𝐁𝐄𝐀𝐓𝐒

IV

Nakon nekog vremena krećem ka prizemlju. Za čudo, dobro se snalazim i ispostavlja se da je moj mozak ipak pohranio Adeline reči gde se šta nalazi u neki svoj kutak.Kada stignem do odmorišta gde se nalazi klavir, prsti me posto svrbe da ga dodirnem. Nikad nisam videla neki ovako svetlucav i gladak, kao da je začaran.Još kao mala, u domu sam naučila da ga sviram, a znala sam lepo da pevam. Godinama sam vredno vežbala i trudila se da postignem što bolje rezultate jer sam bivala sve starija i mislila sam da će mi to biti jedina karta za budućnost. Razvila sam talenat, ali pre svega ljubav prema klaviru i muzici. Svirala sam na svečanostima doma i uvek bila u neku ruku zapažana, čak se i sećam jedne porodice umetnika koji su podneli zahtev za moje usvajanje i malo nakon toga su propali u zemlju. Nikada više nisam čula za njih.

Prsti mi klize preko dirki, note dodiruju jedne druge i poznati osećaj me ispunjuje. Smeuljim se samoj sebi jer je sve ovo jebeno ludo i toga iznova i iznova postajem svesna! Ovaj klavir jeste začaran.

Kada sam se okrenula, ugledala sam jednog od blizanaca ispred sebe. Zbog njegovog opakog pogleda, stid mi je preplavio telo, a crvenilo lice. Mislim da je to jedan od onih za koje sam pomislila da izgledaju mlađe. Bez obzira na to, ime mi ne pada na pamet.

-Hajde bre više! Već si počela da polažeš pravo na tuđe stvari. Ostavi to jebote i kreći, MOJA majka te zove dole. - rekao je i napravio savršen kolut očima.
-Mejsone!- pogledam na dno stepenica odakle je dopreo glas i ugledam Adel.
-Pripazi na ponašanje i rečnik. Hajde, siđite. - rekla je odsečno.

Mejson ponovo prevrne očima i strči niz stepenice, a ja krenem prema Adel. Zajedno se uputimo ka trpezariji.
-To je zvučalo divno,nisam znala da si tako talentovana. Razgovaraću sa Stivenom o tome da ubacimo jedan klavir u tvoju sobu, pa da možeš da sviraš kada god poželiš. -priča, a u međuvremenu smo ušli i sada su svi pogledi na nama.
Nasmešim se Adel i klimnem glavom.

-O čemu vi to pričate,dame?- pita Sitiven. Adelinim licem sevne osmeh i ona počinje da mu priča kako sam odlična na klaviru. Pokazuje mi na mesto sa desne strane stola, pored mlađih blizanaca, od kojih je jedan Mejson. Stariji blizanci sede preko puta nas, a Stiven i Adel na začeljima. Svi osim Stivena i Adel ćute i deluju nezainteresovano.

-To je divno, već sutra ću poručiti nov. - kaže Stiven i upućuje mi osmeh. Klimam glavom.
-Pa,Arja, upoznala si momke? Bolje bi vam bilo da ste se lepo ponašali.- kaže Stiven i strogo gleda sinove.
Sva četiri pogleda padaju na mene.
Klimam glavom i usiljeno se nasmešim.

Ženica kojoj sam zaboravila ime, donosi hranu i sipa nam svima u tanjire. Trpeza je raskošna, a hrana samo stiže i stiže! Kada pomislim da je bilo dana kada sam legla gladna, ili kada nisam imala dovoljno za školsku užinu, jeza me prođe. Večera protiče u tišini.

Nakon što smo završile, Adel i ja odlazimo u moju sobu. Priča mi o novoj školi koju ću pohađati od ponedeljka, o kupovini u koju treba da odemo, pita me za veličinu odeće koju nosim da bi mogla da mi poruči uniformu, i zajedno biramo predmete koje želim da pohađam. Uzimam engleski, strane jezike, književnost, istoriju, muzičko. Ono što volim. Takođe mi i priča o svojim sinovima.

-Mlađi blizanci su potčinjeni starijima. Mada su svi oni zapravo potčinjeni Ethanu. On i Eden su stariji. Oni imaju 18. Mihael i Mejson su tvoje godište. Videćeš,što više vremena budeš provodila sa njima,sve će ti manje ličeti. Na primer, Mejson je malo viši od Mihaela, ali ako se zagledaš možeš to da uočiš. Takođe, Mihael kosu uvek namešta na stranu tako da je lako zaključiti da je to on. Ethan ima svetao beleg na vratu, ali i tetovažu na levom zglobu. Eden ima značajno svetlije oči od svih ostalih.

Pamtim ovo i klimam glavom. Meni se poprilično čine kao kopije jedni drugih, ali to ne komentarišem na glas.

-Nadam se da momci nisu bili neprijatni prema tebi. Stiven ih je jedva nagovorio da dođu i predstave ti se. - ima neke tuge u njenom pogledu. Ili je to razočarenje?
-Ne,sve je bilo u redu. Upoznali smo se. Adel, ja stvarno ne očekujem da me odmah prihvate, jer znam koliko je meni teško da prihvatim sve ovo. Ne pritiskajte ih. Stvarno je u redu. - mnogo mi više odgovara da ne pokušavaju da glume mirotvorce u ovoj situaciji. Oni mene iz očiglednih razloga ne podnose a ja ne uživam u njihovom prisustvu. Bolje je da ostane tako za sad.

