Creture of the forest (Croatian)

Iskren osjećaj

Sjeo sam pored njega i pomazio ga po boku.
„Aarone,jesi li dobro”, pitao sam milim glasom.
„Malo mi se vrti", rekao je umorno.
„Aha...izbacio sam Frosta iz dvorca, neće te više gnjaviti", rekao sam.
„Zar ti nije prijatelj”, pitao je.
„Da je,ali sada imam tebe”, rekao sam i poljubio mu glavu.

Aaron POV

„Ne”, rekoh.
„Pardon?”, upitao me.
„Arthure..” sjeo sam „moraš vratiti Frosta,on ti je prijatelj", rekao sam.
„Jesi li lud? Ne želim ga više u ili blizu dvorca”, rekao je.
„Zar ti nije prijatelj već godinama,zar niste već puno toga prošli?”, ispitivao sam.
„Pa je,ali ako će me izdati jer te volim onda ne zaslužuje više biti moj prijatelj”, izdahnuo je.

„NE! Valjda mu se samo ne sviđam jer sam čovjek! Porazgovaraj sa njim i možda možete izgladiti stvari—”, zalupio je nogom u pod da se cijela soba zatresla.
„Aarone nemoj me ljutiti,malo prije sam te upozori! ZAŠTO ME NE SLUŠAŠ?!”, narasli su mu očnjaci.
„Znam ali—”
„Ovo nije tvoj problem!”, viknuo je.

„DA JE! Ovo je moj problem! Izbacio si ga zbog mene! Naravno da je moj problem!", viknuo sam.
„Aarone”, ton glasa mu nikad nije bio hladniji.
„Arthure,oprosti,nisam htio vikati—”,
prekinuo me.
„Zašuti”, rekao je hladno.
„Arthure—”, htio sam nešto reći.

„ZAŠUTI”

Crack

Zvuk razbijanja stakla mi je zujala ušima.
Arthur je stajao ispred mene,a vaza koju je primio i bacio na pod je bila u tisuće komadića. Komadići stakla su bili ispred velikog starog kreveta.
Disao je teško i duboko. Bojao sam se išta reći da ne bih i ja dobio po glavi.
Glavu sam spustio dolje, gledao sam si u ruke i htio propasti u zemlju. Odjednom sam čuo šmrcanje.

Pogledao sam prema Arthuru. Imao je ruku preko očiju,obrazi su mu postali crveni,a i počeo je šmrcati. Nisam znao sto reći ili učiniti,ali sam na kraju ustao,polako i sporo. Bio sam točno pored Arthura. Polako sam ispričio ruku prema njegovoj, koja mu je idalje bila na očima. Nježno sam je primio i maknuo sa Arthurovih očiju. Oči su mu bile nakupljene suzama i crvene na krajevima. Par suza su mu se slijevale niz obraze.

Glavu je spustio dolje te je gledao u pod. Nisam htio da više plače,previše je lijep za to. Ispružio sam ruku i nježno primio njegov obraz.
„Arthure... Nemoj plakati,molim te”, rekao sam,mazio sam ga palcem.
Nije rekao ni riječ,njegovo šmrcanje se nastavilo iz sekunde u sekundu.
Još uvijek je gledao u pod,znao sam da ga je sram pogledati me kada je ovakav.

„Arthure,molim te,pogledaj me”, izadhnuo sam.
Trebalo mu je nekoliko sekundi,ali me ipak na kraju pogledao,srce mi se slamalo na suze koje su mu bježale iz očiju.
„Ne želim da me gledaš ovakvog”, rekao je hrapavim glasom i opet šmrcnuo. Stavio sam mu ruku i na drugi obraz.
„Nemoj me se sramiti”, rekoh. Gledao me milim očima. Očima koje su htjele da ih netko razumije,da ih netko sluša.. da im netko pomogne.

„Ja... sam princ,tvoj budući muž, trebao bi biti jak, da me ništa ne slomi,a slomio me najbolji prijatelj”, rekao je još suznijim očima.
„Arthure,u redu je plakati,pogotovo zbog prijatelja,morat ćete izgladiti stvari,popričajte”, rekao sam.
Arthur je kimnuo.

„Hajde,dođi,srce mi se slama kada vidim da mi budući muž plače”, primio sam ga oko njegovih prsa i zagrlio ga,stavio sam svoju glavu na njegovo rame.
„Aarone..”, rekao je još šmrcajuči i čvrsto me zagrlio natrag.
„Nemoj plakati može?”, rekao sam dok sam ga mazio po leđima. Sve je više stavljao svoju glavu na moje rame.

„Oprosti.....”, rekao je. Nisam znao što reći par sekundi.
„U redu je”, izdahnuo sam.
„Aarone”, pustio me iz zagrljaja, ali još uvijek čvrsto držao oko struka.
„Reci”, nježno sam ga primio za ramena.

„Ja.. Aarone,volim te”

Sve mi se zamrznulo na nekoliko sekundi.
„Arthure..ja....”, pogledao sam malo u pod,ali sam opet pogledao prema njemu. Gledao me tužna lica sa crvenim još uvijek suznim očima.

„Arthure ja tebe isto volim”, rekao sam.

Arthur se lagano nasmješio, vidio sam mu sjaj u očima i malo zube kroz njegov smješak.
Opet je počeo plakati.
„Art—”, prekinuo mi je riječi poljubcem.

Bio je drugačiji,poljubac mu je bio mekši,slađi,smireniji,nježniji. Nisam htio da prestane,zatvorio sam oči i prepustio se užitku. Više ni na što nisam mislio,tog trenutka sam samo znao za nas dvoje,i da se grlimo i ljubimo.

Nježno smo se odvojili iz poljubca,a ja sam polako otvorio oči. Gledao sam u njegove crvene usne boje trešnje.
Pogledao sam ga u oči. Opet mi se nasmješio i poljubio mi čelo.

„Aarone,ljubavi,sjedi na krevet,moram počistiti staklo od vaze”, slegnuo je ramenima.
„Pomoći ću ti”, rekao sam.
„Ne,ne želim da se porežeš”, rekao je.
Sjeo sam na krevet i gledao ga kako ide ispred kreveta i skuplja staklo.

„Arthure..?”, dozvao sam ga sa sredine kreveta.
„Reci,ljubavi”, rekao je.
„Molim te se pomiri sa Frostom", rekao sam.
Izdahnuo je i opet slegnuo ramenima.
„Ne znam hoće li mi oprostiti”, rekao je,osjetio sam zabrinutost u njegovom glasu.
„Hoće,prijatelj si mu,znam da hoće”, rekoh.

Arthur se dignuo sa poda i u rukama držao djelove slomljene vaze te otišao do vrata i bacio komadiće u drvenu kantu. Okrenuo se prema meni.
„Hvala,dragi”, poljubio mi je glavu.
Na trenutak sam se zamislio.

„Arthure,tvoj poljubac,već si me prije ljubio,ali je ovaj bio drugačiji”, nasmješio sam se i zacrvenio.
„Hmm,pa ne znam", nasmijao se iz šale.

„Ja tebe uvijek ljubim,ali mislim da je ovo prvi put da si mi uzvratio poljubac koji si doista htio,osjećaj je bio nekako topao, iskren čak”, rekao je i mazio me po obrazima.

„Možemo li se onda poljubiti još jednom", pitao sam sramežljivo.
„Heh, tebe bih mogao poljubiti još tisuću puta”, rekao je sa smješkom na licu i približio svoje usne mojima.
Opet je došao onaj iskren osjećaj.

To be continued...

Vote,comment,follow pls
Recite mi što mislite o priči😘