𝐁𝐄𝐀𝐓𝐒

VII

Bes mi kola celim telom dok bosim nogama tapkam ka poslednjoj sobi u hodniku. Kosa mi je puštena i rasčupana, duks za spavanje mi jedva pokriva pola butina, ali me to ne sprečava da ispunim svoj naum. Grabim bravu i upadam u brlog zlog vešca.

Vidim ga kako leži na krevetu i drži džojstik u ruci. Ne podiže pogled kada uđem.
-Edene, jebeno idi da spavaš, rekao sam ti već da... - prekidam ga.
-Nije Eden, Azrel je. - kažem otrovno, aludirajući na mačka iz crtanog serijala koji sam gledala kao mala.
Zbunjeno me pogleda i stopira fifu.

-Azrel?- pita znatiželjno, što me iznenađuje. Očekivala sam da će da dođe do mene, opsuje mi prvo što mu padne na pamet i gurne me napolje da padnem na dupe. Mada to ostaje kao opcija za veoma blisku budućnost.

-Ti si Gargamel ako već hoćeš da znaš! Ja, ja... Mrzim kako se ponašaš prema meni, molim te mi reci zašto si takav gad! - Mlatim rukama i penim koliko sam besna. On lagano ustaje sa kreveta i prilazi mi.

-Čemu oni komentari? Svih četvorica imate pravo da vam se ne dopadam i sve to, ali ti me uporno psihički maltretiraš! Šta hoćeš, da odem iz ove kuće, škole iz tvog lepog razmaženog života? Kao da ja ne bih, da mogu! - hvata mi ruke kojima sam neprestano mlatila i čvrsto ih steže.

-Hoću da ućutiš jer ćeš probuditi sve u kući i hoću da izađeš iz moje sobe. Ako te toliko vređa ono što sam napisao možda bi trebalo da se zapitaš da li je možda istina pa te boli!- kaže mi. Cima mi ruke i pomera me napred-nazad, time hoće da pokaže da je on dominantan i glavni. Ali ne zna da Azrel ima otrovne kandže.

-Namerno me izazivaš i uhodiš me na društvenim mrežama! Pusti me!- skičim.
Izvlačim levu ruku i grebem ga po levoj podlaktici. Tri crvene linije protežu se sve do njegove tetovaže na zglobu.
Pušta mi ruku i sikće, gledajući podlakticu.
-Upadaš mi ovde u sred noći i započinješ svađu sa kojom ne možeš da se nosiš! Bukvalno bih sada mogao da te uhvatim i da te izbacim kroz prozor, i ti tu ništa ne bi mogla da uradiš! Izlazi iz moje sobe!- viče.
-Neću dok ne rasčistimo ono zbog čega sam došla!- gurnem ga. I nastavljam da ga guram sve do ledjima ne udari u zid.

-Gubim živce! Šta hoćeš, klovnu mali? Danas si aludirala na to da se ložim na tebe, da ću da drkam na tebe, a onda mi upadneš u sobu u tri ujutru i grebeš me i udaraš? Šta nije u redu sa tobom? - protrese mi ramena.
-Samo želim da me ostaviš na miru i ne obraćaš mi se ako već ne planiraš da ikad pokušaš da budeš ok sa mnom! - vrisnem na njega.

-E pa, večeras se moje ponašanje menja, i veruj mi, ovo je ništa za ono što ti tek sledi. - zatim me je uzeo i prebacio preko ramena. Počinjem da se otimam ali on laganim korakom izlazi u hodnik, kao da je od kamena.
-Pusti me, Gargamele !- šapućem da ne bih probudila ostale.

Zatim radim jedino što mi je preostalo. Ugrizem ga za leđa. On opsuje, i zatim počinjemo da padamo. Na svu sreću, dočekuje me oblak koji miriše na jagodu i odmah znam da smo na mom krevetu. Ethan leži preko mene.

Pogled mi se sretne sa njegovim, i ne da je besan...
-Pomeri se sa mene, jebote!- pokušam da pomerim njegovo telo sa sebe, ali bezuspešno.
-Zašto si me ujela jebeno?- ustaje sa mog kreveta i prilazi ogledalu na mom ormaru, a zatim povrće majcu i u istom trenutku i on i ja ugledamo otiske zuba na sredini njegovih leđa.
-Zaslužio si. - prekrstim ruke i noge i slegnem ramenima.

Pogleda me ozbiljno.
-Znaš šta? Nikad nisam udario žensko, ali ako čujem još samo jednu reč od tebe, uf, mislim da bih mogao da te udavim, zato ćuti, dok ne odem!- sikće.
-Loše po mene ako progovorim. Ups. - slegnem ramenima.

Šake prislanja na lice a zatim prolazi kroz kosu. Stvarno je na ivici živaca.

-Znaš šta, jebi se sa onim tvojim pijanistom, ali mene ostavi na miru. I da više nikad nisi ušla u moju sobu inače ću stvarno početi drugačije da se ponašam. - izlazi i zatvara vrata.