Kasnije ✔️

Kasnije 5

5

Trgao sam se iz sna i rukom posegao da zagrlim Sofiju i pre nego što sam shvatio da ona verovatno nije tu sam se iznenadio što uopšte imam tu naviku. Napipao sam neko ljudsko biće svakako i otvorio oči. Bilo je kasno popodne jer je Sunce već bilo sa druge strane i naša kuća je opet bila prepuna tela ljudi koje nisam poznavao zapravo. Samo što sam se ovaj put uspeo dovući do svoje sobe iako nisam zatvorio vrata, ili ih je neko drugi ostavio otvorenima. Neko me je grlio, zapravo dve osobe su me grlile, Edi je bio ispred mene, obgrlio me je desnom rukom. Kada sam se okrenuo na leđa shvatio sam da me sa druge strane grli Marina, ona me je grlila i rukama i nogama. Marinu je isto tako grlila Hana i svi smo bili tu u mom krevetu, ne znam zašto, ali cela naša čudna ekipa je bila tu osim Sofije. Izvukao sam se nekako u sedeći položaj i shvatio da je i Sofija bila ovde. Grlila je Edija oko nogu i visila bi sa dna kreveta da nije bila skulpčana u loptu oko Edijevih nogu. Kada sam je video prvo mi je bilo krivo što je spavala delimično odvojeno od nas, što je delovala kao da se prilepila, a onda sam se setio kolika je kučka bila sinoć i ustao na noge. Prelazio sam preko madraca trudeći se da ne padnem na nekoga dok mi je mozak bolno pulsirao. Pretraživao sam dnevnu sobu tražeći tečnost koja nije imala u sebi alkohol i našao sok koji mi je utoljio žeđ. Popio sam sve što je bilo u flaši dok sam stigao do kupatila, nisam se ni obazirao na momka koji je spavao na podu kraj WC šolje, mokrio sam u umivaonik dok sam posmatrao svoje lice u ogledalu. Imao sam otisak crvenog ruža po celom licu i na ivici usne. Možda sam oštro osudio Sofijino ponašanje od sinoć, možda i nisam jer sam imao ogrebotine na vratu, ali nisam znao da li je ona to uradila ili devojka kojoj je pripadao crveni ruž. Trgao sam se kada sam čuo prigušen kikot i skrenuo pogled na kadu, devojka smeđih očiju me je posmatrala kroz crvene pramenove oslonivši se na ivicu kade. Plavokosi dečko je spavao ispod nje i grlio je čvrsto. Nisam imao ni volje da reagujem, slegnuo sam ramenima i pustio vodu kako bih oprao umivaonik i ruke. Devojka mi je bez reči poslala poljubac i tek tada sam primetio da ima na usnama razmazan crveni ruž. Kružio sam prstom oko svog lica i podigao obrve upitno na šta mi je namignula i klimnula jednom glavom. Koliko sam ja sinoć popio? Nisam imao pojma ko je devojka, nisam se sećao njenog lica uopšte. Namrštio sam se skoncentrisano kako bih barem nešto rekao, ali ona je prislonila prst na usta pre nego što mi je istim tim prstom pokazala da joj priđem što sam i učinio. Čučnuo sam kraj kade dok sam mentalno prebirao između svih glupih izgovora koje sam znao, ali ona je uhvatila moje lice u svoje dlanove i poljubila me kratko. Podigla je obrve kao da me pita da li je to pokrenulo moja sećanja, nisam znao da li je to uopšte želela da me pita, ali sam odmahnuo glavom nabranog nosa na šta je ona slegnula ramenima, poljubila me još jednom legla nazad preko dečka koji je spavao kao top. Ispravio sam se na noge smešeći se zabavljen njenim ponašanjem, ko god ona bila uopšte, i okrenuo se kako bih skuvao sebi kafu. Čim sam izašao iz kupatila neko me je dograbio za vrat i sada sam znao ko je bio odgovoran za ogrebotine na mom licu, Marina. Uhvatio sam je za struk i podigao od zemlje istovremeno je skinuvši sa mog vrata, opet me je ogrebala. Grabila je ka meni rukama i nogama mršteći se besno dok sam se ja smešio jer jeste bila smešna. Čekao sam da prestane da se bacaka kao dete u prodavnici kada mu roditelji kažu da neće dobiti slatkiš koji želi.
,,Hoćeš li biti dobra ako te spustim?", pitao sam je tiho i dalje se smešeći njenom premalenom besnom biću. Škiljila je kao da može da me povredi pogledom, ali je klimnula jednom glavom pre nego što sam je spustio na pod i posmatrao je iščekujući da me opet napadne.