Klima glavom i mazi me po ruci.
-Oh, setila sam se. Srećan rođendan. - privlači me u zagrljaj. Iznenadi me što se setila, jer sam čak i ja zaboravila na to.
-Hvala ti. - kažem i iskreno joj se osmehnem. Poželi mi laku noć i zatim odlazi ostavljajući me samu sa svojim mislima.

Presvlačim odeću i odlazim da se istuširam u svom ličnom kupatilu. Oblačim duksericu koju koristim za spavanje, a koja mi dodiruje kolena. Stivova je, jednom prilikom mi ju je dao. Od jednom počinjem da razmišljam o njemu. Šta radi? Da li sam bleji na našem zidiću i koju cigaru po redu puši? Da li mu barem Trejsi pravi društvo? Koliko god da je težak, nije loš. Ali to postaje kada mu apsulutno niko ne poklanja pažnju i ostavlja ga da se sam bori sa svojim demonima.

Nisam mislila da će biti moguće, ali osećam se pomalo nostalgično. Ili su to prosto navike kojih ću se teško otarasiti.
Ponovo se bacam na krevet i zavlačim se ispod udobnog jorgana. Sve oko mene miriše na jagode i taj miris me tako opija i umiruje da momentalno tonem u san bez snova.

Budim se nenormalno žedna. Ekran mog telefona mi pokazuje da je tri ujutru. Bosim nogama tapkam po stepenicama i obilazim celu kuću u potrazi za kuhinjom. Nalazim je u blizini trpezarije. Palim svetlo i pronalazim frižider. Iz njega izvlačim flašicu vode i krećem nazad u sobu. Svuda je mrkli mrak, a ja bukvalno imam utisak da se saplićem o svoju kosu. Volim da je pustim kada spavam.

Prolazim pored vrata koja su blago odškrinuta, i iza njih dopire zvuk. Približavam se i radoznalost me natera da virnem unutra. Neka vrsta teretane, puna spravica za vežbanje.

Jedan od starijih blizanaca grubo udara džak i šutira ga nogama. Nosi samo donji deo trenerke, koji mu nesigurno visi sa kukova. Primećujem tetovažu na zglobu o kojoj je Adele pričala, pa zaključujem da je ovo Ethan. Ispušta nekakav zvuk, od kog se trzam i voda mi ispada iz ruke. Brzo se saginjem da je dohvatim, ali glavom udaram u vrata koja se širom otvaraju. Udaranje je prestalo. Par zelenih očiju me ljutito gleda. I evo me opet, u blamantnoj situaciji u koju sam se sama uvalila.

-Šta je bilo voajerko mala, sviđa ti se ono što vidiš? - pita me otrovno.
Odmahnem glavom. Vreme je za uzvraćanje istom merom.
-Stenješ kao da nisi normalan. Probudio si me. I definitivno mi se ništa ne sviđa. - ova mala igra reči je u mojim mislima zvučala dobro. Sada bih volela da je povučem.
Prilazi mi.
-Ma nemoj? Pomislila si da je neka akcija i odmah si dotrčala. Mislim da to nije zdravo. - kaže mi, a onda me hvata za ruku i uvlači me unutra. Zatvara vrata i unosi mi se u facu.
-Koji je tvoj problem? Pusti me.- svoju ruku silovito izvlačim iz njegove.

-Slušaj ti mala, ne znam šta izvodiš niti šta hoćeš, ali očigledno je da moje roditelje već vrtiš oko malog prsta. Nemoj da pokušavaš da se dodvoriš i glumiš nevinašce preda mnom i mojom braćom, jer, pogodi šta, već smo te provalili!-kaže mi i preteći mi mlati prstom ispred lica.Njegova visoka pojava nadvija se nad mojom sitnom prilikom. Sitna sam, ali borbena. Pogotovo prema gadovima poput ovog.

Na ovo se nasmejem. Blagi šok zatitra na njegovom licu.
-Nemaš ti pojma. Veruj mi. Čak me ni ne poznaješ a već pričaš kako si me provalio ili nešto. Tvoji roditelji su mene doveli ovde, a ja sam za to saznala sat vremena pre nego što se desilo! Zato ne budi glup i ne pomišljaj da znaš nešto o čemu nemaš pojma, nego se raspitaj kako usvajanje funkcioniše!- rukama ga guram u čvrste grudi, odvajajući ga par centimetara od sebe. Sitan kez mu titra u uglovima usana.

-Veća si folirantkinja nego što sam mislio. Ali ne brini, na vreme ću ti pokazati gde ti je mesto!- kaže mi a onda se okreće i vraća ka džaku.

-Možeš da pokušaš. Ali da znaš, ti si mala beba za ono kroz šta sam ja prošla. Daj sve od sebe.

Zausti da nešto kaže ali ja sam već na na pola puta do svoje sobe.
Razmišljam o njegovim otrovnim rečima koje bez imalo stida sasipa u lice osobi koju ni ne poznaje. Da li sam prerano pomislila da sam stigla u raj? Satima se vrtim po krevetu i u nekom trenutku uspevam da zaspim pitajući se kako su dva anđela izrodila onakve demone.