Kasnije ✔️

Kasnije 9

9

Naše savršeno veče je prekinuo Edi koji me je pozvao kako bi mi prebacivao to što se ja zabavljam na poslu onako kako on ne sme i da mi kaže da mu zbog toga nikada više ne smem kukati kada mi je na poslu bio naporan dan. Prvo sam bio iznerviran što ne postoji privatan život u našem malenom društvu, a onda sam shvatio da je Sofija sasvim sigurno danas sa Marinom analizirala zašto se ono uopšte desilo i šta to znači. Pošto nisam došao kući odmah posle posla verovatno je Edi želeo da me nazove da pitam gde sam, da li se nešto desilo i Marina mu je rekla da me ostavi na miru jer je pretpostavljala gde sam. Dakle izdržao je do devet da me ne zove i nije mi rekao ništa osim toga i pitao da li ću doći kući ili mogu da se šetaju goli. Prevrnuo sam očima na njegovo pitanje i nisam svakako stigao odgovoriti jer je Marina preuzela njegov telefon i tražila da priča sa Sofijom kada nas je Edi već svakako prekinuo. Predao sam Sofiji telefon i izašao na terasu jer nisam želeo da im smetam, a još važnije od toga, trebalo mi je vazduha. Morao sam biti sam par minuta kako bih paničio i prebledeo ako je potrebno, šta god, samo da Sofija to ne vidi. Čim sam zatvorio staklena vrata za sobom i naslonio se na ogradu osećao sam pravi napad panike kako dolazi. Stiskao sam prste čvrsto jer su se tresli nenormalno, imao sam poteškoća sa disanjem i osećao sam da mi je čelo prekriveno slojem hladnog znoja. Biću tata... Ja... Ja ću biti tata malom stvorenju koje neću videti još par meseci. Nisam znao ništa o deci, nisam znao šta da očekujem i nisam imao pojma kako ćemo uopšte to izvesti. Sofija i ja nisamo znali ni da se redovno brinemo jedno o drugom, kako ćemo se brinuti o malenom biću koje će u potpunosti biti zavisno od nas? Nisam ja za to, ja ću upropastiti sve i Sofiji i detetu bi bilo bolje da su sami nego sa mnom. Ja sam osoba koja radi da bi preživela i da bi imala novac da podmiri sve poroke koje je imao. Izlasci, žurke, pijančenje i ostale ilegalni opijati su bili moj život. Nije da je to bio život i odrekao bih se svega bez treptaja, Sofija je to uradila i bio sam toliko ponosan na to koliko je zrelo i ozbiljno shvatala sve ovo. Od nje sam to očekivao manje nego od sebe. Samo što ja sam i dalje bio ja, bio sam sebičan i impulsivan i koliko god da se odreknem svega koje dete bi bilo ponosno da ima ovakvog oca? Nisam bio ponosan na to kakav sam život vodio, nisam bio ponosan na to što sam živeo samo sebi da udovoljim. Šta će to dete misliti o meni kada jednog dana sazna kako sam tretirao njegovu ili njenu mamu. Isuse, šta ako bude devojčica? Kako sam to pomislio tako su mi kroz misli prošle sve devojke koje sam iskoristio u životu. Koje sam ja jebeno đubre od čoveka! Ne mogu ja biti dobar otac, ne mogu. Trebao bih to reći Sofiji, pametnije je da se ja klonim njihovog života. Pomagaću i biću uključen koliko je potrebno, ali biće srećniji bez mene i možda će Sofija naći nekog dobrog momka kakvog zaslužuje. Neka odabere drugog oca za to dete, za... Za moje dete. Znao sam da porodica nije uvek neko ko je tvoja krv, moj otac nije bio moja krv i bio je najbolji otac na svetu dok je moj biološki otac bio alkoholičar i probisvet. Ironično sam postao sličniji njemu nego osobi koja me je odhranila, krv nije voda, ali ono ne znači da ne možeš odabrati porodicu. Trgao sam se kada sam osetio Sofijine ruke oko stomaka, nisam je čuo kada je izašla na terasu, ali sam se opustio kada me je zagrlila iako mi to nije pomagalo zapravo.
