8. Chapter...

171 6 1
                                    

Brzo sam obukla siroku Ramones majicu i sisla dole. Nesigurno sam sisla na prvi sprat,ali nije bilo nikog nigde. Okretala sam se oko sebe,trazila bilo koga,ali nista. Vrata koja vode u dvoriste bila su sirom otvorena. Iz dvorista se kucom sirio hladan vetar koji mazi moj vrat. Zaputila sam se ka dvoristu. Put je
vodio do fontane. Na fontani je sedeo neki decko,crne kose,meni okrenut ledjima. Prisla sam mu,i stavila ruku na njegovo rame.
Okrenuo se. Ali ga nikada pre nisam videla.
,,Ko si ti?".
,,Moje ime nije bitno. Ali gospodin Ed vam salje pozdrave.",rekao je pruzajuci mi beli koverat i otisao. Ostala sam u cudu.
*flashback*
,,Pusti me..molim te,hocu kuci!",vikala sam ali beznadezno. Niko me nije cuo. Samo je moj glas pokusavao da razbije gorcinu. Tisina me sve vise i vise plasi. Osecam-nema spasa. ,,Sada ti niko ne moze pomoci,vici koliko hoces.",rekao je On. Covek koga mrzim najvise na svetu. Gubim svest,tama se nalazi oko mene,i sve dublje padam u nju. Kraj tunela je sada nedostizan. Umrla sam iznutra. Ostala je samo cvrsta spoljasnjost,i moj pokusaj da pobegnem odavde. Opirem se najjace sto mogu,ali ne mogu da ga savladam. Zelim da me zemlja proguta. Ali ne zelim ovakav kraj...
*end of flashback*
Stojim u mestu,moje telo nema snage da mrdne. Zagledala sam se u neku crnu tacku,i koverta mi ispada iz ruku. Saginjem se,posle par minuta. Grubo cepam koverat,i vadim papir.
,,Draga Victoria,
Saljem ti tople pozdrave. Ako si imalo pametna,doci ces veceras u moj apartman. Kljucevi su ti u koverti,a adresa zapisana na njima. Zelim da porazgovaramo. Znaj da drzim na oku sve tvoje prijatelje,ukljucujuci i Harry-a Stylesa. Ne zelis da im se nesto lose desi zar ne? Onda budi dobra devojka i dodji na zapisanu adresu. Cekacu te.
Tvoj Ed."
Pocela sam da drhtim,i gubila dah. Imam probleme sa plucima,i vrlo lose podnosim ovakve stvari. Otisla sam u kupatilo i otkljucala skrivenu fioku koju vec mnogo godina nosim sa sobom. U njoj su bili iskorisceni zileti,a na njima i dalje tragovi moje krvi. I dve slike. Na jednoj prijatelji,na drugoj Luke.
Zbog njih sam se rezala nekad. Imala sam suicid,i sada molim boga da mi se ne vrati. Pruzila sam ruku ka jednom od zileta,osecajuci jak bol u grudima.
Necija ruka me udara po obrazu. Jessica.
,,Ostavi me da radim sta hocu sa sobom!",drala sam joj se u lice.
,,Necu ti to nikada dozvoliti,cujes? Nikada!",rekla je,jos jacim tonom od mog.
Uzdahnula sam.
,,Ko je bio malopre tu?",nastavila je.
,,Niko.",promrmljala sam.
,,Govori!",dreknula je.
,,Ne znam! Dao mi je neke kreme koje sam narucila i otisao. Jesi li to htela da cujes?",zalupila sam vratima,i sela na trosed. Stezala sam mali jastuk,i pozelela da sanjam. Ujela sam se za jezik,cisto onako da proverim da li je ovo nocna mora ili surova realnost.
***
,,Gde su ostali?...",obratila sam se Jessici dok sam stavljala maskaru,spremajuci se da odem u pakao.
,,Izasli su u neki restoran,ja nisam htela,umorna sam.",smoreno je rekla. ,,A gde ti ides?",pitala je.
Stao mi je mozak.
Misli Victoria,misli...
,,Idem u bioskop sa Stacy.",to je bilo najbolje cega sam mogla da se setim.
Slegla je ramenima i otisla da pregrize nesto. Suze su mi bile u ocima.
Napustila sam kucu,i usla u kola. Pogledala sam u adresu koju mi je dalo ono cudoviste. Odvrnula sam rock,i jako brzo vozila.
Sledece sekunde sam se nasla ispred luksuznog apartmana. Bila sam mnogo uplasena. Zelela sam da pobegnem,ali ovo moram da ucinim. Ko zna sta hoce od mene. Ali ja cu da ga unistim,znam da hocu. Onaj ko dira mene i moje prijatelje uvek zavrsi na otpadu.
,,Udjite gospodjice.",rekao je onaj mamlaz od jutros.
Gledala sam u njega sa gadjenjem i uradila sta je rekao...
__________________
Evo nastavka. Uzivajte :)
Ly

Last name...Where stories live. Discover now