Creture of the forest (Croatian)

Slatka i fina krv

„Oko toga ćemo drugi put", rekao je i pogledao ispred sebe.

Čuo sam da je netko počeo kucati.

Arthur se ustao i otvorio vrata.

Na vratima je bilo maldić bijele kose kao snijeg i plavih očiju kao led.
Bio je obučen u tamnoplavu hudicu na kojoj je bio led,imao je smeđe hlače i nije imao cipele.

„Prinče”
„Frost”
„Tko je on?”
„On je moj...zaručnik”, odgovorio je.

Um...molim?Bitch what?
Što?Zaručnik?Tek sam ga upoznao.

Gledao sam ga kao da je lud.

„Zaručnik...zezaš se opet zar ne?"
„Naravno da se ne zezam Frost”, odgovorio je.

„A ostali ljudi”
„Što?Nisam ja kriv što su mrtvi"

Na to mi se zaledila krv u žilama.

„Što...", pitao sam jako tiho.
„Ah,oprosti Aarone,ne bih te htio prestrašiti”, gledao me je sa zlobnim smješkom.

„Ne plaši ga”, rekao je Frost.
„Ma samo ga zezam”, rekao je Arthur.
„Aarone”, naslonio se na rub vrata „ želis li znati kako su tri čovjeka umrli zbog Arthura", pitao me.

„D-da”,odgovorih.

„Eto pričajte mu vaša visosti”, zezao se sa Arthurom.Okrenuo se prema meni.

„U redu pa...to je i neka stvar kada si pitao što sam.Ja sam nešto imeđu vampira,demona,vještice i duha,ali onog dobrog,ne bi ni mrava zgazio”,objasnio je.

„Ali je onda gazio mene kada smo bili mali”
„TO JE BILA IGRA FROSTE"
„SLOMIO SI MI RUKU”
„ŠUTI”

Malo sam se nasmijao.
Hehe,kao pas i mačka su.

„Arhure,a da pokažeš Aaronu preobrazbu”
„Hmm...svi su umrli zbog straha,mislim da ne bih trebao”

Zbog toga su umrli?
Vauuu...

„N-ne!Molim vas pokažite mi”, rekoh.
„U redu,ali znaj da te neću ozljediti”
„U redu”

Arthur je došao do zastora i širom ih otvorio.
Mjesečina mu je bila po cijelom tijelu.

„Zar nije bilo jutro”, pitao sam.
„Ovo je moje kraljevstvo,brže dođe noć”, odgovorio je.

K-kako je to moguće?

Samo je tamo stajao nekoliko sekundi,a onda je počelo.

Narasli su mu vražji crveni rogovi i rep,narasli su mu malo duži crni nokti i oštri očnjaci.

Pogledao me.Imao je crvene oči kao krv koje su svijetlile u mraku,ali je imao na rubovima crnu boju.

Zaledila mi se krv u žilama.

„Heh”, nasmijao se zlobno.
„Ok,prestani plašiš ga”, rekao je Frost.
„Hahaha dobro”, nasmijao se.

Došao je bliže meni.

„Aarone,dušo,jesi li u redu”, pitao me.
„D-da”, odgovorih.
„Oh,vidi,još je živ”, zezao se Frost.

„Hehe,ma pusti mi ga”,rekao i sjeo pored mene te stavio svoju ruku oko mojih ramena.
„Dobro,idem onda ja,imam posla”,rekao je i izašao.

„No,Aarone,pričaj mi malo o sebi”, rekao je i zavodljivo me pogledao.

„Um,pa,eh...Živim sa mamom jer ne znam gdje mi je otac,najbolji prijatelj mi je Max Treen koji ide sa mnom u razred i...um...”, rekoh.
„U redu"
„P-pričajte mi o sebi ipak ste vi princ”