Honey

Ana

Ulazim u učionicu i sedam pored Ane.
Ja: O pa neko je to meni poranio.
Ana: Jebi se! Nisam spavala cele noći. Jebati više ovu biologiju... Sad ako mi ne da 5 ima da je ubijem, svega mi!
Ja: 'Ajde 'ajde. Smiri se!
Ana: Ma žena me mrzi!
Ja: Kol'ki su ti podočnjaci možda te i ne prepozna, ako imaš sreće.
Ana: Koje si ti đubre!

Udara me u rame i počinjemo da se smejemo.

Ja: Inače, odgovorila mi je Teodora pre 10ak minuta.
Ana: Ozbiljno?! Šta li radi ovol'ko rano?
Ja: Pa i ona ide u školu, znaš?
Ana: Ma vidiš da ne znam za sebe kol'ko mi se spava? Nego, je l' si joj odgovorio?
Ja: Ne...
Ana: A šta čekaš?!
Ja: Ma ne znam... Nego eto...

Ana mi uze telefon iz ruke.

Ana: Prepusti sad sve meni i uživaj.

Pokušavam da joj otmem telefon.

Ja: Ana!
Ana: Ne brini ništa! Bićeš mi zahvalan jednog dana.
Ja: Jao živote...

-DVA SATA KASNIJE-

Ana: Izlaziš u petak sa njom u pola osam. Nalazite se kod bolnice.
Ja: Kad si pre uspela da mi dogovoriš?
Ana: Ehh dugogodišnja praksa. Uči od najboljih. Hahahahah.
Ja: Marš bre! Hahahaha.
Ana: Ja sam svoj deo odradila, ostalo je na tebi. Ubiću te ako uprskaš ovo!
Ja: Neću, ne brini...
Ana: Inače, zapratio me jedan dečko... Je l' ga znaš?

Pruža mi telefon u ruke i pokazuje sliku.

Ja: Da. Ide sa Marijom u odeljenje. Upoznali smo se skoro. Ali ne nadaj se, gay je.
Ana: Šta lupaš? Odakle ti to?
Ja: Pa Marija mi rekla. Za njega svi znaju.
Ana: Bože... Ja bih to sve na kolac!
Ja: Ma... meni je to okej...
Ana: Ma šta okej? To je bolesno! To su bolesnici! Sve to treba pobiti!
Ja: Daj bre Ana! I to su ljudi.
Ana: Da! Mentalno oboleli ljudi!
Ja: Ali...
Ana: Ma mani to! Sad moramo da te pripremimo za petak. Gledaj...

----------------------------------
Izvinjavam se što sam napisao nastavak tek posle dva i po meseca😅
Morao sam da se usredsredim na školu.