Tajna njegovog zagrljaja 🔚

Petnaesti Dio

Budi me miris kafe. Protegnem se i rebra me odmah zabole. Namrštim se dok se slike od juče vraćaju kao na pokretnoj traci.

Žena u kabini za probavanje. Lanci. Zamir koji me nemilosrdno udara. Arminov glas. Lanci. Hladnoća. Miris ustajale vode. Tama.

Otvorim oči i sama sam. Ljeno se podignem i naslonim na uzglavlje kreveta. Pogledam na digitalni sat kraj kreveta i iznenadim se kad vidim da je prošlo podne. Kraj sata stoji kafa i tanjirić sa dve tablete i pisance.

" Malena, žao mi je što neću biti tu kad se probudiš. U firmi sam. Tablete su protiv bola, popi ih. "

Armin

Popijem kafu i tablete kako je rekao, pa se nekako odvučem u kupatilo da se umijem i operem zube. Zamalo ne vrisnem kad sretnem svoj odraz u ogledalu.

Imam masnice po licu, izgledam očajno.

Nekako se umijem i polako operem zube, a onda skupim hrabrost i skinem majicu. I suze mi se nakupljaju u očima.

Stojim gola ispred ogledala dok mi suze klize niz lice.

Moja rebra i stomak su ljubičasti. Okrenem se i leđa su mi djelom ljubičasta.

Šta će Armin da kaže?

Vjerovatno ovakvu neće ni željeti da vidi. A onda se sjetim. On me sinoć okupao. Gledao me je golu i prljavu. Vidjeo me u ovakvom stanju. Nije mi rekao da mu smeta. Zapravo ništa nije rekao. Udahnem duboko da se smirim.

To je Armin, tvoj muž, smiri se.

Izađem onako gola iz kupatila i zaputim se u gardarober. Odande izvučem najmekšu komplet trenerku sa nekim malim čupavim jastučićima, ušivenim po bedrima i ispod grudi na stomaku i rukavima. Taman.

Tako je meka i nježna. Iz ladice izvučem pamučne bjele gaćice i brus pa se nabrzinu obučem.

Počešljam se i ne zamaram se ničim više.

Popodne je prošlo u čitanju. Mnogo čitanja. Tek kad sam osjetila ukočenost ostavila sam knjigu. Ustanem i krenem iz biblioteke, ali zateknem Armina na vratima kako me posmatra.

"Dođi." - kaže jednostavno.

Povede me u kunjinju.
Uhvati me za bokove i podignu da sjednem na kuhinjski pult. Bez riječi, okrenu se i sipa nekakvu kremastu čorbu. Tek onda shvatim da je to stajalo pripremljeno, okrugle činije, escajg, čaše..sve.

"Danas ništa nisi jela. " - kaže dok privlači stolicu i sjeda naspram mene. I osjetim potrebu da se opravdam, čim me ponovo pogleda.

"Nisam bila gladna." - čudo, ali nisam.

Gledam ga u oči jer smo sad iste visine i ako on sjedi na visokoj stolici, a ja i dalje na kunjinjskom pultu.

Ne kaže ništa, samo uze onu činiju i kašiku.

"Otvori usta." - naredi mi i poče da me hrani.

"Hmm," - promumlam, "ovo ima čaroban ukus."

" Da, ima. Ali vrlo vjerovatno ne bi imala tako dobar da si danas nesto jela, znaš. " - kaže to nekako tužno, dok mi dodaje drugu kašiku.

" Ali stvarno nisam bila gladna." - odmahnu glavom.

" I šta si radila danas? " - pita dok mi dodaje 'ne znam ni ja koju po redu' kašiku.

"Čitala sam. Ti? "

" Bio sam u firmi, sređivao neke stvari. I sklopio novi posao. "

" Zvuči zamarajuće. Kakav novi posao. To zvuči zanimljivo. "