𝐁𝐄𝐀𝐓𝐒

VIII

Adel me je pokupila iz škole pošto sam završila ranije od ovih četvorice. Zbunjeno je posmatrala moje bose i zelene noge, a ja sam joj rekla da je devojka u menzi slučajno prosula piće po mojim stopalima. Ne želim da pomisli da me maltretiraju u školi ili slično. Kada smo stigli kući, rekla mi je da je dobila hitan poziv iz firme, i da ona i Stiven tek večeras dolaze kući.

Bilo je tek jedan popodne, a ja sam se užasno smarala. Uradila sam domaći, slušala muziku, a onda sam uzela da raspakujem garderobu koju smo Adel i ja pre neki dan kupile. Stvari su bile užasno skupe i lepe, ali mi sve to ipak nikako nije išlo uz mene. Sve sam uredno složila u ormar i fioke, sem uskih belih pantalona sa izvezenim crnim ružama sa strane, i crne majce sa belom ružom na sredini. To sam obukla i obula crno bele vansice.

Pustila sam i očešljala kosu, a zatim napravila par slika u ogledalu. Sviđao mi se moj odraz. Možda ću čak neku i izbaciti na instagram.
Telefon se oglasio i na ekranu se otvorila poruka od Bilija.
*Je l' si možda raspoložena za šetnju?*
*Gde? Kada?* otkucala sam.
*Blizu tvoje kuće sam*
*Silazim* otkucala sam i krenula niz stepenice.

Na polovini sam srela Edena, bar mislim,koji me je začuđeno pogledao.
Ignorisala sam ga i brzo izašla napolje. Bili me je čekao iza kapije. Raširio je oči kada me je ugledao.
-Vau, ti... Čoveče kakva kosa. - rekao je i prišao mi zadivljeno. Tada mi je prošlo kroz glavu da sam zaboravila da je vežem. Brzo sam posegla za gumicu, ali on je isprepletao naše prste i zaustavio me.
-Stani, ne... Ti... Prelepa si. - rekao je gledajući me duboko u oči.
Pocrvenela sam i sklonila pogled.
-Hvala ti. Pa, idemo? - pitala sam slatko i pogledala u naše spojene prste. Pustio me je, ali mi je zatim jednu ruku prebacio preko ramena i krenuli smo ka plaži.
*
Stajali smo pored njegovih kola, nakon što smo šetali i pričali dobra dva sata. Parkirao je malo dalje od kuće, ali ponudio mi je da me odveze. Stvarno sam želela da još malo protegnem noge, pa sam odbila.

-Slušaj, Arja. Stvarno si dobra devojka i stvarno mi se sviđaš. Da, znamo se tek par dana, ali stvarno bih voleo da probam sa tobom - zatakao mi je pramen iza uha. Srce je počelo brže da mi lupa, i kada sam htela da mu odgovorim, glasan zvuk motora se prolomio pored nas. Stao je nekoliko metara dalje. Zbog tetovaže koju sam ugledala na zglobu,bila sam prilično sigurna da je ovo Gargamel. Ethan je skinuo kacigu i moja nagađanja su se obistinila.

-Penji se. Odmah. - viknuo je. Pogledala sam ga i prevrnula očima. A zatim se okrenula prema zabavljenom Biliju. Njemu je ovo bilo smešno.
-Vou, pazi, ovaj motor sigurno ima mnogo konja. Biće to brza vožnja. - rekao je i ujeo se za usnicu da se ne nasmeje.

-Hm. Ima jednog konja. I on je na njemu. - rekla sam zlo, ali dovoljno glasno da i Gargamel čuje, a onda sam Biliju šakama obuhvatila lice i usne nežno prislonila uz njegove.
Začulo se dodavanje gasa, pa sam prekinula ovaj kratak poljubac. Bili se smeškao, i na brzaka me poljubio još jednom, a onda sam ja potrčala ka motoru i namrgođeno se popela. Nisam stigla ni da mahnem Biliju od brzine kojom smo se pokrenuli. Držala sam se za šipku iza sebe, i očekivala da ću da padnem svake sekunde.

Ethan je usporio.
-Uhvati se za mene. Odmah. Ako padneš ja ću biti kriv i neću znati šta da kažem Adel. - viknuo je. Prevrnula sam očima i uhvatila ga oko struka, ali ne zato što mi je on tako rekao, nego zato što sam stvarno imala osećaj da ću pasti. Ubrzao je, toliko da je sve oko mene bilo mutno. Osećala sam njegove otkucaje srca pod prstima, i bila sam prilično sigurna da i on oseća moje na svojim leđima.

