Kasnije 11

908 66 22
                                    

11

Kasnije. Kasnije je došlo i prošlo nebrojeno puta. Kasnije za razgovor vezan za našu vezu je prošlo pre nego što je došlo. Kasnije za pripremu na to da ću postati otac je proletelo pre nego što sam bio spreman. Kasnije za venčanje koje je došlo i prošlo sa manje od deset ljudi ne računajući Viktoriju. Kasnije za odmor i spavanje i život. Sve je došlo i prošlo i sada smo bili mala smešna porodica i uživao sam u svakom momentu, živeo sam za sada i malo toga sam uopšte ostavljao za kasnije. Bilo je par bitnijih stvari, kao što je prvi dečko, prvo slomljeno srce, prva velika ljubav, prvi odlazak od kuće i konačni odlazak iz kuće, unuci... o tim stvarima nisam želeo da razmišljam i rešio sam da je po nekada zdravije ostaviti stvari za kasnije, brinuću o njima kada se dese. Sada sam uživao dok sam ležao na kauču u našoj dnevnoj sobi. Bilo je pola pet ujutro i Viktorija je rešila da ne želi da nas pusti da spavamo, a ja sam napravio kompromis sa njom tako što samo ja nisam spavao. Sofija nije spavala preko nedelje jer sam ja radio i morao sam spavati, a ona je vodila bitke sa Viktorijom pet dana u nedelji, mogao sam ih ja preuzeti vikendima. Da mi je neko pre samo dve godine rekao da ću provoditi subotu veče tako što ću ležati na kauču i gledati neki glupi crtani film namenjen za decu mlađu od tri godine smejao bih se, ali eto me tu. Ležim na kauču u pola pet ujutro dok se Viktorija izležava na mom stomaku i smešeći se gleda trougao, krug i pravougaonik kako skaču po ekranu. Nikada u životu se nisam bolje proveo subotom uveče. Ni za šta na svetu ne bih menjao ovaj osećaj koji je plivao kroz mene dok se smešila ležeći sa mnom. Sve je bilo savršeno i nekako je delovalo kao da se sve u mom životu izdešavalo samo da bih znao da cenim ono što mi je poklonjeno sada. Sofija, malo divlje stvorenje koje nisam ni želeo da upoznam je i dalje bila isto malo divlje stvorenje koje sam obožavao. Viktorija je bila najbolja stvar koja mi se ikada desila i došla je u pravo vreme jer sam zbog nje shvatio šta želim i šta je bitno i bio sam joj zahvalan na svemu. Bio sam tipični tata koji misli da je njegovo dete najbolje na svetu i bio sam veći od života kada god bi iko video Viktoriju. Edi i Marina su konstantno želeli da je vodaju svuda, Antonija i Toni su bili bebisiteri takođe i uvek je bila šarena od glave do pete kada bismo se vratili kući, Hana je bila najodgovornija kada je čuvanje Viktorije bilo u pitanju, bio sam mirniji kada je ostavimo sa Hanom nego sa Sofijinim tatom. Moji roditelji su je obožavali, Sofijin tata je bio presrećan i nije prošao dan da on nije video Viktoriju od kada se rodila. Morali smo ga učiti samokontroli kada su pokloni u pitanju jer ne bismo imali mesta za sve što joj je kupovao, ne bismo imali mesta sve i da smo imali tri kuće samo za skladištenje igračaka. Kuća nam je bila prepuna igračaka sve dok Sofija nije jedan dan pokupila većinu i odnela u sirotište. Ostavila je samo one koje je Viktorija najviše volela i nekoliko koje je Magare volelo. Mada je Magare najviše od svega volelo Viktoriju i sada je ležao kraj mene samo da joj bude blizu. Nisam verovao da ta mrzovoljna mačka može išta voleti osim sebe, ali voleo je Viktoriju i imao je sistem kako da je umiri, lizao joj je ruke kada god bi plakala. Viktorijina prva reč je bila Malae što je izazvalo srećan ples kod mene i Sofija, a onda nalet smeha jer smo se dugo borili oko toga da je nateramo da kaže mama ili tata i svako je želeo da njega oslovi prvoga, ali krv nije voda i Viktorija je bila malo tvrdoglavo magare koje naravno nije reklo ni jedno od ta dva. Sada je znala već da kaže i mama i tata, ali Malae je Malae i on je imao čast da bude njena prva reč. Kako sam to pomislio Viktorija se promeškoljila i strpala palac u usta, a njeno Magare se podiglo u sedeći položaj da izvidi situaciju. Malo je nedostajalo da mu kažem da je sve u redu i da je samo zaspala. Jedno je bilo što sam sa Sofijom igrao po kupatilu kada je Viktorija prvi put sama piškila na noši, a sasvim drugo je bilo to što sam umalo počeo da razgovaram sa mačkom. Podigao sam Viktoriju malo više i ušuškao nas oboje u ćebe, a Magare se odmah namestilo tako da može da je nagleda. Oboje su konačno zaspali, a ja nisam mislio da ću moći zaspati opet. Zato sam pronašao neki film i prelazio levom rukom preko Viktorijinih leđa dok sam desnom rukom vrteo burmu. Mislio sam da će me brak promeniti nekako, ali nije, jedina razlika je bila to što sam imao taj prsten sa kojim sam se uvek igrao iz navike. Razmišljao sam o svim promenama koje su se desile u poslednje tri godine i došao do zaključka koji me je naterao da se nasmešim, da mogu da vratim vreme opet bih sve uradio isto, da mogu da pošaljem pismo mojem prošlom ja rekao bih mu da će njegovo kasnije ispasti savršeno.

KRAJ

Kasnije ✔️Where stories live. Discover now