Story of my life

I'm fine

Odvukli smo Jess kuci i krenuli svojim putem.Onda sam skontala da trebam do kuce da se presvucem jer stvarno ne mogu u ovome.Mnogo mi je vruce.

Ja:Hajmo do mene da se presvucem.

John: I tako ti je lijepo.

Ja:Vozi kuci.

John:Kako ti kazes.

Vec sam imala u glavi sta cu obuci.Kad smo stigli uletila sam u kucu a John je ostao u autu da me ceka.Kad sam krenula u sobu zvao me je otac.

Ja:Sta je bilo?

Otac:Moram nesto da ti dam.

Sta to?Mozda neki poklon.Znao je cesto da mu kupi poklon bez ikakvog razloga.Mnogo sam ga voljela.Najbolji je otac na svijetu.Mada mu zamjeram to sto se ozenio sa Luren.Od svih vjestica nadje nju.Zena nije normalna.Kao da namjerno zeli da nam zagorca zivot,zeli mog oca samo za sebe.Ustvari ne mog oca nego njegov novac.Ali valjda ce jednog dana doci sebi i ostaviti je.Usla sam u njegovu sobu i sjela pored njega na krevet.

Otac:Neki dan sam ovo nasao i sjetio se tvoje majke.Lauren je zeljela ovo da uzme ali nisam mogao da joj dam pa sam odlucio tebi da poklonim.Pripadalo je tvojoj majci.Mnogo je voljela ovaj prsten jer sam joj ga poklonio za godisnicu veze.

Tad sam shvatila da je rijec o nekom prstenu.Bas me zanimalo kakav je.Ipak je pripadao mojoj majci.Nikad nisam saznala sta je s njom bilo.Znam da nas je ostavila,jednostavno jednog dana nestala ali razlog nisam znala.A mislim ni da otac nije znao.Sada sam imala priliku to da ga pitam i hocu,pitat cu ga.

Ja:Ocee,sta je bilo s mamom?

Otac:Ne znam kceri.

Ja:Zasto nisi ljut na nju nego jos uvijek imas taj tracak nade da ce se vratiti i jos uvijek cuvas za nju taj jedan plamen ljubavi?

Otac:Kceri ne razumijes ti to.Ono sto ja osjecam govori mi da nas nije ostavila bez razloga.Govori mi da je morala.A znas kako kazu "Nada zadnja umire".

Ja:A ako se vrati, neces nista moci.U braku si.

Otac:Vjeruj mi kceri kada bi dosla i dala mi samo jedan razlog pa makar to bilo i da su je vanzemaljci oteli vratit cu je sebi i nikad je vise necu pustiti.

Ja:Ali trazis je godinama i nikad nista nisi nasao?

Otac:Jesam,zadnji put je bila u Parisu.

Ja:Stvarno?

Otac:Stvarno.A necemo vise o tome.Ne volim kada moja princeza place.

Nisam ni shvatila da sam plakala.

Otac:A gdje si se ti uputila mlada damo?

Ja:Idem vani s Johnom.

Otac:S onim sluntom.

Ja:Ocee!Ne...

Taman kad sam posla nesto da mu kazem zazvonio mi je telefon.

John.

#Ja:Samo sekundu.

Okrenula sam se prema ocu i poljubila ga i rekla mu da ga volim.

Onda sam izasla i krenula u sobu da obucem outfit koji sam jos u autu skontala.

#Ja:Reci.

#John:Hoces li ove godine izaci?

#Ja:Eto me!

Prekinula sam.Ljut je nesto.Ma sta me boli briga.Ali ako bude poceo sa svojom odvratnom ljubomorom zavrsit cu s njim za sva vremena.

Nakon sto sam se obukla,izasla sam iz kuce i usla u auto.Nakon jedno 10 minuta voznje progovorio je.

John:Zasto si se toliko zadrzala?

Pa znala sam da nista pametno nece reci.

Ja:Pa oblacila sam se.

John:Jos jednom te pitam-Zasto si se zadrzala?

O moj Bože.On stvarno nije normalan.Sutila sam.Nisam znala sta da kazem na njegova glupa pitanja i izjave.

John:A koga si poljubila i koga toliko volis?Jos mi u pola razgovora prekines slusalicu.

Kao sto sam rekla-pocne li sa svojom glupom ljubomorom zavrsavam s njim.

Ja:Zaustavi auto.

Zaustavio ga bez pitanja.Ne mogu da vjerujem.Nadam se da se necu pokajati.

Ja:Sada kada izadjem slobodno zaboravi na mene,ne trazi me,ne zovi me.Ne mogu vise da podnsem tu tvoju odvratnu ljubomoru -.-

Izasla sam iz auta.I John je takodjer uradio isto.Krenula sam kuci ali on me je uhvatio za ruku.

John:Valentina,ne mozes me samo tako ostaviti.Zar ces dugih 6 mjeseci baciti u vodu samo tako?

Ja:Zao mi je,sam si kriv.Zbog tebe ne mogu da disem.Trpim to od pocetka.I bas tako proslo je dugih 6 mjeseci i ne mogu vise stvarno.

John:Ali ostvaljas me bez razloga.

Ja:Pa sad sam ti rekla razlog.

I krenula sam ne osvrcuci se na njega.Mozda je tako najbolje.Bice tesko zaboraviti ga ali trebam.Bit ce mi mnogo lakse sigurna sam.Cula sam ga kako me doziva ali izvrsavam svoju odluku do kraja.

Kada sam dosla kuci,raspremila sam se i pokusala bar malo da udostojim svoje lice.Bilo je katastrofa zbog placa.Kada sam legla da malo razbistrim glavu zazvonio mi je telefon.John.Ne zelim da se javim.Do kraja idem sa svojom odlukom.Zvao me vise puta i nakon nekog vremena prestao je zvoniti.Uzela sam knjgu da citam i nakon dobrih 10 minuta citanja opet mi je telefon zazvonio.Mislila sam da je John ali bila je Jess.

#Ja:Yess girl?

#Jess:Idemo do parka?

#Ja:Moze.

#Jess:Na putu sam pa onda i ti kreni.

#Ja:Uredu.

Izasla sam iz kuce i krenula prema parku.Dok sam hodala neko auto je proslo pored mene i preprecilo mi put.Na pocetku sam se prepala ali sam shvatila da je to bio John.

Ja:Sta sad hoces?

Toliko sam zeljela da ga zagrlim.Ali nisam podnosila njegovu ljubomoru koliko god ga ja voljela.To je bilo jace od mene.

John:Ne mozemo se rastati.Meni i tebi je sudjeno da budemo zajedno.

Ja:Mnogo mi je zao ali moram ti srusiti snove.

John:Objasni.

Ja:Shvati da ne mogu da podnesem to da nekome moram opravdavati svaki svoj uzdah i izdah.A ti si bas takav.Sve te zanima a i kad ti kazem ne vjerujes.

I krenula sam opet ga ostavljajuci.Mogla bih mu se vratiti kad bi samo rekao da me voli ali ja to ne zelim.Zelim da nastavim bez njega ali to nece biti lahko,svjesna sam toga.