*few days later*
,,Idem napolje tata." , rekla sam i obula svoje bele starke. ,,Victoria! Mama i ja moramo nesto da ti kazemo.". ,,Mogli ste malopre...",slegla sam ramenima i otisla u dnevnu sobu da cujem sta to zanimljivo moji roditelji imaju da mi kazu.
(...)
,,Victoria,nemoj da places,molim te...",rekla je Jessica u suzama,beznadezno pokusavajuci da me utesi. ,,Nikome ne govori. Jess...sta cu sad? Ne mogu da verujem! Moj zivot je gotov...". Snazno me je zagrlila,dok mi se pod nozdrve podvlacio njen uobicajeni parfem... ,,Victoria,celo drustvo dolazi,moras da im kazes!",znam,upravu je... Mada ja ne zelim da prihvatim istinu i da im je saopstim..! ,,O ne....",bilo je jedino sto sam uspela da kazem. Ova sranja se samo meni desavaju.
Sara: Sto places?!
Uzela sam dubok dah,i pogledala Saru u oci,moju najbolju drugaricu. Kako da joj kazem ovo?
Ivana:Vic,plasis me..reci,sta se desilo?!
Ja:Ivana.. Jel se secas,imale smo 13 godina,a ti si rekla,da ako se ovo desi,da ces se ubiti...Secas se? To se desilo bas malopre. Moj najveci strah se ostvario.
*6 meseci kasnije*
,,Dragi dnevnice,
Danas trebamo da krenemo u Ameriku. Sve je spremno. Tata je rekao da je nasa kuca tamo sagradjena,i da su sve stvari prebacene tamo. Letnji je raspust... Trebao je da mi bude najlepsi u zivotu,ali u Beogradu,sa mojim prijateljima,a ne u New York-u... Mozda vise nikad ne budem videla ni Jess,ni Saru,Ivanu,Eltona,Ceo moj razred. Mozda vise nikad necu videti skota u koga sam zalosno zaljubljena celih 11 meseci. To ce biti moja propast. Ostajala sam jaka i za najteze stvari,ali ovo mi je bila slaba tacka. Snimila sam film,napravila prvi korak ka svojim snovima i karijeri,ali to ne ide bez stare ekipe. Zasto dodjavola moramo da se selimo u Ameriku?! Avion polece za sat vremena. Pokusacu da uzivam u mozda poslednjem satu u Beogradu...
Tvoja Victoria."
*
Avion je poleteo. Vise ne vidim svoj grad,oblaci ga zaklanjaju. Sve osobe koje mi znace su ostale pod tim oblakom,i sada gledaju kako odlazim,gledaju šaru na nebu koju avion koji me odvaja od njih pravi na nebu... Zauvek cu te se secati Beograde.
* 4 YEARS LATER*
,,Ne znam sta da obucem! Stacy,dovlaci svoje lepo dupe ovamo i pomozi mi!".
,,Znas da si nekad previse naporna? Imas 21 godinu a ponasas se kao dete...",odgovorila mi je Stacy,moja drugarica. ,,A kako da ne budem? Trebamo biti spremne za 1 h i 30 minuta,znas da ne volim da kasnim,a pogotovo ne kada je u pitanju crveni tepih *-*".
,,Oces ovu ljubicastu haljinu?",smoreno je rekla.
,,Kako si tako brzo uspela da nadjes sta cu da obucem? Neverovatna si. Btw,ti ces ici u toj haljini?",upitala sam je praveci morbidnu grimasu. ,,Hahahahaha,daj prestani da pravis te facee.",rekla je. ,,Odbijam poslusnost. E sad,ako smo se spremile,ocemo li da krenemo?",rekla sam. ,,Vic,imamo jos sat vremena.". Slegla sam ramenima,i zaputila se ka salonu moje ogromne kuce.
,,Victoria,ova slika je prelepa! Ko su ovi pored tebe?",Stacy je drzala u ruci moju omiljenu sliku iz Beograda,sa najboljim prijateljima. ,,Nije vazno. Zaboravi ih.",tiho sam rekla,osecajuci rupu u srcu. ,,Covece Vic,znam te skoro 4 godine,a znam tako malo o tebi. Znam samo da si najbolja glumica u Hollywood-u,i da si dosla iz Beograda. Ne znam ti cak ni pravo prezime. Da nisi tajni agent?",okrenula sam se ka njoj i napravila onu wtf facu. ,,Veoma duhovito Stacy. Niko ne zna moje pravo prezime,osim..",zausavila sam se. Ne smem da se secam proslosti. ,,Hajde da krenemo.",rekla sam uzurbano.,,Ako ti tako kazes.",rekla je,napustajuci kucu za mnom. Iskljucila sam svetla.
___________________
Izvinjavam se na brojnim premotavanjima u ovom delu :). Nadam se da citate i da je zanimljivo. Ako jos uvek nije,potrudicu se da bude.
Ly
YOU ARE READING
Last name...
FanfictionVictoria ima 17 godina i zivi u Beogradu. Najveci san joj je da postane glumica. Njen zivot je mnogo tezak,iako na prvi pogled izgleda veoma lagodno. Nesrecno je zaljubljena,isprozivana po skoli,sa veoma malo prijatelja. Ranije je uzivala u zivotu...