,,Mislim da sam pogrešio", prošaputao sam i okrenuo se u mestu jer me je pustila i udaljila se iste sekunde kada sam progovorio. Posmatrala me je grizući donju usnu, zenice su joj se širile uspaničeno, a ja sam želeo samo da joj kažem istinu, da joj želim nekoga mnogo boljeg od mene.
,,Ne želiš mene i ne želiš naše dete...", odmahnula je glavom tužno i već su joj oči bile suza. Prišao sam joj da je zagrlim, ali je ona uzmakla od mene. Podigla je ruke kao da se štiti od mene i ovo me je povredilo kao da mi je zabola nož u srce, ali to je u redu. Zaslužio sam sve ovo.
,,Ja sam sebičan, ja sam osoba koja je iskorišćavala devojke od kada je otkrio da to može da radi. Povredio sam tebe, ne mogu ni da zamislim koliko ti je teško bilo ovih nekoliko nedelja dok sam ja mislio da je moj najveći problem to što si ti skoro spavala sa nekime. Nisam želeo ni da pričam sa tobom. Ne znam mnogo o vezama, ne znam ništa o deci, ali znam da zaslužuješ nekoga ko će biti mnogo bolji od mene. Uradio bih sve da ovo uspe, ali znam da moje najbolje nije dovoljno dobro i mislim da nije fer da to radim tebi i detetu. Razočaraću vas i bolje je da se sklonim i dam ti prostora da nađeš nekoga ko će biti za vas ono što ja ne mogu ni da se nadam da budem", dok sam ja pričao Sofija je počela da plače iako se mrštila zbunjeno u početku. Čak i nakon što sam rekao šta sam imao posmatrala me je mršteći se dok sam se ja osećao kao da sam otvorio ranu i pustio roj mrava na nju. Nisam se nikada osećao ovoliko jadno jer nisam dovoljno dobar, nisam nikada iskreno razmišljao o tome da bih jednoga dana mogao biti otac, ali želeo sam to sada. Želeo sam da budem dovoljno dobar i zaista bih uradio sve za to, ali moje sve nije dovoljno dobro i to je bolelo pakleno. Nisam se ni trgao kada se Sofija odledila i udarila me ispod ključne kosti svom snagom, nije moglo boleti više nego što me je sve u meni bolelo, a ona se nije ni zaustavila tamo. Udarala me je besno nekoliko puta pre nego što me je zagrlila oko struka i položila obraz na moj grudni koš. Stajao sam zbunjeno sve dok nije uzela moje dlanove i zagrlila sama sebe mojim rukama pre nego što me je opet zagrlila čvrsto.
,,Razumem da si nervozan, da si zbunjen, da ne znaš mnogo o svemu ovome, ali ne znam ni ja. Znam nešto više nego što sam znala pre tri meseca jer sam čitala i informisala se. Najvažnija stvar koju sam naučila jeste to da svi misle da će biti najgori roditelji na svetu i to je najnormalnija stvar. Imamo još vremena, naučićemo ono što je bitno, a ostalo ćemo naučiti usput. Valjda tako to ide. Što se tiče toga kakav si ti, ne nasmejavaj me jer niko nije sebičniji od mene. Samo što nisam više, nije mi ništa važnije od bebe i tebe. Sve sam u životu podredila tome da želim da beba bude srećna, da ti budeš srećan i da ću se ja oblikovati oko toga. Znam da ni to nije mnogo, ali to je najbolje što mogu. Plašim se kao što se nikada nisam plašila, ali danas si rekao da želiš sve ovo i da me voliš i konačno sam se opustila. Konačno sam bila sigurna da ja to mogu jer znam da ćeš biti sa mnom. Razumem ako ne želiš nas, nije da je baš bilo planirano sve ovo, ali znam da to možemo zajedno. Samo odluči da li nas želiš ili ne, jer neće biti drugog ko će biti bolji od tebe za nas. Ovo malo stvorenje je odabralo tebe i mene i moramo mu verovati da ono zna šta je najbolje. Ako ti ne biraš nas, nadam se da ću ja biti dovoljna, ali sam ti rekla da te neću prisiljavati i stojim iza toga", govorila je kroz suze dok me je grlila, a ja sam sa svakom rečju imao potrebu da je zagrlim čvršće iako sam brinuo da je ne povredim. Niko mi nikada nije rekao ništa lepše nego ona sada, oni biraju mene, a ja ću uraditi sve da budem dostojan toga, da ih ne izneverim i to jeste najbolje što mogu. Nisam mogao da verujem da je ona mislila da ja imam pravo da odaberem njih, ja sam bio presrećan što oni biraju mene!
