Chance For Dance

#4

Dani su prolazili mirno bez ikakvih desavanja.Filipa sam se klonila ali uzalud. Vec dva dana me je cekao ispred fakulteta.Stalno mi je slao poruke i molio me da razgovaramo ,ali ja nisam zelela. Ne zelim vise sebe da opterecujem. Sad sam slobodna i zivot ide dalje.  Koliko god ga ja volela sve je to uzalud  nikad vise nece biti isto.

"Melinnn" cula sam da me neko zove.Okrenula sam se,a Mark je trcao ka meni.

"Ludice, gde si ti ?" cvrsto me je zagrlio i podigao.

"Mark, to bi ja tebe trebala da   pitam.Danima mi se nejavljas na telefon" Spustio me je i zagrlio.

"Izvini bio sam u guzvi.Bila mi je Livia ovih par dana pa sam je vodio kroz London. Juce je otputovala i sad sam ti opet na raspolaganju."

"I sta kaze ?  Kako joj je tamo ?Nisi fer ,znas da je obozavam.Sto nisi javio pa da se vidim sa  njom. Kad opet dolazi?"

"Dobila je slobodno par dana ,pa smo iskoristili.Trebalo bi sledeci  mesec da dodje ovde sa firmom pa umesto da ide u hotel moze kod tebe. Ti imas jos soba tako?"

"Naravno. To ce biti ekstra. Mozemo nas dve i u moju sobu  da se fino ispricamo. Kako vasa veza ovako funkcionise?"

"Odlicno, nego sta bi sa plesom ? Jesi li se cula sa trenerom ?"

"Nisam, ne znam nista. Videcemo veceras. Uskoro je takmicenje Mark i imamo samo dva meseca a mi se zezamo."

"Pocecemo od sledece nedelje da konstantno vezbamo. Obecavam ti." Nastavili smo da se setamo. Svratili smo do mene i jos malo pricali.Predvece je otisao i ja sam ostala u svojoj sobi da radim neke referate. Trener nas je zvao i rekao da nece biti treninga danas jer ne moze da stigne. Predivan miris se sirio   kucom,mama opet nesto sprema. Sati  su sporo  prolazili. Uradila sam sve sto sam trebala za skolu i  bacila se na krevet.Lezim i razmisljam. Kako  moze za nekoliko dana da ti se zivot okrene za  sto stepeni. Juce sam patila za Filipom a sad ne zelim ni da cujem za njega..Iznenadila sam sebe da uopste nemislim na njega.Cula sam da je neko dosao i da se u prizemlju  smeju ali me je zaista mrzelo da silazim i da vidim ko je dosao.Verovatno je  dosao Mik.On je nas prorodicni prijatelj ,znam ga od malena ali ponekad prica iste price  i to me smori.Ustala sam i ukljucila muziku.Divan glas Toma Odellia  me je umirivao i pocela sam da sredjujem sobu.Moj  radni sto bio je prekriven papirima.Cula sam kucanje na vratima.

"Napred" nisam se okrenula ,nastavila sam da skupljam papire.

"Zdravo" strecnula sam se. Stajao je naslonjen na vrata i smeskao se.

"Hejj Teo" nasmejala sam se"Odkud ti ? Ovaj niko mi nije rekao da ces doci ." Sklonila sam pramen iza uha. Sva sam bila cupava i nikakva.

"Dosao sam sa majkom ,pa reko da ti se javim" prosao je rukom kroz razbarusenu  plavu kosu.

"Udji,udji sedi ovde" pokazala sam rukom na malu fotelju pored terase.

"Izvini meni je ovde nered. Puno sam ucila ovih dana tako da nisam bas imala vremena da sve sredjujem"  nastavila sam da sredjujem sto i da ubacujem sve  papire u fioku. Zasto sam odjednom ovoliko nervozna.  Naglo sam se okrenula prema njemu i ugrizla donju usnu. On je opusteno sedeo u fotelji i sa blagim osmehom na licu posmatrao moje pokrete.

"Pa Teo, sta ima kod tebe?"  nastavila sam nervozno da se  setam po sobi i da rasklanjam stvari.Cutao je.

"Uf,meni je mnogo vruce. Otvoricu terasu"Prisla sam njemu i uhvatila se za kvaku.

"Cekaj." stao je iza mene. Njegova ruka je bila na mojoj.

"Nervozna si ,sedi i opusti se" okrenuo me je i spustio da sednem u fotelju gde je on malopre sedeo. Zbunjeno sam ga gledala. Ne znam sta mi je . Sva sam topla i potreban mi je vazduh.