Fiziologija ljubavi

januar

Ako bi mi neko zadao neki hipotetički zadatak da opišem nekoga poput tebe jednom jedinom reči, bez razmišljanja bih rekla - lopov. Ne samo zato što si mi krao hemijske i pokušavao da zadržiš moje knjige dovoljno dugo da bih zaboravila da sam ti ih pozajmila. Krao si nešto mnogo gore - krao si fragmente moje ličnosti dok od mene gotovo ništa nije ostalo.

Krao si i moje iskreno divljenje, ali samo kad si se pretvarao da si neko drugi. Podsećao si me na bauka ili na Ono kojem niko ne zna pravi oblik, samo što si ti, za razliku od njih, postajao ono što je žrtva želela više od bilo čega. Srodna duša za jednokratnu upotrebu - to je sve što si mogao da mi pružiš. Jer, čim bih se malo duže zadržala u tvojoj blizini, počela bih da nazirem pukotine na toj nevešto sklepanoj maski dopadljivosti.

Postajao si neko drugi kad god je trebalo da se pojaviš pred ljudima - elastičan i prilagodljiv sve dok nisi zaboravio ko si zaista. Stranac u ogledalu imao je samo tvoje oči boje aprila. Očajnički lutaš po svetu i kradeš deliće tuđih duša i tuđih ličnosti da bi pokušao da sklopiš svoju. Ono što su za vrane svetlucavi predmeti, za tebe su knjige, filmovi, muzika, misli, serije, tajna mesta i vrste cigareta koje pokupiš u prolazu od ljudi koji ti se učine vrednim. Od mene si ukrao Dostojevskog, Pavića, Majakovskog i poslastičarnicu Bombaj. Ukrao si mi 'Crnog labuda', 'Bordžije' i 'Jadnike'. Ukrao si mi mrtvog Ničea, Stroukse i sve reči koje sam znala, a za uzvrat mi poklonio pesme zarobljene ispod ruševina Jugoslavije i moje vlastito srce izlomljeno u paramparčad na pločniku Studentskog trga. 

Ukrao si one delove koji su ti bili potrebni da popraviš srce koje je slomio neko drugi i otišao da postaneš neko treći.