,,Ne budi smešna, narvno da vas želim. Mislim da nisam najbolji izbor, ali želim da to budem. Ne želim da se ikada odvojim od vas i želim da budem tu svakog minuta i budem deo svega. Ako je potrebno preseliću se u ovaj tvoj stan odmah, ali mislim da bi bilo bolje da živimo kod mene jer je veći prostor. Edi i Marina će razumeti, možemo njihovu sobu pretvoriti u sobu za bebu, mogu napraviti celo igralište u dvorištu...", otkud je ovo sve došlo nemam pojma, ali sada sam bio uzbuđen zbog svega toga jer sam sve mogao videti jasno u svom umu. Sofija se kikotala u mom naručju, to me je i nateralo da se prekinem u pola rečenice.
,,Sviđa mi se ta ideja, mogu već da zamislim sve. Posebno mi se sviđa taj deo gde si odlučio da živimo zajedno bez da si me uopšte pitao", zakikotala se na glas, a ja sam slegnuo ramenima jer sam mislio ono što sam rekao.
,,Da li želite da živite sa mnom?", pitao sam zvanično, a Sofija je prasnula u smeh jer nismo bili osobe koje rade ovakve zvanične stvari. Ispravio sam se i zabacio ruke iza leđa uštogljeno, nakrivio sam blago glavu, posmatrao je navodno mrtav ozbiljan i gledao je kako prevrće očima držeći se za stomak koliko se smejala.
,,Ako ne prestaneš da se smeješ i odgovoriš mi tako mi svega spustiću se na jedno koleno", zapretio sam i gledao je kako gubi boju u licu. Ovo je skoro nateralo mene da prasnem u smeh jer sam znao njen stav o braku, bio je isti kao i moj, ne. Previše papirologije za nešto što ljudi ni ne rade zbog sebe već zbog prijatelja i rodbine, a ja bih pored toga sigurno morao da potpišem debeli predbračni ugovor. Sama činjenica da postoji stavka koja se zove predbračni ugovor je bila dovoljna da dokaže da je brak kao dokaz ljubavi najobičnija jebena laž.
,,Nema potrebe za takvim pretnjama, ja pristajem, samo još da vidimo da li i malo stvorenje pristaje", podigla je jedan prst u vazduh u znak pauze i otrčala u dnevnu sobu. Preturala je po svojoj torbi nekoliko sekundi, a moj stomak se ispunio leptirićima jer sam znao šta traži. Dotrčala je nazad i stigao sam da se zabrinem zbog toga što trči jer nisam znao da li to može da im naškodi, ali dala mi je mali presavijeni papir i ja sam ga preuzeo nesigurno, kao da mogu da povredim malo biće time što sam uzeo papir. Spustio sam se na stolicu jer nisam verovao svojim nogama da će me držati. Otvorio sam mali papirić i video brljotinu belih strafti preko crnog i prepoznao samo jedan mali oblik koji je morao biti moje malo stvorenje i sve je nestalo iz mojih misli. Sofija je stajala kraj mene i posmatrala mali balončić preko mog ramena, cupkala je u mestu uzbuđeno, a ja sam mogao fizički da osetim da se sve što sam bio ja i sve što sam ikada mislio i želeo menja. Spustio sam papirić na sto dok sam se istovremeno okretao ka Sofiji i dograbio je oko struka. Zagrlio sam je čvrsto i ljubio njen stomak jer slika je bila slika, moje maleno stvorenje je bilo u njoj i želeo sam da zna da ga volim.
