Moja Nornija 🔚

11. Mašina priča

Moja i Veliki su se uzrujali zbog te svađe pa su nam prikvačili lajne i krenuli smo u šetnju da se svi malo smirimo. Ususret su nam dolazili neki ljudi, žena je bila sva u šarenom i s puno blještavog željeza po sebi koje je zveckalo, a uz njih su išla tri klinca. Maša je odjednom podivljala, povukla Velikoga i krenula režati na njih. Tako je opasno režala da sam se i ja uplašila, a ovi su stali i počeli vikati na Velikoga.

- Ej, to je naš pas, vrati nam psa, ukrao si – muškarac je krenuo prema Velikome, ali je Maša toliko režala na njega, dlaka joj se skroz podigla, ukočila je rep i stvarno sam mislila da će ih sve izgristi ako se još samo malo približe. Veliki ju je jedva držao. Režala sam i ja, neka zna da sam tu i da ću joj pomoći. Nisam doduše još nikad nikoga ugrizla, ali ako treba, ove ću gristi. Ako ih Maša ne voli, sigurno ima za to razloga. Dok su nas Moja i Veliki čvrsto držali, ovi su otišli dalje, psujući i vičući da smo im ukrali psa. Tek kad su se prilično udaljili, Maša se smirila.

- Šta ti je bilo? Nikad te nisam vidla tako bijesnu. Ko su ovi? – pitala sam ju dok smo nastavile šetnju.

- Gadovi prokleti. Skoro su me ubili.

- Stvarno? – bila sam u šoku. Nikad Mašu nisam pitala otkud ona kod Velikoga.

- Bila sam malo štene, manja nego ti kad si došla kod svoje. Ovi su me ukrali od moje mame, odveli me k sebi u neku malu prljavu kuću i rekli djeci da se igraju sa mnom.

- Pa dobro, nije to loše, mislim igrati se.

- Aha, vidla bi tebe da se klinci s tobom igraju tako da te bacaju u zid.

- Mooooliiiim? – tako sam se šokirala da sam stala i izbuljila se u nju.

- Da, bacali su me u zid i natjecali se kome ću jače zacviliti. To je bila njihova igra – Maša je uzdahnula.

- Ajme meni. Pa kako si se spasila?

- Susjed koji je to vidio, ali se bojao vikati na odrasle jer su oni jako živčani i vole se tući, me je jedne noći ukrao i ubacio Velikom u dvorište. Reko mi je da bi me zadržao, ali kako je njegova kuća odmah pored, ovi bi me brzo uzeli natrag.

- I šta je onda bilo?

- Veliki me je nahranio, bila sam užasno mršava jer mi skoro nikad nisu dali jesti, a kad bi dali to je bilo nešto odvratno. Popodne je došla tvoja pa su me odvezli kod Bijele Kute.

Zakolutala sam očima. Uvijek te bijele kute, ni jedan pas ih ne može izbjeći.

- Ali sad si dobro.

- Sad sam dobro, kod Velikoga je jako lijepo i on me jako voli. Zato moraš i ti biti sretna sa svojom, i ona tebe voli. Nemoj ju ljutiti.

Šutke smo nastavile šetnju. Razmišljala sam o svemu šta mi je ispričala. Potrudit ću se ne ljutiti Moju, ali nisam ja kriva kad se ona bez veze ljuti. Šta joj smeta malo zemlje na stazi? I cvijeće koje niče posvuda? Pa ako voli cvijeće, onda je dobro da joj pomažem saditi ga. Ljuti se i kad vičem na ogradi na uljeze koji šeću mojim parkom. E da, i nekad pišnem u kući, ali samo dok spavam. Pobjegne mi, uopće ne skužim dok ne osjetim mokro. Moja kaže da sam pomalo inkon... inkont... Nešto. Pa mi daje male odvratne tabletice koje prvo nisam htjela, pljunula bih kad bi mi dala, ali ih je onda počela zamatati u finu salamicu. Tako već može. Vidite da dvonošce nije teško odgajati. Lakše nego one štence.