Honey

Mračna strana meseca

Ulazim u kuću i ostavljam ranac pored stola.
"Stigao sam!"
"Presvuci se pa dođi da jedeš!", čujem baku iz kuhinje.
" Važi."
Uzimam ranac i odlazim do svoje spavaće sobe. Jaknu ostavljam na čiviluk.  Skidam sve sa sebe tako da ostanem samo u boksericama. Odlazim do kupatila da operem ruke i lice. Podešavam vodu tako da ne bude ni vrela ni mlaka, nekako više hladna. Stavljam tečni sapun na ruke i tada osetih peckanje. Pogledah levu ruku i spazih nekoliko kapi sapuna koje su dospele do posekotine na ručnom zglobu. Primetio sam zgrušanu krv oko posekotine.
Sigurno ju je Violeta raskrvarila kada me je povukla za ruku, pomislih.
Ko mi je kriv? Namerno sam se posekao na žilet iako sam rekao sebi da to više nikada neću da radim, ali jače je od mene. Prosto nekad ne mogu da se suzdržim. Fizička bol mi se čini kao blaženstvo u odnosu na psihičku.
Posmatram svoje telo u ogledalu. Pogledom kružim po koži. Luka sigurno misli da sam odvratan ovako mršav. Sigurno mu se nikada neću dopasti sa baby face-om zbog koga izgledam mlađe. Sigurno nikada više neće da me pogleda sa ovakvom plavom kosom koju više ne znam kako da nameštam pa se šišam na kratko tako da samo šiške podižem nagore.
Luka? Zašto mislim na njega? Koga briga da li ću da mu se svidim? Pa nije žensko pa da sad moram da brinem da li ću fizički da ga privučem. A i sam je rekao da želi ponovo da izađe sa mnom. Ne znam zašto se nerviram. Pa ne idem na sastanak nego na druženje. Ali opet...
Brzo odagnam misli i spuštam ruke u vodu. Polako perem krv kako ne bi ponovo potekla. Umivam se i brišem lice peškirom. Odlazim do sobe i oblačim prve stvari koje dohvatim. Uglavnom se brinem šta ću obući, ali to nije slučaj i kod kuće.
"Evo me!", sedam za kuhinjski sto.
" Spremila sam krompir čorbu. Ajde, sipaj, znam da si gladan." , baka uze šerpu sa čorbom i stavi je za sto.
"Zvala je tvoja majka, rekla mi je da te pozdravim."
"Umesto pozdrava, mogla bi sledeći put mene da pozove."
"I sam znaš kakva joj je situacija sa tvojim očuhom."
"Znam, ali opet... I ja sam joj dete..."
"Znam... Sve znam..."

Pojeo sam pun tanjir i spremam se da izađem.
"Pre nego što odeš, je l' bi mogao da svratiš do ujke da uzmeš tanjir, ostao mi kod njega?"
"Važi", kažem joj i izlazim napolje. Ujka živi odmah na spratu. Penjem se uz stepenice i dolazim do vrata.

Kuc-kuc

" Da?!"
"Ja sam, poslala me baka po tanjir." , kažem ulazeći u njegovu sobu.
"Evo ga na stolu", odgovara mi ne sklanjajući pogled sa monitora.
" Vidim gledaš The Game of Thrones"
"Aha, mnogo sam se zarazio, baš je dobra serija. I ti je gledaš?"
"Ne, mene više privlače Američke Horror Priče"
U tom momentu, dvojica momaka su se poljubili u seriji.
"Jao majku im jebem pedersku! Sve bi ih pobio!", rekao je ljutito, a na licu mu se videlo da je stvarno to i mislio.
Ne znam šta da kažem pa ispuštam jedva čujno " Ahmm..."
"Odo' ja. Ćao!" , uzimam tanjir i polazim ka vratima.
"Vidimo se!"

-Kasnije-

"Moram da te uključim na spiker, otpade mi ruka držeći ovaj telefon. Pazi šta pričaš sad hahahahaha"
"Je l' si prestao da pušiš ili još uzimaš po neki dim, a Nenade?", upita me Ana, moja najbolja drugarica, sa podsmehom u glasu.
" Jebi se, Ana hahahahhaha"

"Hahahahaha nego, kako proš'o rođendan kod Marije u petak?"
"Ee pa baš bilo full, igrali smo, zezali se... Upoznao sam i jednu devojku, Teodoru..."
"Opaa, je l' ti se sviđa?"
"Pa ne znam... Slatka je... Marija mi rekla da se raspitivala za mene."
"Da joj se javiš i da je pitaš da izađete!"
"Ali..."
"Odmah!"
"Ali..."
"Nema Ali, odmah! Ajde, red je bio i ti da nađeš devojku.", Ana je bila uporna.
" Ohh dobro..."
Pronašao Teodoru na Instagramu i napisao joj poruku.
"Je l' jesi?"
"Evo...", pritisnuo sam dugme na ekranu i poslao poruku. U tom trenutku mi je pao na pamet Luka. Osećao sam se kao da sam ga prevario.
Pa vi ni niste zajedno, niti ćete biti. Ne privlači on tebe, ne privlačiš ti njega i kraj priče. Šta ima da se nerviraš oko toga? Treba ti devojka, sigurno i on ima neku...
Odmah sam skrenuo misli i zacrveneo se.
" Jesam"
"Dobro. Sad samo još da odgovori... I nemoj da si nešto zasrao, ako treba ja ću da ti pomognem oko toga šta da napišeš."
"Važi Ana, kako ti kažeš"