,,Kafa?", pitao sam tiho na šta je još jednom klimnula glavom i dalje škiljeći besno u mom pravcu. Prevrnuo bih očima, ali nisam želeo da me opet izgrebe. Zato sam se zaputio ka kuhinji i čuo da me prati, mogao sam da zamislim da je prekrstila ruke ispod grudi besno.
Napravio sam kafu i dodao joj šolju, brzo sam shvatio da nemamo gde da sednemo zato sam glavom klimnuo u pravcu zadnjeg dvorišta, ali ona nije reagovala pa sam slegnuo ramenima i zaputio se sam u tom pravcu. Pratila me je ipak bez reči. Spustio sam se na prastari trosed koji smo izbacili iz kuće kada smo uzeli novi i taj stari trosed je nekako postao naša dvorišna garnitura. Marina se spustila kraj mene i naslonila glavu na moje rame, možda nije više bila besna. Uzdahnula je i uzela srk kafe, a ja sam pratio njen primer i uradio isto. Uživali smo u miru i tišini ovog popodneva posle sinoćnje žurke sedeći na terasi, ja u gaćama, ona u potkošulji i gaćama dok nam je kuća bila prepuna ljudi koje niko od nas zapravo ne poznaje. Stvarno smo bili posebna vrsta.
,,Šta si uradio kada se Sofija onako ponašala sinoć? Nisam je videla takvu godinama", pitala me je odjednom Marina sasvim smireno. Brinula je ili je prosto bila znatiželjna jer joj Sofija očigledno nije ništa rekla. Očekivao sam da će me ispljuvati pošteno, žene to obično rade i traže tako razloge zašto je za nju bolje što je sve gotovo. Sofija nije to radila, možda zato što joj nisu trebali razlozi da se oseća dobro što smo završili, a možda je zapravo shvatila poentu onoga što sam rekao i uradio.
,,Kako to misliš?", pitao sam oprezno jer nisam želeo ni da pričam o tome, a nisam ni razumeo na šta ona tačno misli pod tim da je nije videla takvu godinama.
,,Mislim da se napila i visila na svakom momku koji je bio tu sinoć... Nije da si ti bio nešto bolji, videla sam te malopre u kupatilu sa onom devojkom od sinoć, ali ona je prva počela pa sam pretpostavila da si ti nešto uradio da je izazoveš. Ne znam, nešto se moralo desiti, a ona mi nije ništa želela reći, čak nije ni rekla da pitam tebe što bi značilo da si ti kriv... Nešto se očigledno desilo i želim da ti kažem da ona tebe voli iako možda to ne zna pokazati. Poznajem je od kada smo imale četiri godine i nikada nisam mislila da će njoj biti stalo do ikoga osim mene i Hane, da će ikome pokazati uopšte da zna biti draga", objašnjavala mi je Marina tiho i zevnula pre nego što je srknula kafu. Podigla je noge ispod sebe i skupila se skroz uz mene, čak me je i obgrlila oko stomaka slobodnom rukom. Ušuškala se uz mene i bilo mi je čudno što je to radila, ovo cela situacija sa Sofijom je promenila sve za mene, svi su mi se približii, ali Marina najviše. Nismo bili preterano bliski pre, nismo se grlili i ljubili u obraz, tretirao sam je kao i Edija iako je nisam voleo koliko sam voleo Edija. Sada je bila dovoljno vezana za mene da se ušuškala i grlila me, ako ćemo iskreno i meni je prijalo. Nisam nikada bio preterano dobar sa ljudima, bio sam ljubazan i pričao sa svima kada sam morao, ali kući sam bio ja i kući se nisam pretvarao niti trudio. Edi je to voleo kod mene i zato smo bili prijatelji, ali Marina se zbog toga uglavnom držala po strani.
,,U redu ne sećam se mnogo toga od sinoć, sećam se da je Sofija bila prava kučka, a ta devojka o kojoj pričaš, nje se ne sećam uopšte. Ne znam šta želiš da ti kažem, ali nisam ja kriv zbog toga kako se ona ponašala sinoć. Takođe nemam pojma o čemu pričaš kada kažeš da me voli jer ona voli samo sebe i njoj je samo ona sama bitna. Uradio sam ono što je ona želela od mene i to je sve", objasnio sam samo ono što sam želeo da ona zna jer nisam planirao da sedim ovde i tračarim sa Marinom. Mnogo toga se promenilo, ali taj deo mene se sasvim sigurno neće promeniti sada.