,,Znači pristaje, dobro je, nisam želela da se posvađamo pre nego što se rodi", zakikotala se Sofija dok sam je grlio nosa prislonjenog na njen stomak. Trgla se kada je nečiji telefon zazvonio i odgurnula me od sebe nežno pre nego što je nestala u stan, a ja sam iskoristio to da ponovo pogledam sliku malog bića koje sam malopre grlio. Bilo je stvarno, bilo je tu i bilo je moje i Sofijino.
,,Ovaj... Zove te neko ko se zove "Ne javljaj se pijan". Neću da odmah pravim problema, ali moram pitati da li treba da brinem?", skrenuo sam pogled sa snimka ultrazvuka na Sofiju koja je stajala kraj mene i držala moj telefon kao da je nešto što je upalo u WC šolju i odmareavala me nabranih obrva. Prasnuo sam u smeh i povukao je u svoje krilo. Podigla je moj telefon ka meni tako da sam video da je u pitanju video poziv.
,,Javi joj se i reci joj šta god hoćeš", predložio sam i slegnuo ramenima smešeći se dok sam gledao u njeno lice. Skrenula je pogled na mene i podigla obrve upitno, a ja sam klimnuo glavom umesto odgovora.
,,Šališ se, zar ne?", pitala je odmeravajući me sumnjičavo, a ja sam prevrnuo očima nestrpljivo.
,,Nisam pijan, dakle javi se slobodno", odgovorio sam na šta se namrštila besno i prislonila palac na prihvati iste sekunde kada je skrenula pogled sa mene i stegla vilicu tvrdoglavo. Ja sam posmatrao nju smešeći se i čekajući njenu reakciju.
,,Zdravo dušo... Ovaj... Izvinjavam se. Mislim da sam pogrešila broj", čuo sam jasno zbunjen pozdrav i pomerio se da me vidi, ali ona je piljila u Sofiju koja je držala moj telefon ukočeno.
,,Ne, nisi pogrešila, tu sam. Zdravo mama", mahnuo sam prstima ispred telefona i ona me je konačno pronašla pogledom dok je Sofija piljila u neverici u nju.
,,Zdravo dušo, mogu te pozvati kasnije ako si zauzet", pozdravila me je i pogledom jednom prešla na Sofiju odmerivši je zbunjeno. Kada je vratila pogled na mene podigla je jednom obrve upitno i znao sam da me time pita ko je devojka koja se javlja na njen poziv i znala je da sam to dozvolio samo da bih toj istoj devojci dokazao da je u pitanju moja mama, a ne neka druga devojka.
,,Mama ovo je Sofija, Sofija ovo je Karla, moja mama", predstavio sam ih i gledao kako se lice moje majke menja u uzbuđeno, srećno i nežno lice. Skrenula je pogled na Sofiju i nasmešila se zaljubljeno.
,,Drago mi je da konačno imam priliku da te upoznam Sofija, čula sam mnogo lepih stvari o tebi. Žao mi je što nismo imali prilike da se upoznamo kada smo bili u poseti prošle godine i žao mi je što je moj sin kreten kojem je trebalo ovoliko dugo da ispravi ono što se desilo kada ste raskinuli. Marina me je uputila. Nije važno zapravo... Zdravo", gledao sam moju majku kako trtlja uzbuđeno i maše Sofiji koja izgleda nije bila ovde jer je prebledela kada joj je moja mama mahnula. Uštinuo sam je za zadnjicu kako bih je odledio i ona je poskočila iznenađeno pre nego što se nasmešila nervozno i mahnula mojoj mami.
