#5

102 10 4
                                    

"Dzoan reci mu daaa." nagovarala sam je da pristane.

"Nik ja stvarno nemam vremena" brbljala je gluposti. Tresla se sva i bila je nasmejana. 

" Nik ja stvarno. Uhh" izdahnula je  i bacila se na krevet.

"Nik" trgla se."Nik jesi li tuu. Nik odgovori" pocele su joj suze.

"Sta je bilo Doana ? Sta se desilo?"

"Niku  se nesto desilo. O Boze" pocela je da place.

" Znas li gde je bio?"

"Ovaj... ja mislim kod "Zvecke" " nastavila je da place.

"Sta si cula?"

" Cula se pucnjava i skripa guma" povukla sam je i gurnula joj jaknu u ruke. Brzo smo izletele iz kuce i krenule.

"Drzi telefon" gurnula mi  je.

"Halo.Halo Nikkk" drala sam se.. Sta se god djavola dogodilo. Trcale smo ulicama sto smo brze mogle.

"Devojke upadajte" odjednom se crni Rang Rover zaustavio pored nas. Zbunjeno smo se pogledale .

"Melin opusti se. To sam ja tvoj Filip" dovoljno sam bila besna  sad mi se on tu pojavljuje.

"Neulazim u auto sa nepoznatom osobom" povukla sam Dzoanu i nastavile da trcimo

"Znaci sad sam nepoznata osoba za tebe?" polako je isao u autu pored nas.

"Aham" 

"Dobro Melinda.Kajaces se" Zatamljeno staklo se podiglo i projurio je pored nas. Samo sam nastavila da trcim.

"Melin sta ako mu se desilo nesto"

"Ne znam. Sta je on uopste radio tamo. Zar nije bio na kosarci ?"  na sebi smo imale samo pidjame i zimske jakne. Polako smo se priblizavali ulici gde je taj kafic. Cule su se sirene. Policija i hitna pomoc je vec stigla. Usle smo u ulicu i puno ljudi se skupilo isopred kafica . Dzoana je potrcala ispred mene i pocela da se gura. Policija je drzala ljudi nikom nije davala da prodje. Policajac je uhvatio uplakanu Dzoanu i nije joj dao da prodje.

"Pustite me. Hocu da vidim ko je to" plakala je" Nikk" vristala je. Pomerila sam se i videla dva tela kako leze na ulici prekrivena carsavima. Samo da nije Nik. Samo da niije.

"Dvoje je poginulo i jedan decko je ranjen. Desila se tuca u kaficu i vise nista ne znam". Cula sam zene kako pricaju iza mene. Nik nikad nije bio za tuce. Bio je luckast decko uvek za zezanje ali se nikad nije tukao.

"Pustite me da prodjem" Dzoana je i dalje vikala.Zagrlila sam je. 

"Ne moze . On je dobro , mora da je dobro" iza nas  su bila slupana kola i kola hitne pomoci.

"Cekaj Dzoan .Mozda je on samo ranjen" Ona me je pogledala onako uplakana. Videla sam joj nadu u onim plavo zelenim ocima. Trcale smo ka kolima hitne pomoci.

"Nikk" viknula je i decko se okrenuo. UH. Ziv je. Hvala ti Boze. Ziv je. Krenule su mi suze. Dzoan je potrcala njemu u zagrljaj. 

"Nik. O Boze" Poljubila ga je. 

"Ziv sam . Sve je uredu"

"Mislila sam.. da... da  si ono tamo ti" jecala je.

"Mene su slucajno upucali, ja sam se  vracao sa treninga" Opet su se polljubili i zagrlili.

"Nik. Hvala Bogu dobro si"Prisao mi je i zagrlio. 

"Hvala vam sto ste odma dosle."

"Nista, uvek i sve za prijatelje." njegova ruka je bila uvijena. Pogodjen je u rame ali nista ozbiljno. Crvena mrlja se sve vise i vise sirila po zavoju.

Chance For DanceWhere stories live. Discover now