Parkirao je u garažu, a ja sam skočila što sam brže mogla. Ohvatio mi je nadlakticu i zaustavio me u mestu. Onesvestila bih se da to nije uradio, ali to sam zadržala za sebe.
-Prestani već jednom da me hvataš tako!- viknem i otmem ruku.
-Šta si opet radila sa onim kretenom? I Šta bi bilo da nisam naišao, mogao je da ti uradi bilo šta! -
-Šta te briga? Mogu da radim šta hoću! Ne poznaješ ga. On nije neko ko bi iskoristio devojku samo jer mu se može!
-A ma nemoj? A ko to ovde iskorišćava devojke?
-Samo me ostavi na miru već jednom. - potrčim ka kući, dok mi srce zbog adrenalina nenormalno udara. Ili ja tešim sebe da je zbog adrenalina.
-Znam da si ga namerno poljubila ispred mene!- čujem iza sebe. Pokažem mu srednji prst i otrčim u sobu. Nemam pojma šta je umislio.
*
Nedelje su, za čudo, brzo prolazile. U školi sam blejala sa Alexom i Bilijem ali i sa Markom, Nikolasom i Angelom, sa kojom se jako lepo slažem. Čak se i Mihael opustio u mom društvu i sve više vremena provodio sa nama. Bili nije pominjao poljubac od pre nekog vremena, a ja nisam htela da započinjem tu temu. Nije više pokušavao da me poljubi, i ja sam ustanovila da je to dobro. Ipak nam treba vremena. Gargamela sam maksimalno moguće izbegavala. Dane sam provodila sa Adel koja mi sve više prirasta srcu.

Subota je popodne. Silazim u dnevnu sobu jer mi je jako dosadno, a ne bih ponovo da smaram Bilija. Tamo zatičem Stivena sa šahovskom tablom ispred sebe. Deluje zamišljeno. Sednem u fotelju preko puta njega.
-Treba ti društvo? - pitam ga.
-Momci su me ispalili, a Adel nije raspoložena. - kaže i slegne ramenima.
Uzimam belog pešaka i odlazim jedno polje napred.
Pogleda me, a zatim mi se nasmeši pa i on povuče potez.

-Arja, znam da možda ovde osećaš tenziju i pritisak zbog momaka. Napeto je i ja to vidim. Adel kaže da vam treba vremena,ali... Uglavnom, želim da mi kažeš ukoliko se nešto desi. Ne znam, ako te budu vređali ili pokušaju nešto...- zaustavljam ga tako što stavim ruku na njegovu.

-Stvarno je sve u redu. Zamolila sam i Adel da ne brinete. Ne znam ih dovoljno dugo, ali sigurna sam da nikada ne bi pokušali da me fizički povrede. Mislim da počinjemo da se kapiramo.- kažem. Klimne glavom i ostatak partije završimo uz neobavezno ćaskanje o školi.
*
-Treba ti pomoć sa tim? - upitam Mejsona naslonjena na dovratak njegove sobe. Vrata su bila otvorena a ja sam ga zatekla kako pokušava da veže kravatu. Prošao je rukom kroz kosu, besno me gledajući. A zatim je, na moje iznenađenje, klimnuo glavom.
-Majka spava, a ja nikada nisam imao pojma da vežem ovo sranje! - rekao je. Prišla sam mu i počela da nameštam njegovu kravatu, što sam često radila dečacima u školskom horu.
-Imaš neki dejt? - pitam ga. Vidim da se premišlja da li da mi odgovori.
-Da, tako nešto. Kako znaš? - pita.
-Pa, samo sam nagađala. - kažem iskreno.
-Možda je ovo malo preozbiljno za prvi sastanak? Ne znam kako da se ponašam, nikad mi se neko nije ovako sviđao. - iznenađuje me što ovako otvoreno priča sa mnom, pogotovo o svojim emocijama.
-Pa, možda malo. Ali biće u redu ako je u pitanju neki ručak. Mada bih ja lično predložila bioskop ili šetnju, znaš, nešto opuštenije. - na trenutak razmišlja o mojim rečima.
-Misliš? - pita, ozbiljno me gledajući.
-Tvoja je odluka. - kažem i okrećem se da krenem.
-Hej. Nemoj da umisliš da smo sad prijatelji ili tako nešto. - kaže mi kada stignem do vrata.
-Primljeno k' znanju. - kažem u šali.
-Ali hvala. - prošapuće par sekundi kasnije. Pa, predpostavljam da nisu svi baš toliko loši. Adel je rekla da su svi potčinjeni Ethanu. Sada vidim na šta je mislila.