,,Drago mi je što sam Vas upoznala Karla, ostaviću vas da pričate na miru", pozdravila ju je Sofija i već je krenula da ustane i pokušala da mi preda telefon, ali ja sam je zagrlio oko struka i držao čvrsto u mom krilu. Neće mi pobeći, ne kada konačno imam priliku da moja majka vidi da nema razloga da me davi time kada ću se skrasiti i da li će ona ikada doživeti da me vidi sa devojkom koju može smatrati ćerkom.
,,Nemoj ići, mama me je davila o tome kada će te upoznati, nećeš valjda odmah pobeći", prošaputao sam tužno i nasmešio se kada me je Sofija uštinula za ruku kojom sam je držao, ali ja sam preživeo dva i po meseca pretvarajući se da je ne znam pred njenim ocem, ona može preživeti jedan video poziv sa mojom mamom.
,,Sigurna sam da tvoja mama želi da priča sa tobom", odgovorila je Sofija kroz usiljen osmeh, a moja mama me nije izneverila.
,,Želim da pričam i sa tobom dušo, nisam znala da ste zajedno, ali sam jako srećna što jeste. Želim da znam sve o tebi i želim da te upoznam uživo. Morate nas posetiti krajem leta, dođite ovde na odmor", bila je previše uzbuđena i želeo sam da prevrnem očima na njene reči jer da me Sofija ne zna ko zna šta bi pomislila o meni posle ovog govora moje majke.
,,Izvini ako sam napadna, samo sam jako srećna što konačno ima devojku dovoljno dugo da sam stigla da je upoznam. Zapravo ti si prva devojka za koju uopšte znam. Ne znam kako ga trpiš takvog, ali hvala ti", nastavila je i to je prelilo čašu.
,,U redu je mama, ne moraš me toliko hvaliti. Taman sam je ubedio da pristane da živi sa mnom, sada ćeš je naterati da pobegne", ubacio sam ovu informaciju namerno kako bih je šokirao dovoljno da se sabere i bio iskreno iznenađen koliko se zapravo šokirala. Isuse, žena me je izvređala dovoljno rečima, ali da je ovo toliko šokira je bilo uvreda samo za sebe. Odjednom se sabrala i skrenula pogled na Sofiju posmatrajući je mrtva ozbiljna.
,,Poznajem mog sina i moram te pitati da li se on to zajebava sa mnom?"
Opsovao sam iznervirano i bacio ruke u vazduh dok se Sofija kikotala zabavljena ovim pitanjem pre nego što je slegnula ramenima i klimnula glavom.
,,Da li si sigurna?", nastavila je moja majka da me hvali prvoj devojci koju je ikada upoznala i onda se pitala zašto se to nikada pre nije desilo. Doduše nisam baš imao devojke u smislu veze, ali to nije bilo važno.
,,Isuse, mama... Bili smo zajedno više od godinu dana, napravili pauzu od dva i po meseca, skoro tri i pričali o svemu. Da, sada smo zajedno i da, živećemo zajedno i da, poznaje me dovoljno dobro da je ne moraš upozoravati na to kakav sam", prokomentarisao sam onim tonom koji nisam koristio više od deset godina, tonom koji sam koristio kada sam bio mrzovoljni pubertetlija.
,,Ćuti sada dušo, žene pričaju", odvratila mi je i odmahnula rukom ne skrećući pogled na mene. Bila je opčinjena Sofijinom pojavom i samo Sofija ju je zanimala.
,,U pravu je, bili smo zajedno dugo i onda smo raskinuli jer sam ja od njega tražila da prihvati posao u kompaniji mog oca. Kasnije sam ja napravila glupost i nije on kriv što nismo bili zajedno ova tri meseca, ali danas smo došli do sporazuma i pričali o svemu. Imate divnog sina i ja ga volim stvarno. Ima mana, ali imam ih i ja, a on me voli takvu kakva jesam i hvala vam što ste ga odgojili kako jeste", stegnuo sam Sofiju oko struka koliko sam smeo jer sam želeo da joj izljubim celo lice zbog reči koje je rekla, a moja mama je bila presrećna, video sam to na njenom licu.
