Uredu.

Rekla sam nekako nesigurno.O cemu sad razgovaramo?Ma sigurno ona Lauren zeli da ide negdje a moj otac je doputio,ILI jos gore,ponudio se da ide s njom.

Sisla sam u dvevni.Na trosjedu su sjedili Lauren i otac a na dvosjed je sjeo Emet.Ja idem u fotelju.

Sjela sam nekak bezvoljno jer ne mogu da slusam Laurenin krestavi glas.

Ja:O cemu se radi?

Otac:Kceri,mislim da je najbolje da na neko vrijeme ti i Lauren napustite ovu kucu.

Zasto?Sta se desava?Pogledala sam u Lauren i nije joj odgovaralo ovo sto otac govori.

Ja:Zasto?

Otac:Zbog Joha.Ne zelim da ti se nesto desi.Znas i sama da nam se ne odmice od kuce i sinoc je napao Lauren.Otici ce te kod nekih prijatelja.Razgovarali smo s njima i rado ce vas primiti.I veceras odlazite,mrak je pa vas John nece vidjeti.A ne smije vas pratiti.

Nisam bila protiv odlaska ali sam bola protiv moje pratnje-Lauren.Zasto neko drugi nije mogao samnom da ide?Ustvari mogla sam sama.Svima bi bilo lakse.Ali nee,mora vjestica samnom.Kladim se da ce sve uraditi kako bi mi zivot zagorcala.

Otac:Idi spremi stvari.

Klimnula sam glavom.Nakon jedno pola sata spremanja bila sam spremna za polazak.Najgore je bilo to sto nisam znala koliko cu biti tamo pa sam pakovala mahinalno.Emet je mi je pomogao da snesem kofer i na vratima sam se izpozdravljala.Bila sam sa Jess na kameri dok sam pakovala stvari jer je bila prva osoba poslije moje porodice koju sam obavjestavala o svojim aktivnostima.Oprezno smo izasle oz kuce i usle u taxi koji je bio nedalko parkiran od kuce.John nije stajao ispred kuce sto je bilo odlicno.Vozile smo se nekih 20 minuta kada sam cula Lauren kako mi govori:

Lauren:Stigli smo.

Story of my lifeWhere stories live. Discover now