,,Mislila sam da si pametniji od toga da udovoljavaš njenim prohtevima jer gotovo nikada to nije ono što ona zapravo želi i sasvim sigurno nije ono što ona kaže kao razlog da to želi", nastavila je Marina pokopavši me jednom rečenicom. Iako nije mogla znati da bi se ovako završilo svakako, ali jeste mi bilo jasno da sam to uradio samo da bih joj dokazao da ja jesam bolji čovek i da ja jesam u pravu. Mogao sam reći ne i njen ultimatum bi bio na mestu, svakako bi dobila šta je želela očigledno, ali ovako sam sebi umirio savest iako nisam mogao pobediti i da sam uradio ono što sam trebao mrzeo bih je, a nisam želeo da je mrzim. Ovako sam uradio nešto još gore jer sam je povredio tako što sam joj dao ono što je želela, a možda nisam bio u pravu kada sam mislio da ona to želi samo zbog toga što će ispasti sposobna u očima nebitnih ljudi. Možda je to bio deo razloga, ali nešto drugo je, ako je verovati Marini, a verovao sam joj, bilo razlog zapravo.
,,Nije važno zapravo, što je rečeno, rečeno je i nemam neke koristi da razmišljam o tome šta bi bilo kad bi bilo", uzdahnuo sam i slegnuo ramenima jer je to bila istina. Nisam planirao da sedim i mozgam o ovome, uradio sam to i ma šta sada mislio uradio bih isto jer je ona meni postavila ultimatum. Trebala je znati da neće pobediti i nije mi bilo žao što sam uradio ono što sam uradio. Jeste bilo čudno i jeste mi bilo krivo jer sam se navikao na to da je ona uvek tu i da nisam nikada sam, ali navićiću se isto tako i da nije više tu. Emocije su drugo, ali neću dozvoliti da mi emocije zamućuju razum.
,,Raskinuo si sa njom?", pitala je Marina odjednom uspaničeno i nije više bila ušuškana uz mene. Sedela je uspravno i posmatrala me sa alarmantnim pogledom u očima. Ne znam kako je uspela da dođe do ovog zaključka kada nisam ništa slično rekao, ali bila je u pravu i ja sam slegnuo ramenima što ju je nateralo da me udari pesnicom u rame.
,,Smiri se Marina. Kao da je to uopšte bila veza, niko nije ni znao da smo zajedno osim tebe, Edija i Hane. Sama je to rekla i ništa se neće zapravo promeniti", sada sam želeo da se opravdam i da joj kažem šta se zapravo desilo, ali nemam se za šta pravdati kada nisam ja bio kriv. Nisam ja postavio ultimatum, jesam, ali ne takav da sam joj rekao da nećemo biti zajedno ako to ne prihvati. Svejedno sam bio svestan da sam lagao kada sam rekao da to nije bila prava veza, lagao sam jer sam se pravdao time što je i ona to rekla, bila je to prava veza jer ja nju jesam voleo iako sada to nije ni bilo važno. Voleo bih da nisam ovo shvatio uopšte.
,,O čemu ti pričaš idiote jedan, svi znaju. Zar si ti mislio da sada odjednom njoj niko ne prilazi? Naravno da ne, svi su znali da je ona u vezi samo niko nije pričala o tome jer je ona mislila da bi tebe bilo sramota da to svi znaju. Zato niko ne zna da si ti u pitanju, ali svi su znali da je u vezi. Tako da mislim da samo za tebe ovo možda nije bila prava veza, ali za nju jeste jer je ona to svima jasno stavljala na znanje", siktala je tiho, ali besno i udarila me je još nekoliko puta u rame. Nije bila jaka, ali me je udarila dovoljno puta da sam trljao bolno mesto slobonom rukom. Nije mi bilo jasno zašto nju sve ovo toliko pogađa.
,,Prestani da me udaraš Marina. Nisam ništa loše uradio. Ona je to želela i poštedi me toga da niko nije znao da je ona sa mnom zbog toga što je mislila da bi mene bilo uopšte briga za to šta drugi misle. Svako ko me iole poznaje zna da me nije briga šta iko misli o meni i nije rekla moje ime jer je nju bilo sramota da iko zna da je ona sa mnom. Poznaješ je i znaš da sam upravu, zato prestani da me udaraš", držao sam njenu ruku oko zgloba kako bih je zaustavio, ali ona je otresla moj stisak i uhvatila šolju sa obe ruke stiskajući je besno. Razumem da joj je Sofija drugarica i da je voli i sve to, ali znala ju je i znala je da nisam mogao biti ja kriv za ovo.