,,Rekla mi je Marina sve o tome kada smo se čule jer mi se Leon nije javljao neko vreme. Tako da znam da nisi ništa zapravo skrivila i Leon je trebao to da uvidi ranije. Nije važno...", uzdahnula je i opustila se pre nego što sam se umešao u ovaj njihov striktno ženski razgovor.
,,Da, da, da u pravu si i to sve. Gde je tata?", pitao sam jer sam želeo da i njega vidim i kada smo već sve ovo izneli želeo sam da joj kažem i veliku vest pa neka pukne od sreće.
Gledao sam je kako se udara po čelu pre nego što se okrenula i viknula pozivajući ga da dođe jer mora da upozna devojku koja me nekim čudom trpi. Moj tata je od svega ovoga napravio još veći cirkus jer je utrčao u sobu kao da kuća gori i oteo telefon od moje mame. Prineo je ekran licu i nisam znao šta je zapravo radio jer smo mi imali priliku samo da gledamo njegove obrve i čelo.
,,Tata... Tata! Moraš se udaljiti od ekrana kako bismo te videli", prokomentarisao sam i nasmejao se jer sam znao da namerno od ovoga pravi cirkus. Sofija se zakikotala i bilo mi je drago što nije više nervozna, što je srećna.
,,Ne znam gde su mi naočare, želim da dobro pogledam tu devojku koju si na prevaru naterao da te trpi. Siroto lepo stvorenje. Vidi je Karla, prelepa je", derao se moj tata iz mog telefona jer je njegovo lice bilo preblizu mikrofona. Sofija se trgla, a ja sam se zakikotao i odmahnuo glavom. Moja mama se konačno umešala i otela mu telefon i ona je odmahivala glavom smešeći se.
,,Uplašićeš sirotu devojku."
,,Gleda tu njegovu glupu facu svaki dan, devojku nije lako uplašiti kada gleda to lice i nije pobegla", odgovorio je kada se spustio na kauč pored nje i podigao nekoliko puta obrve posmatrajući Sofiju. Čak joj je i namignuo, a Sofija nije prestajala da se smeje.
,,Zdravo dušo, ja sam Oliver", mahnuo joj je, a Sofija mu je odmahnula iste sekunde.
,,Sofija, drago mi je."
,,Sofija? Znači ima nade za malog, zna po nekada i da uradi pravu stvar. Svaka čast klinac", skrenuo je pogled na mene i klimao glavom impresionirano, a ja sam već rešio da im začepim usta.
,,Divni ste oboje, stvarno. Uglavnom, kada ste već tu i kada ste se već nameračili da me ocrnite u potpunosti , želim da vam kažem da ste zakasnili. Sofija već zna kakav sam i opet je odabrala mene. Tako da ne želim više da slušam vaše priče o tome kako ćete umreti pre nego što se skrasim. Dokle god ne dosadim Sofiji biće ovde i naviknite se na njeno lice. Još nešto...", podigao sam sliku ultrazvuka i gledao kako osmesi nestaju sa njihovih lica dok oboje škilje u mali ekran. Sofija me je štipala za rame, a mene nije bilo briga, želeo sam da svi znaju.
,,Da li je to ono što mislim da jeste?", pitala je moja mama jedva progovarajući.
,,Izgleda da mali stvarno zna da uradi nešto kako valja. Ne moraš ga više daviti kako nikada nećeš biti baba", odgovorio je tata grleći je čvršće. Moja mama je još uvek bila u šoku, ali on je već bio srećan i voleo sam ga još više zbog toga. Skrenuo je pogled na mene i namignuo mi smešeći se presrećno i u tom momentu sam znao da ja ovo mogu jer sam imao od koga da naučim kako da budem dobar otac. Krv nije voda i možda sam živeo tako do sada, ali Oliver me je odhranio i bio je najbolji, a ja samo treba da budem upola dobar kao što je on bio i sve će biti u redu.