Od mržnje do ljubavi

4 DIO🖤

Škola se završila za danas. Ulazim u kucu gdje zateknem mali papiric na stolu.
"Otisla sam sa Lukasom u park, imas u rerni piletinu."
Pa dobro, jedem i odem u sobu da odspavam, dosta toga se danas izdogadjalo. Zevnem koji put i zaspem.
22:00h
Posle obavljenih obaveza pored kupanja Lukasa, spremim odjecu kao i obično i uzmem da čačkam telefon. Stiže mi poruka, nepoznat broj, otvaram je i piše.
"Tvoj poklon te čeka ispred vrata. Rekao sam ti da riječi nemaju značenje. Liam."
Otrčim do vrata i ugledam isprebijanog Tea koji je sav krvav. Leži ispred ne može da se pomjeri, suze mi nekontrolisano teku.
"O moj Teo šta su ti to uradili." Pogleda me i suza mu se spusti niz obraz. Polako ga podignem i odnesem u svoju sobu kako ga ne bi vidjeli majka ili nedaj bože Lukas. Stavim ga na krevet i potrčim po gaze i ostala sredstva. Krivim sebe za ovo, kao da mi se osvećuje preko Tea. Bože šta sam to uradila. Kada nadjem sve sto mi treba počnem da mu ispiram rane alkoholom i zamotavam ih u zavoj. Arkada mu je pukla i krv mu teče niz lice. Očistim  je i zalijepim gazu na njegovo lice. Toliko mi je jebeno žao.
"Teo žao mi je zbog ovoga, za sve sam ja kriva."
Jedva otvori oči i uspije da mi odgovori.
"Nisam mogao da se odbranim, udarali su me krvnicki. Boli me tijelo Lajla. Nisi ti kriva, ti si samo dobar prijatelj."
Ne mogu da gledam kako se muči.
"A da te odvedem u bolnicu, Teo pogledaj me."
Rukom mu okrenem lice ka meni.
"Ne molim te, ne želim da moji saznaju za ovo, samo im javi da ću biti kod tebe."
Šta da radim ni sama ne znam, mora kod doktora, 100 posto mu je nešto polomljeno.
05:30h
Teo spava, nekako smo prebrodili ovu noc. Bože Lajla zasto izazivaš djavola, ali kako čovek može biti toliko zao. Ne shvatam kako moze jbt?! Legnem pored Tea da zaspim malo jer uskoro moram u školu. Teo ne zeli da zbog njega ne idem u školu, a trebala sam da ostanem. Teo jednako tvrdoglavost.
6:55h
Alarm zapišti i ja ga brzo isključim da ne probudim Tea. Ustajem pažljivo iz kreveta i pokrivam ga možda mu je hladno. Oblačim teksas pantalone, žutu majicu i preko žuti duks. Freja me čeka kao i stalno samo ovaj put sa tužnom facom, kako i neće biti takva kad nam je drug isprebijan. Sinoć smo se čule kada je Teo spavao.
"Kako je?"
Pita sa dozom straha od odgovora, a šta da joj kazem...
"Nije dobro, mislim da mu je ruka polomljena a o ostalom da ne pričam."
Oči joj zasuze i zagrlimo se snažno . Brzo dodjemo u školu, nema Liama i njegove ekipe jer ne znam kako bih se obuzdala da ga ne prebijem. Sjedamo za klupu i čujem kako pricaju da je Teo peder i prave face u fazonu fuj.
"Sta je debili čemu se gadite, bolesni mozgovi nemoj da je još neko rekao bilo šta za njega!"
Pogledaju me i odjednom svi ućute jer sam se nenormalno drala, osjecam se kao neki siledzija ali takva je situacija.  Nastavnica ulazi i počinje da predaje lekciju, misli mi ne daju da slušam šta nastavnica priča već mi se u glavi stvaraju scene kako su tukli Tea, ološi. Pitam nastavnicu da me pusti do wc-a što ona odobri. Moram da se umijem, nije mi dobro. Izadjem i umijem se, dok izlazim iz wc-a ugledam Liama. Iskuliraj Lajla ne daj da te isprovocira možeš ti to. Prolazim pored njega i čujem njegov odvratni glas.
"Nadam se da ti se svidio poklon, donecu banane kad budem dolazio pederu u posjetu."
Počne da se smije i odjednom mi dodje da ga ubijem. Pridjem mu i ošamarim ga iz sve snage. Pogleda me i pribije uz zid.
"Ovo ti je zadnji put da si tako nešto uradila!"
Oci su mu pune bijesa i samo čekam da me udari.
"Oćeš da me udaris kao i Tea. Znaš,ti si jedna obicna pička i mrzim te."
Sad vec govorim kroz plac i on polako otpušta stisak ruke.
"Ne necu da te prebijem, samo želim da znaš dokle možeš da ideš .Ne prelazi granicu."
Koliko ga mrzim!
"Sta će biti ako predjem granicu? Nekoga ćeš ubiti?"
Nasmije se i pogleda me direktno u oci.
"Ne želiš da znaš."
Progovori i krene da hoda niz hodnik. Odjednom se okrene.
"I da, dupe ti super izgleda u tim pantalonama."
Namigne i ode, kakav debil, jebeni idiot. Bukvalno vrištim u sebi, dodje mi da ga objesim za ovaj luster. Obrišem suze i vratim se u ucionicu. Freja me već čudno gleda, poznaje me toliko dugo da zna da nešto nije u redu. Sve joj ispricam jer kome ako ne njoj...
"Trebala si jače da ga udariš, kreten."
Pošaljem poruku Teu(Kako si?) ako uopste može da se podigne da je vidi. Posle nekih 5 minuta mi odgovara "Nikad bolje😅"
Uvijek je bio pozitivan i nikada nije htio da nas nervira baš zato ga ovoliko volim.

Misljenje? 🖤🥺