,,Ne, naravno da tebe nije briga za išta. Šta god da je ona uradila ili tražila, čime ti sada pravdaš sam sebe, znam da je to uradila jer je želela da bude sa tobom i da joj pokažeš da ti je stalo do nje i da ti želiš da budeš sa njom", ugrizla se za donju usnu jer sam bio siguran da nije želela ovo da mi kaže. Možda joj je Sofija branila, možda je mislila da je preterala jer se mešala uopšte, što je svakako bila istina, ali bila je u pravu i voleo bih da mi je ovo rekla ranije. Nisam imao pojma da je Sofiji stalo do toga, niti sam mislio da ona misli da me nije briga dok nije bilo prekasno da uradim išta povodom toga.
,,Dala mi je ultimatum, uradio sam ono što je tražila kao dokaz da mi je stalo, jer mi jeste stalo. Naravno da mi je stalo, ne bih bio sa njom više od godinu dana da je ne volim. Šta imam od toga što mi je stalo? Novo radno mesto", mrmljao sam mrzovoljno i osećao se kao totalni kreten što to radim jer sam se pravdao i želeo da Marina vidi moju stranu priče. Zar su one mislile da sam ja bezosećajno đubre? Verovatno jesu i iskreno nisam mogao ni da ih krivim za to.
,,Novo radno mesto?", pitala je Marina zbunjeno, a onda su joj se zenice raširile i na momenat je prebledela pre nego što je udarila sebe preko čela i nastavila. ,,Znači ona je tražila da prihvatiš bolji posao, ti si mislio da je to zato što ona želi da bude sa nekime ko ima više para i udovoljio si joj da joj pokažeš da ti je stalo, ali onda si raskinuo jer je njoj navodno važnije to da bude viđena sa nekime ko bolje zarađuje."
,,Ne baš, ali da", odgovorio sam iskreno jer nisam želeo da vodim više ovaj razgovor. Nisam mogao pobediti protiv Marine kao što sam mogao protiv Sofije jer je Marina znala obe strane dobro i nije nam morala čitati misli jer je mogla biti objektivna. Pogodila je gotovo savršeno celu situaciju bez da je išta znala zapravo.
,,Nije ti palo na pamet da ona to želi da ti ne bi imao konstantno osećaj da nisi dovoljno dobar?", pitala me je tiho i nakrivila blago glavu. Nije bila u pravu i znao sam to, nisam planirao da joj objašnjavam, ali nije bila u pravu i zato sam samo prevrnuo očima. Uzdahnula je zaprepašćeno pre nego što me je još jednom udarila u rame i povrh svega toga poskakivala je besno kao dete koje ne zna šta će od sebe.
,,Ispravi ovo", prosiktala je besno odjednom i posmatrala me kao da se nada da me može ubiti pogledom.
,,Stvarno ne želim da ti objašnjavam više da je ona sama ovo želela. Ne želim da prepričavam sve što je rekla, ali je poenta bila da ona ne mora da trpi mene. Ne mogu ispraviti ovo jer ne znam šta treba da ispravljam i ne želim više da pričam o tome. Zato se ušuškaj ovde i pij sa mnom kafu u tišini ili idi", čak sam i raširio ruke kako bih je zagrlio i to je bilo čudno od mene samo po sebi. Ne znam šta se ovo dešava sa mnom, ali nije mi prijao ovaj razgovor sa Marinom. Nije mi prijalo jer nisam rekao da ne želim da ispravom ovo samo zato što sam znao da ne mogu, a sada sam jebeno želeo to da uradim. Marina se namrštila tužno i klimnula glavom pre nego što mi se približila i popela se u moje krilo. Naslonio sam se i grlio je desnom rukom dok sam u levoj držao šolju koju sam naslonio na njeno koleno jer se skupila skroz u moje krilo. Grejala me je svojim sitnim telom i tek tada sam uopšte primetio koliko je hladno zapravo, bio je već sumrak. Nisam znao da li su ljudi konačno otišli, ali mi je prijala ova tišina sa Marinom više nego da je kuća prazna i besprekorno čista.
,,Ali želiš da ispraviš ovo i to je važno", prošaputala je odjednom Marina i uništila moj mir jer nisam mogao verovati da sam postao toliko transparentan. Osim toga čuo sam te reči na glas i konačno sasvim sigurno znao da je to istina i nisam ništa dobio time. Samo čudan osećaj u grudima, kao da nemam vazduha i znao sam da ne mogu uraditi ništa povodom toga. Savršeno sam razumeo na šta ljudi misle kada kažu da znaš da nešto voliš tek kada to pustiš.. Bravo genije sa enormnim egom, bravo!