Od mržnje do ljubavi

15 DIO🖤

Moj POV
Trčeći sam izašla iz kluba, mahala sam taksiju i on je ah stao. Ušla sam u taksi, taksisti sam objasnila put do moje kuće. Dok gledam kroz prozor kiša počinje da lupa u prozore a mojesrce da lupa od bola. Koja sam ja glupača po stoti put kažem sebi,izgubila sam Tea osjećam to. Nakon nekoliko minuta vožnje stigla sam kući i odmah krenula u sobu, sudarila sam se sa nekim, podignem glavu i ugledam majkinog momka. Odmjeri me sa nekim perverznim odvratnim pogledom što me natjera da se naježim od straha. Ruku mi stavi na obraz i krene da mi se približava. Brzo se otrgnem i povjegnem u sobu, vrtaa sam odmah zaključala. Sjela sam na pod i počela da plačem nenormalno, sa milion pitanja o životu o svemu što mi se dogadja. Toliko patim, zar niko ne primjećuje, niko ne pita kako mi je, zar sam toliko loša osoba.Ustanem sa poda obučem pidzamu, skinem šminku i odmah legnem u krevet. Gledajući u plafon i dalje ne mogu da zaboravim šta mi se desilo malo prije, moram ovo majci dakažem. Ovaj pout će biti ili on ili ja, ja ne želim da živim sa čovjekom koji može svake sekunde da me siluje. Osjećam se tako bespomoćno,kao da su svi protiv mene... I tako zaspem sa milion sranja u glavi.
Liam POV:
Klub je pun kao i svako veče, ne znam zašto osjećam neku krivicu zbog Lajle. Mada sad je nebitno, ugledam zgodnu plavušu i krenem ka njoj. Stanem iza nje i stavim joj ruke na kukove, pogleda me i sa smješkom nastavlja dak mi se nabija na kurac. Iskreno napalila me, uzmem je za ruku i povedem u sobu koju imam u ovom klubu i predviđena je za ovakve svari. Bacim je na krevet i legnem preko nje dok joj grubo dodirujem tijelo.
Moj POV:
Alarm počne da zvoni i ja bezvoljno ustajem iz kreveta sa pitanjem šta će mi se sledeće dogoditi. Kada se obučem i odradim sve što treba približim se vratima i izbrojim do tri. Moram nekako da izbjegnem onog manijaka, brzo otključam i čim izadjem ugledam ga. "Danas ćemo biti sami ti i ja, čekaću te ovdje kad dodješ iz škole" progutam knedlu i brzo istrčim iz kuće sa suzama koje se slivaju kao i obično. Šta da radim danas, nek mi neko pomogne... Uzalud je sve, već sam izgubila sve prijatelje.
Stižem u školu, učionica je polu prazna, ugledam tea koji sjedi u drugoj klupi i drugom redu, ko bi još sjedio i dalje sa mnom. Pridjem mu dok on gleda u telefon. "Teo?" kažem mu dok on ne obraća pažnju na mene "Teo izvini molim te bila sam glupa, nisam htjela da te izgubim" konačno me pogleda, nije to bio onaj prijateljski pogled već pun neke mržnje "trebala si o tome ranije da razmišljaš, mada nisi imala vremena jer si se ljubila sa momkom zbog kojeg sam bio danima u krevetu, toliko o poštovanju prijateljstva" vraati pogled na telefon dok ja odem na svoje mjesto poput duha, zaslužila sam ovo. Upravu je za sve. Ali pored onog manijaka u mojoj kući, Teo mi je najmanji problem...Pozovem majku da joj kažem sve jer ja se tamo ne vraćam. "halo" javi se i ja konačno počnem da pričam "mama moram da ti kažem šta mi se desilo, onaj tvoj me spopada" brzo izgovorim dok čujem njen ironični smijeh "ne lupetaj, ja sam u Njemačku ne znam kada se vraćam a ti slušaj očuha." Kaže i spusti slušalicu, nisam očekivala ništa drugo. Ja danas ne idem kući, kroz glavu mi prodje tatin tajni stan za koji znamo samo ja i on. To sam završila znači tamo ću ali kako ću da uzmem stvari, moram nekoga da povedem sa sobom, nekog muškarca koji je jak. Da ga ne prebije onaj ludak,ali jedini koji mi pada na pamet jeste Liam a od njega ne želim ništa posle svega što je uradio. Koga da zovem jbt, i onako svi misle da sam Liamova djevojka niko neće smjeti od straha da podje sa mnom. Moram da pitam Liama ne postoji drugi način, ali ovo je zadnji put obećavam. Škola se završila, dvorište je skoro pa prazno, ugledam Liama sa društvom i pridjem mu, uhvatim ga za lakat i povučem ga malo. Pogleda me i ništa mu nije jasno "trebaš mi na minut" ovi iz njegove grupe počnu da dobacuju "oo šmekeruuu" i ostale seljačke fore. Stanemo iza škole jer tu nema nikoga nikad. "Reci" izgovori hladno na šta se namršti, ćuti sad Lajla. "Treba mi pomoć" podigne jednu obrvu "A šta bi ono sinoć" dodje mi da udarim glavom od zid "Ovo je zadnji put, trebaš da mi pomogneš" zašto uvijek ima ovaj hladan pogled "neću ti pomoći" okrene se i počne da hoda, zar me i Liam izdaje, uzdahnem dok se osjećam usamljeno... Sjednem na travu i uzaslonim se uz zid od škole. Pitajući se šta da radim neko me drmne za rame. Otvorim oči i ugledam Liama, začudjeno ga pogledam "a šta ja imam od toga?" ne čudi me što mi je postavio ovakvo pitanje iskreno. "Šta god oćeš" možda je ipak greška što sam ovo rekla ali nemam izbora. Ispričam mu situaciju i on kao da se zaprepasti i ako ništa ne govori vidim mu nešto u očima, brigu ili bijes. Njegove oči će zauvijek ostati misterija.

Mišljenje? ♾️❤️